O slobodi, još jednom

A do toga dolazi kada ta javnost više ne razume šta je javni interes i njeni građani i ustanove te države se ne suprotstavljaju nasrtajima vlasti na taj javni interes. U Americi je Vrhovni sud doneo odluku u vezi sa pravima zatvorenika u Zalivu Gvantanamo kojom ispoljava veoma visoko razumevanje javnog interesa i potrebe da se izvršna vlast podseti šta je to.

Vrhovni sud Sjedinjenih Država je svojom presudom ukazao na to da je sloboda svakog američkog državljanina u veoma bliskoj vezi sa pravima zatvorenih „terorista“. Time je podsetio i na nešto što uči svaki građanin Sjedinjenih Država u osnovnoj školi: sloboda se mora stalno braniti od sopstvene vlasti. To je najvažnija premisa ustavnog poretka te države. Dakle, sve dok su ljudi spremni da slobodu brane od nasrtaja vlasti, oni su slobodni.

E sada, kako stoji stvar sa slobodom u Srbiji? I sa slobodarskim porivima građana Srbije, pa naravno i njene javnosti i kretaora te javnosti, novinara i intelektualaca između ostalih? Ključni test jeste odnos prema javnom interesu. A prvo je pitanje shvata li se šta je javni interes i kada je on ugrožen, pre svega od strane vlasti?

Dobro razumevanje toga šta je javni interes može se naći u završnoj reči tužioca Vitorovića na suđenju optuženima za ubistvo Ivana Stambolića. Vlast je organizovala zversko ubistvo političkog protivnika pravdajući se višim državnim i nacionalnim interesima. To ubistvo je najneposredniji mogući zločin protiv javnog interesa, znači zločin protiv svake građanke i svakog građanina Srbije. Pitanje je jedino da li su građani Srbije toga svesni?

Da sadašnja vlast nije, jasno je po tome što je taj tužilac odmah smenjen. Da novine i novinari koji služe toj vlasti to takođe ne vide kao ugrošavanje javne bezbednosti dalji je indikator da je sloboda u Srbiji ugrožena. Ovo je, međutim, samo najnovija potvrda činjenice da Srbija nije slobodna zemlja. Dva druga primera su odavno poznata javnosti.

Ovih se dana mogu pročitati napisi o tome kako je Radikalna stranka potpuno izmenila svoju prirodu, valjda u odnosu na vreme kada je ubijen Ivan Stambolić. Gubi se, međutim, iz vida da se njen potpredsednik nije nikada odrekao svoje poznate izjave u vezi sa jednim drugim zverskim zločinom vlasti u kojoj je učestvovao.

Reč je o ubistvu Slavka Ćuruvije, koje još nije rasvetljeno, i o izjavi Tomislava Nikolića da mu „nije žao“ što je taj čovek ubijen. Tu stranku podržava veliki broj glasača, kojima izgleda ne smeta što postoje ljudi koje država može da ubija i za kojima nema potrebe žaliti. Oni očigledno misle da to ne ugrožava njihovu bezbednost.

Još je gori primer zločina u Srebrenici. Čak i predsednik Republike Srbije, koji se neprestano predstavlja kao zagovornik vladavine prava i demokratije, ne može da smogne snage da na godišnjicu toga zločina osudi upravo taj zločin nego sme samo da osudi sve zločine, jer su oni svi isti. U stvari, nisu.

Teroristièki napad u Bombaju

Skorašnji zločin u Bombaju je za svaku osudu, ali on ne predstavlja pretnju javnom interesu i slobodi u Srbiji. Zločin u Srebrenici upravo ugržava taj interes i tu slobodu. Kršenje prava zatvorenika u Zalivu Gvantanamo ugrožava slobodu građana Sjedinjenih Država, najviše ako toga nisu svesni. Isto je sa zločinom u Srebrenici i sa slobodom u Srbiji.

Sjedinjene Države su još uvek slobodna zemlja, jer su njen najviši sud i njena javnost svesni kada im njihova sopstvena vlada ugrožava slobodu ograničavajući čak i prava onih koji bi mogli biti teroristi. Srbija nije slobodna zemlja, jer njena vlast, a i njena javnost, smatraju da državno ubistvo gubitnika na Osmoj sednici nije zločin protiv javnog interesa, da državno ubistvo novinara nije za žaljenje jer to nije u javnom interesu, i da državni masovni zločin u Srebrenici ne ugrožava prava i slobode građana Srbije. Što smatraju, da to kažem drukčije, da može biti u nacionalnom interesu da država bude zasnovana na državnim zločinima i da to ne ugrožava javni interes i individualne slobode njenih građana.

Ne znam kada će se Dobrica Ćosić i krug oko njega, u koji spadaju i sadašnji predsednik države i vlade Srbije, zapitati koji je njihov doprinos gubitku osećaja za slobodu u Srbiji i smatraju li se odgovornim za to što Srbija još nije slobodna zemlja?