Posle Saveta bezbednosti o Kosovu

Glavni posrednik u srpsko-albanskim pregovorima o statusu Kosova najavio je da je cilj sastanka da smanji velike razlike u stavovima o rešavanju osetljivih pitanja. Ahtisari je posle sednice Saveta bezbednosti rekao da bi razgovori u Beču mogli da počnu već 24. jula.

U međuvremenu u javnosti su se pojavili oprečni stavovi o izlaganju premijera Koštunice u Njujorku. Dok jedni navode da su Koštuničine reči bile bez odjeka, drugi ističu da je srpski premijer ohrabren u sedištu UN-a. Poznavaoci diplomatskih razgovora skreću pažnju da nijedan predstavnik administracije sa kojim je Koštunica razgovarao nije javno izneo svoje stavove što se tumači kao dodatno opipavanje terena pred odlučujuće pregovore.

Sem stava ruskog ambasadora u UN-u, niko od predstavnika stalnih članica Saveta bezbednosti nije komentarisao proteklu sednicu. Vitalij Čurkin je novinarima rekao da bi bilo pogrešno nametati rešenje za Kosovo, zato što bi "to destabilizovalo situaciju i bilo vrlo loš presedan u međunarodnoj praksi. BBC prenosi da su na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti Kina i Rusija podržale stav Srbije da je nedopustivo narušavanje njenog teritorijalnog integriteta, dok su predstavnici SAD, Francuske i Britanije poručili da bi rešenje za Kosovo trebalo naći do kraja godine.

Bivši zamenik šefa CIA za Balkan Stiven Majer tvrdi da su Koštunicu u Vašingtonu, Berlinu, Londonu i Parizu samo kurtoazno saslušali, ne obraćajući pažnju na njegove argumente. Majer smatra da su SAD Koštunici uputile jasnu poruku i time što se nije susreo sa Džordžom Bušom.

Upućeni u tok pregovora očekuju da će ipak suštinski razgovori biti unutar Kontakt-grupe, direktno između Rusije i ostalih članica tog kluba. Oni kažu da je izvesno da će pregovori sigurno trajati do kraja godine ili čak i nekoliko meseci tokom 2007.

Dobra prilika

Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović smatra da su oba stava - i pozitivan i negativan - o govoru Koštunice preterana i ističe da je veoma dobro što je Koštunica imao priliku da u Vašingtonu i Njujorku saopšti stavove Vlade Srbije: "Zbog tog sastanka ovaj ciklus razgovora bio je vrlo važan, da se unapred argumenti Beograda predoče, da bi onda taj sastanak u septembru, koji je na zahtev naše vlade, bio što uspešniji, što konkretniji i da bi svi mogli da budu dobro pripremljeni i da čuju naše argumente, kao što su svi ovi razgovori bili prilika da se čuju i argumenti druge strane koji u našoj javnosti nisu mnogo preneti. Nemam nikakvu sumnju da su u razgovorima, stavovi ovih zemalja bili jasno saopšteni, baš kao što razumem i da su oni vrlo pažljivo saslušali argumente Srbije i da će i jedni i drugi, i  Beograd i Priština kao i svi iz kontakt grupe biti veoma dobro pripremljeni za tu prvu rundu sastanka u septembru, koji bi trebalo prvi put da bude posvećen baš statusu u njegovom najužem značenju".

Izostanak sastanka sa američkim predsednikom Goran Svilanović ne vidi kao veliki poraz srpskog premijera: "Do sada je Koštunica imao priliku da se vidi sa Bušom kao predsednik Jugoslavije i Zoran Đinđić je imao prilike se da vidi sa njim kao premijer Srbije i to su bila jedina dva slučaja u poslednjih 5 godina da se neko iz naše zemlje sreo sa američkim predsednikom. Tako da nisam spreman da budem oštar. Mislim da je vrlo važno da predsednik vlade tu svoju politiku izloži sagovornicima i on je imao priliku da to uradi u Vašingtonu."

Urednica lista Politika Ljiljana Smajlović kaže za B92 da ne veruje da je Koštunica imao uspeha u pridobijanju zvaničnika SAD, ali da se pokazalo da ruska podrška ima uticaj. "Mislim da se pokazalo da ruska podrška, odnosno kombinovana rusko-kineska aktivnost u Savetu bezbednosti Srbiji ipak može da donese neku malu prednost. Ovde se pokazalo da suverene države ipak imaju prednost u odnosu na nepriznate i odmetnute teritorije, pa makar njima upravljale Ujedinjene nacije. Činjenica da su Rusi u poslednje vreme malo digli glas i ponavljaju da rešenje ne mora biti postignuto do kraja godine i da ne može biti nametnuto, signali su koji govore u prilog Beogradu, naravno ako govorimo o tome da nam je interes da Kosovo ne stekne nezavisnost, ili barem ne tokom ove godine", kaže ona.

"Izgleda da je Koštuničino insistiranje na tome da demokratska Srbija ne može da prihvati nezavisnost u Savetu bezbednosti naišlo na pozitivan odjek. U Savetu bezbednosti zemlje će uvek biti pomalo na strani priznatih i suverenih država. Jasno je da Vašington od početka preferira nezavisnost, ali treba reći da Vašington to nikada nije hteo da zvanično kaže. Dakle, u Savetu bezbednosti naklonost je uvek na strani suverenih država, a protiv nas u ovom času rade neke zemlje koje za sada ne žele da javno saopšte svoju poziciju. Mislim da je u psihološkom smislu to bio poen za Beograd", kaže Ljiljana Smajlović.

"Beograd će predstojećim pregovorima na vrhu, pregovorima Beograd-Priština, prisustvovati kako ne bi bio optužen za ometanje pregovora. Mislim da je ponuda o ogromnoj autonomiji Kosova fer ponuda i da Beograd ima s čim da ide u Beč, mada se niko iz Beograda ko će tamo putovati ne raduje tome što će sedeti preko puta Agima Čekua", kaže ona.

Takođe, dok je premijer Srbije detaljno objasnio šta je poručio svojim domaćinima u Vašingtonu, iz Bele kuće nije pojašnjeno šta su visoki američki zvanicnici rekli Koštunici. Vašingtonski analitičar Danijel Server procenjuje da su američki zvaničnici premijeru Srbije rekli da su spremni da uspostave strateški vitalne odnose sa Srbijom, ali žele da se status Kosova reši do kraja godine ili nešto kasnije - jasno, nedvosmisleno, bez odlaganja i bez podele teritorije.

Koštunica odbacio nezavisnost

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da demokratska Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova. Koštunica je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao da pravedno, trajno i stabilno rešenje može biti nađeno isključivo davanjem najšire, suštinske autonomije, u okvirima međunarodno priznatih granica Srbije.

Koštunica je, obraćajući se članovima Saveta na zatvorenoj sednici, rekao da rešenje kosovskog pitanja mora biti univerzalno da bi bila izbegnuta opasnost da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine s teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti. "Suštinska autonomija je dinamičko rešenje koje može biti korigovano, dok kod nezavisnosti nema korekcije", rekao je Koštunica za RTS posle sednice. "Izneo sam stav o jedinom trajnom i ispravnom rešenju za Kosovo, a to je suštinska autonomija, uz puno poštovanje principa iz Povelje UN i rezolucije 1244", kaže Koštunica.

Premijer Srbije je razgovarao i sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martijem Ahtisarijem i u tom razgovoru insistirao na tome da razgovori o budućem statusu Kosova moraju biti dobro pripremljeni. "Ulazimo u novu, važnu fazu. Mi smo istakli da je veoma važno da razgovori budu dobro pripremljeni, da treba da se zna njihova dinamika, da se zna koliko će trajati kad počnu, po kojim pravilima će biti vođeni i da treba da budu vođeni zapisnici. To do sada nije bio slučaj s malo uspešnim razgovorima o standardima, koji su vođeni u Beču".

Ambasador Francuske u Srbiji Ig Perne izjavio je da se u pregovorima o statusu Kosova treba unapred spremati za sve mogućnosti i naglasio da trenutno nema nikakvog teksta nove rezolucije SB UN o Pokrajini, ali nije isključio mogućnost da je nekada bude. On je u intervjuu za Politiku rekao kako misli da treba biti svestan toga da međunarodno pravo nije savršeno niti definitivno, da ono menja i da mora da prati realnost. "Krajem godine ili ne znam ni ja kad, možete imati novu odluku tog istog Saveta bezbednosti, koja će takođe imati međunarodnu pravnu vrednost i koja će možda biti različita od rezolucije 1244, a uzimaće u obzir neku novu situaciju i novu percepciju neke situacije", kaže Perne.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je da bi bilo pogrešno nametati rešenje za Kosovo zato što bi to destabilizovalo situaciju i bilo vrlo loš presedan u međunarodnoj praksi, javlja Glas Amerike. "U postojećoj političkoj konfiguraciji, mi možemo u SB UN i stotinu puta ponoviti da nezavisnost Kosova neće biti primer za druge, ali ćemo teško objasniti drugima da je drugačije rešenje od nezavisnosti za njih bolje", rekao Čurkin posle sednice.