Rusija, Crna Gora, Kosovo-domino efekat

Francuski list Le Monde podseća da je pre 15 godina na zasedanju Evropskog saveta Fransoa Miteran predao svom ministru inostranih poslova Rolanu Dimi spisak otprilike 40 budućih novih "država". Bili su to regioni, provincije, nacije Evrope, koji bi mogli, po Miteranovom mišljenju, proglasiti nezavisnost u bliskoj budućnosti.

I najviše od svega na svetu francuski predsednik se pribojavao "drobljenja" Evrope, ukoliko evropska zajednica dopusti raspad Jugoslavije. Uzgred rečeno, tada su već Slovenija i Hrvatska očijukale s nezavisnošću, a Sovjetski Savez nalazio se na ivici raspada. I danas se u epicentru protivurečnosti nalazi bivša Jugoslavija.

"Svaka nova nezavisnost čini se poslednjom, ali se proces nastavlja. Tek što je svoju nezavisnost proglasila Crna Gora, na redu je Kosovo. I bez obzira na to što je Beograd protiv nezavisnosti pokrajine, bez obzira da li će ona biti ograničena, uslovna ili nekakva drugačija, osamostaljenje svakako se ne može sprečiti. Zašto bi mi odbili nešto Albancima koji čine ogromnu većinu stanovnika te pokrajine da steknu nezavisnost, a to smo dozvolili Crnogorcima" - piše Le Monde.

Predsednik Pridnjestrovlja Igor Smirnov

Termin "domino - efekat" sve češće se upotrebljava i u kontekstu samita "Zajednice nepriznatih država" - "ZND-2" koji se održava u Suhumiju. Kako se očekuje, na tom samitu lideri Abhazije, Pridnjestrovlja i Južne Osetije će potpisati zajednički dokument. Borba za nezavisnost postala je način života za te tri republike.

"Celokupna naša istorija je, zapravo, stalna borba. Ta zemlja se nalazi pod pokroviteljstvom Majke Božije: glavni nas zadatak i nacionalna ideja jeste da umremo za nju" - izjavio je rukovodilac MIP Abhazije Sergej Šamba. Pritom, kako priznaju predsednici nepriznatih republika, njih je "nadahnuo primer Crne Gore".

Eduard Kokojti je istakao da je pitanju samoopredelenja i istorijski Južna Osetija prišla znatno pre balkanskih zemalja. "Naši narodi su to proklamovali 90-ih godina prošlog veka i zašto bi smo mi danas sledili nečiji primer. Neka oni slede naš primer" - smatra Kokojti.

Što se Pridnjestrovlja tiče, nedavno je u Vašingtonu prezentiran naučni izveštaj pod imenom "Državni suverenitet Pridnjestrovske Moldavske Republike u skladu sa međunarodnim zakonodavstvom". Izveštaj je pripremila grupa inostranih eksperata sa univerziteta Oksford, Stenford, Harvard i Kembridž, inače učesnika u formulisanju Dejtonskog sporazuma o podeli bivše Jugoslavije.

Oslanjajući se na to da "nikada u istoriji teritorija na kojoj se danas nalazi Pridnjestrovlje nije bilo deo Moldavije", eksperti rezimiraju: "Pridnjestrovlje danas ispunjava sve zahteve: ono ima svog demokratski izabranog predsednika i zakonodavni organ koji se danas nalazi pod kontrolom opozicione partije. Njegova vlada komanduje oružanim snagama i komunicira sa stranim državama".

Međutim, u Suhumiju je predsednik Pridnjestrovlja Igor Smirnov istakao da Pridnjestrovska Moldavska Republika računa da će joj Ruska Federacija pružiti pomoć u rešavanju pitanja priznavanja nezavisnosti države.

Lideri nepriznatih republika Abhazije, Pridnjestrovlja i Južne Osetije usaglasili su dva dokumenta koji treba da budu potpisani 14. juna: zajedničku Deklaraciju o opštim principima i pogledima na dalje uzajamne odnose i zajedničku Izjavu o nedopustivosti promene formata mirovne operacije u zonama konflikta.

Ruske mirovne snage, po rečima predsednika Abhazije Sergeja Bagapša, garant su očuvanja mira i sprečavanja obnavljanja vojnih dejstava. Lider Abhazije smatra nedopustivim njihovu zamenu ili promenu formata. U slučaju njihovog povlačenja iz zone gruzijsko-abhaskog konflikta, na njihove položaje će stati oružane snage Republike Abhazije, izjavio je Bagapš.

Pritom šefovi "nepriznatih država" uveravaju da nema govora o stvaranju bilo kakvih vojnih alijansi. "Svi naši problemi će se rešavati diplomatskim putem, za pregovaračkim stolom" - obećavaju oni.