Kulturna autonomija za Srbe u CG?

Najava predsednika Srpske narodne stranke Andrije Mandića da će ta partija tražiti kulturnu i prosvetnu autonomiju za Srbe koji žive u Crnoj Gori naišla je na različita reagovanja i u Srbiji i u Crnoj Gori. Mandić je istakao da SNS ne traži teritorijalnu autonomiju niti da "idu putem kojim su išli naši sunarodnici u Bosni i Hrvatskoj".

To je zahtev za kulturnom i prosvetnom autonomijom na celoj teritoriji Crne Gore, decentralizaciju vlasti i srpski jezik u ustavu, kaže on.

„Je li to mnogo? Mislim da nije. Suočeni smo s pokušajem asimilacije Srba, koja se sprovodi preko prosvetnih i kulturnih institucija. Na primer, iz zvaničnih školskih udžbenika naša deca uče da je Stefan Nemanja, vladar koji je rođen u Podgorici, bio okupator Zete. Mi želimo da naša omladina ne bude uskraćena za programe na kojima se obrazuju deca naših sunarodnika u Srbiji ili Republici Srpskoj. Pod formom ravnopravnosti ćirilice i latinice, ćirilica je brutalno proterana i u državnoj upravi nema nijednog ugovora na tom pismu. Srbi pune 32 odsto budžeta Crne Gore i želimo da nam se ta sredstva vrate tako što će biti upotrebljena za obrazovanje i kulturu našeg naroda”, govori Mandić, a prenosi “Glas javnosti”.

Sa inicijativom SNS ne slaže se Narodna stranka, u kojoj ističu da bi u tom slučaju Srbi bili "jedini narod koji se u svojoj državi bori za status nacionalne manjine". Lider NS Predrag Popović naglašava da jedan narod može tražiti kulturnu i nacionalnu autonomiju jedino ukoliko pristane na status manjine.

Član predsedništva G17 plus Čedomir Antić, koga je lider NS Predrag Popović označio kao "suflera SNS iz Srbije, koji odavno priča da su Srbi nacionalna manjina", govori da je srpski karakter u Crnoj Gori "mnogo patio" zbog trojnog identiteta, srpskog, crnogorskog i jugoslovenskog i da je zato neophodno da ona trećina građana Crne Gore, koja se izjasnila kao Srbi, dobije puna nacionalna prava. „Čelnici NS žele da budu prvi i u Crnoj Gori i u Srbiji, ali će morati da se odluče hoće li biti Srbi ili Crnogorci, jer neće moći da budu i jedno i drugo. Pošto Crna Gora nema etničku većinu, kao ni BiH, oba naroda bi trebalo da budu konstitutivna. Srbi u ovom trenutku nemaju prava koja imaju nacionalne manjine. Do donošenja ustava trebalo bi da se izbore makar za to. Možda je to za njih uvredljivo, ali mislim da je uvredljiviji njihov sadašnji položaj”, kaže Antić.

„Ovakvi potezi SNS slični su onima koje povlači udruženje "Krstaš" iz Lovćenca jer i oni za Crnogorce iz Srbije traže status nacionalne manjine. Još je gluplja teza da će se time sprečiti asimilacija, već naprotiv. Nema asimilacije Srba, nego je na delu anticrnogorstvo kojim su ugroženi svi koji se bore za Crnu Goru naših predaka. Ali od toga se nećemo zaštiti ako se iz statusa naroda preselimo u status manjine”, rekao je Popović.

Njegove tvrdnje demantuje Mandić, naglašavajući da SNS ne želi da Srbe proglasi manjinom, već da se zahteva da se u novom ustavu Crne Gore, čije se donošenje planira posle jesenjih parlamentarnih izbora, Srbi definišu kao konstitutivni narod u Crnoj Gori, a da srpski jezik bude "zaštićen i ustavno vrednovan".

„Najbolji primer očuvanja nacionalnog identiteta jeste Ohridski sporazum i Ustav Makedonije, u kojem su Albanci konstitutivni narod i imaju kulturnu i prosvetnu autonomiju, škole i univerzitet koji se finansiraju iz budžeta, a pritom nisu manjina. Zahtevamo da za novac koji izdvajamo za javni servis dobijemo proizvod koji afirmiše vrednosti našeg naroda i zato smo predložili da jedan od tri kanala televizije bude srpski. Kao politički predstavnici srpskog naroda dužni smo da zaštitimo njegove interese, da kroz pet ili deset godina ne dođemo u situaciju u kakvoj su Romi u Crnoj Gori. Njih, prema popisu, ima 2.500, a svi znaju da ih je 23.500, ali su pod pritiskom vlasti morali da se izjasne kao Crnogorci koji govore crnogorskim jezikom”, naveo je Mandić.

Funkcioner DPS Miodrag Vuković ocenjuje da je kulturna i prosvetna autonomija Srba "dosta loša politička ideja" ističući da su netačne tvrdnje o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. On je inicijativu SNS okarakterisao kao "refleks izgubljene nade da Crna Gora može da bude region Srbije", dodajući da se o zahtevu da Srbi budu konstitutivni narod "može pričati".