Posle Rumunije i Bugarske pauza?

Potvrda je praćena preporukom za pažljivo praćenje i nadgledanje nastavka sprovođenja reformi u tim zemljama. Takođe, te zemlje imaće neka ograničenja, poput korišćenja fondova EU.

Srbija time dobija, pored Mađarske, još dva suseda u EU. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso očekuje zaustavljanje proširenja, bar za neko vreme, nakon prijema Bugarske i Rumunije.

Pre nego što je Evropska komisija dala konačnu preporuku o spremnosti Bugarske i Rumunije za ulazak u EU, Barozo je rekao da će ove dve države biti poslednje primljene u članstvo dok Unija ne sredi svoje ustavne probleme.

"Ne bi bilo mudro nastaviti sa daljim proširenjem, pored Bugarske i Rumunije, pre nego što se pozabavimo pitanjem ustava", rekao je Barozo i dodao da je dostignuta tačka gde ovaj problem sve izraženiji.

To je potvrdilo ranije nagoveštaje da će nade Hrvatske o članstvu u EU 2009. godine i učestvovanju u izborima Evropskog parlamenta te godine verovatno biti prekinute.

Zemlje članice EU teže postizanju konsenzusa u novom ugovoru pre kraja 2008. godine, ali ratifikacija bilo kakvog novog teksta mogla bi da traje više od godinu dana kao i da, kada su francuski i holandski glasači odbili tekst ustava na referendumu prošle godine, ponovo propadne.

Zvaničnici Komisije su objasnili da reči Baroza „nisu negativni signal prema Hrvatskoj, već pozitivni, za novi ustavni ugovor”.

Nemačka želi da zaustavi širenje EU, Balkan izuzet 

Nemačka ne želi da Evropska unija (EU) obeća prijem novim kandidatima, ali podržava ulazak Rumunije i Bugarske u EU 1. januara 2007. godine.

Komisija EU će 26. septembra objaviti odluku o priključenju te dve države ovoj evropskoj integraciji naredne godine.

Medjutim, savezna kancelarka Angela Merkel podržava prijem, kako se izrazila, balkanskih država u Uniju.  U govoru na medjunarodnom političkom forumu fondacije Bertelsman u Berlinu, Angela Merkel je objasnila svoj odnos prema ulasku balkanskih država u EU.

"U dogledno vreme mi ne možemo - tu sada isključujem Balkan - davati nikakva nova obećanja, što se tiče članstva u EU. To je, moguće, tvrda izjava, na koju možda naši poljski susedi i baltičke članice, s obzirom na Ukrajinu, gledaju drugačije. Ali ja zastupam taj stav, jer verujem da prvo moramo da vidimo kako ćemo (kao članice EU) da budemo sposobne za delovanje i kako ćemo sačuvati konkurentsku sposobnost", rekla je kancelarka.

Nemačka će u prvoj polovini 2007. biti predsedavajući EU. Najavljeno je da će prvenstveni cilj za Berlin biti da se iznova podstakne proces usvajanje ustava EU. Zemljama zapadnog Balkana Evropska unija nagovestila je članstvo u EU još u Solunu 2003.godine.

Kancelarkin sadašnji stav vidan je pomak u odnosu na vreme pre saveznih izbora u jesen 2005. Angela Merkel, tada kandidatkinja konzervativaca, a još ne kancelarka koalicije sa socijaldemokratama, izjasnila se doduše za "evropsku perspektivu balkanskih zemalja", ali je naglasila da njoj treba pristupiti sa više mašte i "ne misliti uvek samo na kategoriju punog članstva".

Još u martu ove godine kancelarka je posle razgovora sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom izjavila da zemlje zapadnog Balkana moraju da ostvare političku stabilnost pre nego što počne da se razmatra mogućnost njihovog prijema u EU.

Navela je da "prvo naredno pitanje koje se postavlja uopšte nije pitanje punog članstva, već pitanje političke stabilnosti za koju i Evropa treba da se oseća odgovornom".

"Ta politička stabilizacija nikako ne može da znači da nikad neće biti punog članstva, ali put dotle je potpuno drugačiji", rekla je Merkel u martu naglašavajući da se to "ne odnosi na Hrvatsku sa kojom se vode sasvim normalni pregovori o pristupanju".

Nemački Bundestag će već 19. oktobra prvi put raspravljati o ratifikaciji pristupanja Rumunije i Bugarske EU. Potom će savezni poslanici 27. oktobra glasati o pristupanju dve nove članice.

Mnogi nemački stručnjaci računaju sa tim da će, posle ulaska Rumunije i Bugarske u EU nastupiti duža pauza "potrebna za konsolidaciju i stabilizaciju" ove integracije.

No, više uticajnih političara vladajuće koalicije, pogotovu iz redova konzervativaca, zatražilo je da EU, kao 28. članicu, pre te velike pauze primi još Hrvatsku. Prijem Turske nailazi, medjutim, na snažan otpor nemačkih konzervativaca.

Socijaldemokratski ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajmajer (Frank-Walter Steinmeier) je pak u više navrata govorio o evropskoj perspektivi za sve zemlje zapadnog Balkana kao preduslovu stabilnosti regiona.

Štajnmajer je letos pozitivno ocenio Akcioni plan vlade Srbije za izručenje optuženih ratnih zločinaca Haškom tribunalu i rekao da je "ponovo otpočinjanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom moguće još u ovoj godini".