Promena odnosa glasova u MMF-u

Davanje većeg prava glasa nekim zemljama, u skladu sa njihovom ekonomskom snagom, predstavlja prvu fazu plana čiji je cilj da se poboljša kredibilitet MMF. U drugoj fazi, u roku od dve godine, MMF planira da preispita pravo glasa svih članica.

Nakon šest decenija od osnivanja, Fond se suočio sa kritikama zbog prevelikog uticaja SAD i drugih zapadnih sila. Perspektivne ekonomije u razvoju žele veće pravo glasa u MMF kako bi više uticale na odluke kreditora, ali i dobile mogućnost da više pozajme od Fonda.

MMF je pre više od godinu dana pokrenuo reviziju svog sistema glasanja sa ocenom da treba dati veći uticaj rastućim ekonomskim silama u rukovođenju fondom, a nove azijske privredne sile su predhodno upozorile da će se manje oslanjati na MMF ukoliko im se ne da veći glas u upravljanju njime.

Snaga glasanja u MMF-u proističe iz kvota ili uplata koje čine većinu finansijskih izvora Fonda i koje su žestoko branjene jer određuju ko ima najveći uticaj na politiku fonda. Odbor guvernera obično vrši opštu revizju kvota svakih pet godina. Svaka promena u kvotama, kao i druge važne odluke odbora, mora da dobije većinu od 85 odsto zemalja-članica.

Tako SAD imaju 17 procenata ukupnog glasačkog prava u MMF, Japan 6,1 odsto a evropske zemlje zajedno oko trećinu. Planom reforme predviđeno je da glasačko pravo Kine poraste na 3,65 odsto sa 2,93, Južne Koreje na 1,32 sa 0,76 procenata, Meksika na 1,43 sa 1,19, a Turske na 0,54 sa 0,45 odsto.

Ukupne kvote MMF-a krajem marta bile su oko 308 milijardi dolara. Dosadašnja formula je uglavnom išla na ruku malim, otvorenim ekonomijama, ali ne i velikim zemljama u brzom razvoju. Na primer, kineska privreda je dvostruko veća od belgijske i holandske zajedno, ali te dve evropske zemlje imaju veću kvotu od Kine.