Nova strategija reforme pravosuđa

Njen cilj je uspostavljanje vladavine prava, zaštita građana i vraćanje poverenja u sudove. Za tekst strategije glasalo je 125 poslanika, jedan je bio protiv, a poslanici radikala nisu glasali. Strategija počiva na četiri načela - nezavisnosti, javnosti rada, odgovornosti i efikasnosti sudstva. Pošto je usvojena strategija, Vlada Srbije trebalo bi da donese Akcioni plan koji će odrediti odgovorne za sprovođenje strategije.

Za potpunu primenu strategije, kako se navodi u obrazloženju, neophodno je da se donese novi ustav Srbije, kojim bi se predvidelo osnivanje Visokog saveta sudova i definisala adekvatna mreža sudova i položaj advokature i notara.

Prema Strategiji reforme pravosuđa, centralno mesto u budućem pravosudnom sistemu zauzimaće Visoki savet sudstva u kojem će većinu činiti sudije iz svih regiona, a ne samo predsednici sudova. Do njegovog formiranja poslove će obavljati komisija od 10 članova, koja bi svakih šest meseci podnosila izveštaje Vladi i Skupštini.

Reorganizovani Visoki savet sudstva biće rukovodeći i nadzorni organ i imaće odlučujuću ulogu u procesu imenovanja i disciplinske odgovornosti sudija, upravljaće finansijama, utvrđivaće pravila i kvalitet rada sudova, a u radu će ga podržavati Administrativna kancelarija.

Strategija omogućava javnosti pristup informacijama o sudskim postupcima, uz čuvanje privatnosti stranaka, i to na dva načina - putem interneta i preko osobe zadužene za kontakt s javnošću. Prema toj strategiji, zakonom bi trebalo propisati da sudije koje se prvi put biraju, bira parlament, na predlog Saveta, na period od tri godine, a nakon toga bi bili birani doživotno.

Novi ZKP

Skupština Srbije usvojila je danas Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), koji treba da doprinese ubrzavanju i većoj efikasnosti sudskog postupka, kao i smanjenju troškova suđenja.

Novi ZKP uvodi nova ovlašćenja javnog tužioca, nove dokazne radnje i mogućnost uvođenja sporazuma o priznavanju krivice. Osnovna novina je proširenje uloge tužioca, koji će voditi istražni postupak umesto istražnog sudije. Proširenje ovlašćenja tužioca i razdvajanje od istražnog suda treba da omogući ubrzanje istražnog postupka, s tim što će sud i dalje kontrolisati dokazni postupak. Sud će i dalje određivati pritvor, baviće se žalbama i drugim radnjama iz oblasti zaštite ljudskih prava.

Kao nove dokazne radnje Zakonik predviđa tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog, pružanje simulovanih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika i kontrolisanu isporuku. Uvodi se i sporazum o priznanju krivice, što bi trebalo da dovede do bržeg okončanja krivičnih postupaka i smanjenja troškova.

Novi ZKP uvodi mogućnost poravnanja za blaža krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, kojih je više od 50 odsto u praksi. To znači da tužilac može da napravi poravnanje sa okrivljenim, braniocima i oštećenima, a u tim skraćenim postupcima neće se tražiti obrazloženje presude. Značajan institut koji treba da doprinese efikasnijoj borbi protiv korupcije jeste uvođenje mogućnosti zaplene imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom.

Nove odredbe više zakona

Skupština Srbije usvojila je i izmene Zakona o uređenju sudova, koji treba da počne da se primenjuje od sledeće godine i kojim će okružnim sudovima ipak ostati nadležnost da odlučuju u drugom stepenu za određene postupke iz nadležnosti opštinskih sudova. Prema važećem zakonu, čija je primena odložena za 2007. godinu, za odlučivanje o žalbama na odluke opštinskih i okružnih sudova za drugostepeni postupak bili su nadležni apelacioni sudovi.

Međutim, zbog broja predmeta o kojima se odlučuje u drugostepenom postupku, zaključeno je da je racionalnije da se za određene postupke iz nadležnosti opštinskih sudova drugostepeni postupak prenese na okružne sudove. Cilj zakona je povećanje efikasnosti suđenja, kao i ostvarivanje prava građana na suđenje u razumnom roku koje proklamuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope.

Skupština je usvojila i Zakon o arbitraži, čiji je cilj rasterećenje trgovinskih sudova i omogućavanje efikasnijeg sistema za regulisanje međusobnih odnosa privrednih subjekata. Tim zakonom omogućava se uspostavljanje savremenog instituta za rešavanje sporova, a suština arbitraže je u poverenju koje će uživati arbitar, što bi trebalo da omogući fizičkim licima brzo rešavanje imovinskih sporova. Privrednoj komori i profesionalnim strukovnim udruženjima omogućava se formiranje institucije stalne arbitraže.

Skupština je usvojila i Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji bi trebalo da omogući legalnu prodaju, kao i uvoz roba i usluga povezanih sa pravom intelektualne svojine. Taj zakon bi trebalo da reši pitanje nadležnosti inspekcijskih delatnosti, a predviđeno je da inspektor, na osnovu lične procene o eventualnoj povredi intelektualne svojine, može na licu mesta privremeno da oduzme spornu robu ili izrekne privremenu zabranu obavljanja delatnosti.