Finska od danas predsedavajuća EU

EU će se, prema navodima iz Finske, konkretnim akcijama i rezultatima približiti svojim građanima. Premijer Finske Mati Vanhanen je ponovio da je odbijanje Francuza i Holanđana da prihvate evropski Ustav umnogome rezultat slike Unije kao neefikasne i birokratizovane.

"Potrebna nam je 'Evropa sa rezultatima', koja stvara dodatnu vrednost", izjavio je Vanhanen. Helsinki namerava da javnosti otvori ministarske sastanke, emitujući ih na Internetu. "To ne znači da ćemo se odreći svake poverljivosti u radu Saveta EU, neće baš sve biti javno", dodao je Vanhanen.

Godinu dana pošto su Francuska i Holandija odbacile evropski Ustav, Finska će nastaviti konsultacije sa evropskim partnerima kako bi se upoznala s njihovim stavovima da bi nastavila proces institucionalnih reformi u okviru Unije. EU je sebi dala dve godine za reformisanje institucija i usvajanje teksta Ustava. Francusko predsedništvo će u drugoj polovini 2008. biti zaduženo za okončanje tog procesa. "Nemamo mogućnosti da dođemo do novih zaključaka pre održavanja izbora u Holandiji i Francuskoj", rekao je Vanhanen. Parlamentarni izbori u Holandiji biće održani na jesen, posle jučerašnjeg neočekivanog pada Vlade Jana Petera Balkenendea, dok Francuzi na proleće 2007. biraju novog predsednika. 

Sem pregovora s Turskom, Rumunijom, Bugarskom i ostalim balkanskim zemljama, Helsinki nastoji da na evropskom samitu u decembru dobije konsenzus o kapacitetu primanja u EU.

Vanhanen takođe nastoji da uspostavi tesne veze s Moskvom i najavljuje poziv predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na samit lidera EU u oktobru u cilju dobijanja garancija o snabdevanju Evrope ruskim gasom.

Finska će do 31. decembra predsedavati na više stotina sastanaka. Ta zemlja postala je članica EU 1995, u isto vreme kad i Švedska i Austrija. Finska je prvi put predsedavala Unijom 1999.

Posle Finske, predsedavanje Unijom 1. januara 2007. preuzima Nemačka, a slede Portugal, Slovenija i Francuska.

O viznim olakšicama za Zapadni Balkan

Najavljujući strategiju Finske tokom predsedavanja Evropskom unijom, ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja je rekao da će u narednih šest meseci biti raspravljano i o olakšavanju viznog režima studentima iz Srbije. To je za TV jugoistočne Evrope potvrdio i evropski komesar za pravdu Franko Fratini, koji je naveo da je u toku priprema predloga za pregovore sa zemljama Zapadnog Balkana. Fratini očekuje da će od Saveta ministara EU dobiti mandat za te pregovore. "Sve će zavisiti od Saveta ministara EU i njihove političke volje. Predložiću zajednički paket, baziran na situaciji u svakoj zemlji pojedinačno. I tu neće biti samo predlozi za olakšavanje viznog režima, već i ugovori od readmisiji, predlozi za povećanje bezbednosti, lične karte, pasoši. To su sve standardi koje treba ispuniti”, kaže on. 

Evropski komesar za proširenje Oli Ren kaže da olakšice treba da očekuju pre svega studenti i biznismeni, a da će olakšice za ostale kategorije zavisiti pre svega od zemalja-članica, a ne od Saveta ministara. "Često se zaboravlja da EU nije federacija. Drugim rečima, odluku o vizama donose zemlje-članice ponaosob. Prvo u Savetu, na bazi pregovora, a onda slede pregovori svake zemlje ponaosob, da bi na kraju sporazum o vizama potpisala svaka zemlja-članica jer one imaju nadležnost u oblasti pravde i unutrašnjih poslova”, kaže on. 

Mnoge zemlje EU, odnosno njihovi ministri unutrašnjih polova, skeptični su prema zemljama Zapadnog Balkana, pre svega iz bojazni od organizovanih kriminalnih grupa. Zbog toga pitanja kao što su kontrola prometa ljudi i robe iz ovog regiona imaju najveću težinu.

Lajčak: EU sprema paket pomoći za Srbiju

Ambasador Evropske unije Miroslav Lajčak kaže da Evropska unija priprema paket mera pomoći Srbiji koji neće biti uslovljen pristajanjem na ograničen suverenitet Kosova. Lajčak je demantovao navode nekih medija da Brisel tim paketom želi da privoli vlasti u Beogradu da pristanu na ograničen suverenitet Kosova.

"To nije tačno. U Briselu se govori o tome da EU treba da pomogne Srbiji, koja je u dosta teškoj situaciji. Razmišlja se o paketu mera koje bi trebalo da pomognu da se poboljša pre svega atmosfera u Srbiji. To nije nikakva trgovina i nije vezano za Kosovo. Već dugo smo govorili da treba da se razmišlja o Srbiji i da je pritisak na Srbiju sa najrazličitijih strana veliki. Ne mogu se pitanja Kosova i Haga gledati izolovano i sve svoditi samo na Srbiju. Mislim da je to pozitivan trend, mi ga podržavamo", rekao je Lajčak, ali nije precizirao o kakvim je merama reč.