"Kosovo kao deo Srbije u ustavu"

"Iz ovakvog ustavnog položaja Kosova i Metohije slediće ustavna obaveza svih državnih organa da saglasno novom ustavu zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima", stoji u odluci parlamenta.

Skupština je usvojila izveštaj o radu državnog pregovaračkog tima u dosadašnjim razgovorima o budućem statusu Kosova i zaključila da srpski pregovarači treba da nastave da zastupaju svoju platformu iz januara 2006. i stavove iz skupštinske rezolucije o mandatu za pregovore o statusu Kosova i Metohije iz novembra 2005. Od prisutna 224 poslanika, za izveštaj o radu državnog pregovaračkog tima glasao je 221 poslanik, a za odluku 219 poslanika.

Skupština Srbije je osudila izjavu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija "o tome da su Srbi krivi kao nacija" jer je ona "podjednako uvredljiva za Srbiju, srpski narod i celokupnu međunarodnu zajednicu". "Narodna skupština smatra da je ovakav stav suprotan načelima na kojima počiva međunarodni poredak, demokratskim vrednostima i ponajviše samom mandatu specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija", piše u odluci.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je pred poslanicima objasnio da za Srbiju Kosovo nikada neće biti nezavisno, kao i da taj stav mora biti u novom ustavu Srbije. Koštunica je rekao i da čitav svet mora znati da će, sve dok postoji država Srbija, Kosovo za Srbe biti njena neodvojiva pokrajina.

"Od kada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa svešću da je Kosovo uvek bilo, i da će zauvek biti, sastavni deo Srbije. Ako danas donesemo odluku da u novi ustav Srbije zapišemo neoborivu istinu da je Kosmet sastavni deo Srbije, donećemo sudbinski važnu i jedino moguću odluku. Na taj način mi svima šaljemo nedvosmislenu poruku da državu Srbiju, kada je reč o Kosovu i Metohiji, obavezuje jedino i isključivo ono što stoji u njenom ustavu", rekao je Koštunica.

U svom govoru premijer je objasnio i da je Marti Ahtisari tvrdnju o kolektivnoj krivici srpskog naroda izneo u nedostatku argumenata u prilog nezavisnosti Kosova: "Najmanje što smo očekivali bilo je da se Ahtisari izvini srpskom narodu, ali pokazalo se da je ovom diplomati bilo teže da se izvini nego da čitav jedan narod uvredi. Koliki je posle svega autoritet međunarodnog posrednika, i koliko se još može verovati u njegovu nepristrasnost i objektivnost, bar što se Srbije tiče, suvišno je govoriti."

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da stoji iza pregovaračkog procesa i platforme srpskog tima u pregovorima o budućem statusu Kosova. Obraćajući se poslanicima Skupštine Srbije, Tadić je naveo da će tim nastaviti posao, braneći integritet i suverenitet zemlje, brinući o interesima građana i demokratskim standardima.

Tadić je, nakon sednice Skupštine Srbije, izjavio da Sjedinjene Američke Države i Kontakt-grupa nisu donele konačnu odluku o daljem toku pregovora o budućem statusu Kosova. "Ulazimo u posebnu fazu pregovaranja. U ovom trenutku ne mogu da kažem da li je to završna faza, ali bi mogla da postane završna, u zavisnosti od stava zemalja Kontakt-grupe", rekao je Tadić.

Stavovi poslaničkih grupa

Iako su dali podršku pregovaračkom timu i predlozima Vlade, predstavnici opozicionih partija u svojim izlaganjima zahtevali su i da zvanični Beograd objasni kako će se ponašati ako Kosovo bude nezavisno. Predložene su i neke radikalnije mere – poput prekida diplomatskih odnosa sa zemljama koje se zalažu za nezavisnost Kosova.

"Nemojte na mene da prebacujete priču o tome da želim rat, jer ja od vas čujem da je Kosovo i Metohija zauvek Srbija. Napadaju nas pregovorima, branimo se pregovorima, kada nas napadnu oružjem, recite mi kako ćemo se braniti. U vašim rukama je nož, Skupština će da umesi pogaču, ali vi presecate, gospodo iz izvršne vlasti", rekao je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić.

"Ako cela međunarodna zajednica kaže 'Moramo da damo Albancima nezavisnost zato što se plašimo njihove rekacije', a zašto neko ne kaže da se plaši reakcije Srbije? Koje reakcije da se plaši, ako mi unapred kažemo da nećemo da se borimo za Kosovo i za Metohiju", rekao je šef poslaničke grupe socijalista Ivica Dačić.

U raspravi u Skupštini Srbije zaključeno je i da je neophodno da Srbija nastavi sa pregovorima uprkos teškoćama i činjenici da dosadašnji tok razgovora o budućnosti Pokrajine nije dao rezultate.

Janjić: Odluka Skupštine Srbije izazvaće reakcije u svetu

Dušan Janjiæ (Beta)

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da će ustavno definisanje Kosova kao dela Srbije sa suštinskom autonomijom izazvati reakcije u svetu, ali i radikalizaciju albanskih zahteva za nezavisnošću Pokrajine.

Janjić je agenciji Beta rekao da dogovor da se Kosovo u budućem ustavu definiše kao deo Srbije govori da će novi ustav Srbije biti usvojen vrlo brzo. Prema njegovim rečima, činjenica da ustav mora da podrži dvotrećinska većina u parlamentu, i oko tri miliona glasača na referendumu, promeniće odnos i izazvati reakcije u inostranstvu i na Kosovu.

"Valja očekivati da će ozbiljni politički krugovi u svetu respektovati činjenicu izjašnjavanja građana Srbije, međutim, negde će to izazvati i burna negodovanja, možda i dalju radikalizaciju albanskog zahteva za nezavišnošću", istakao je Janjić.

Dodao je da usvajanje izveštaja i odluke u Skupštini Srbije govori da - kada je u pitanju budući status Kosova - ne postoje politički sukobi već političko jedinstvo stranaka.

"Mislim da je pregovarački tim sada dobio podršku da nastavi svoj rad, a da bi političko jedinstvo trebalo da tumači kao podršku za promenu nekih dosadašnjih pozicija, bar kada su u pitanju razgovori kojima predsedava specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari", rekao je Janjić.

Drašković: Nećemo priznati nezavisno Kosovo

"Ako Srbiji bude nametnuto rešenje o međunarodno priznatoj državi na njenoj teritoriji, mi to ne možemo priznati, i nema sile da na to budemo primorani", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković na regionalnom skupu "Balkan i EU" u Bariju, na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova i zvaničnici Albanije, Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja regiona.

Drašković je upozorio na opasnost promene granica na Balkanu: "Ako Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Kontakt-grupa odluče da Kosovo može prići statusu nezavisne države, jer albanska većina to hoće, kakvo objašnjenje može biti dato Srbima u BiH da ne mogu da imaju isto to pravo."

Šef srpske diplomatije rekao je da - kada je u pitanju nezavisnost - nema sličnosti između Crne Gore i Kosova: "Crna Gora je bila republika u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo pokrajina, zatim Crna Gora je i pre Prvog svetskog rata bila nezavisna država, a Kosovo to nikada u istoriji nije bilo."

Polt: Bez komentara na mogući veto Rusije

Ne komentariše: Majkl Polt (Beta)

Dan pred zasedanje Saveta bezbednosti nema zvaničnih reakcija na najavu predsednika Vladimira Putina da bi Rusija mogla da upotrebi pravo veta ukoliko rešenje za status Kosova ne bude u skladu sa interesima te zemlje.

Predstavnici zemalja članica Kontakt-grupe uzdržani i ne žele da komentarišu izjavu u kojoj je predsednik Rusije pomenuo mogućnost da njegova zemlja uloži veto u slučaju da ne bude zadovoljna rešenjem za status Kosova.

Na pitanje novinara da objasni kako Sjedinjene Američke Države gledaju na stav predsednika Putina, ambasador u Srbiji Majkl Polt takođe nije imao komentar. "Ja ću se uzdržati i ostaviti ruskoj vladi da sama komentariše svoju poziciju kada je reč o Kosovu. Dakle, neću da komentarišem izjave gospodina Putina. Neka to čine ruski zvaničnici", rekao je Polt.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država ponovio je još jednom da bi za bolju međunarodnu poziciju Srbije ključno bilo izručenje generala Ratka Mladića u Hag. To nije samo zahtev Amerike, nego bi to trebalo da bude zahtev osećanja pravde u Srbiji", rekao je Polt. "Činjenica da Mladić još nije u Hagu, ne zadržava Sjedinjene Države na njihovom putu, već zadržava samo Srbiju. To pogađa direktno vas i vašu budućnost."

Dok se čeka na izručenje Mladića, Sjedinjene Države su odlučile da reforme u Srbiji podrže donacijom sudstvu u Srbiji. Dvadeset hiljada dolara ambasador Polt uručio je Vrhovnom sudu Srbije povodom predstojeće proslave 160-godišnjice najviše sudske institucije u Srbiji.