Najuspešnija runda do sada

Baštinu bi u narednih nekoliko godina obezbeđivale međunarodne vojne i policijske snage. Iako je ova runda bila lakša od prethodnih, zamenik specijalnog izaslanika UN Alber Roan ukazao je da kod dve strane ipak postoje određene razlike u konceptima zaštite verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu.

Alber Roan kaže da će biti uspostavljena ekspertska grupa sastavljena od predstavnika vlada svih strana,i institucija poput UNESK-a i Saveta Evrope, koja bi trebalo da utvrdi kriterijume za uspostavljanje zaštitnih zona. Predsedavajući pregovora kaže i da međunarodna zajednica od Srpske pravoslavne crkve očekuje listu potrebnih privilegija.

Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da očekuje da skupština Srbije uskoro usvoji zakon o restituciji imovine, što bi uključivalo i povratak nacionalizovane crkvene imovine: "U bliskoj budućnosti srpsko Kosovo će morati da napravi nekI dogovor kako i kada i u kom obliku će imovina biti vraćena crkvi. S obzirom na pravo imovina bude vraćena u ruke vlasnicima, mislim da i Kosovo treba da sprovodi taj zakon i da to treba da bude na liniji sa zakonom o restituciji u Srbiji, a to će naravno biti deo razgovora o statusu."

Prištinska delegacija nije želela da raspravlja o restituciji imovine, jer, kako je rekao njen predsedavajući Iljber Hisa, to pitanje je deo ekonomskih razgovora, koji će biti održani krajem maja u Beču: "Ne negiramo pravo da to bude učinjeno. Učinićemo to čim budemo u mogućnosti. Nećemo čekati kao Srbija 16 godina posle pada komunizma da to uradimo uoči pregovora."

Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen je rekao da su se pregovarači složili da SPC bude bezbedna sa sopstvenom organizacijom i osnovnim merama zaštite, dok su ispoljene razlike u veličini zaštićenih zona.

Uticaj crnogorskog referenduma na Kosovo

"Mislim da rezultati referenduma u Crnoj Gori neće imati nikakav uticaj na pregovore o statusu Kosova", smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. "To je međunarodno-pravno isključeno, a treba reći i da Crna Gora ima svoju držatvornu tradiciju, dok Kosovo nikada nije imalo takav status. Od 1974. je skoro bila republika, ali to 'skoro' je upravo značilo da autonomije nikada nisu bile države. Međutim, princip koji se može primeniti je politički argument, 'evo vidite kako je sa Beogradom kada ni Crnogorci neće sa njima'. Taj princip ne može imati veliko političko dejstvo, ali može da uveri one koji su spremni da prihvate tezu da status Kosova nije pitanje o demokratiji, o ekonomiji, o bezbednosti, nego završavanja sa politikom Slobodana Miloševića", rekao je Janjić za B92.

Novi predlog decentralizacije na Kosovu

Članovi Srpske liste za Kosovo i Metohiju (SLKIM) uputili su danas, beogradskom timu za pregovore o statusu Kosova, novi predlog decentralizacije vlasti u pokrajini.

Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanović, je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici, rekao da predstavnici SLKIM situaciju na Kosovu poznaju bolje od članova beogradskog pregovaračkog tima, i da stoga izlaze sa novom ponudom za decentralizaciju.

"Iako nam broj i teritorije opština nisu bili primarni ciljevi u formiranju predloga, taj broj se mnogo ne razlikuje od broja opština koje je na razgovorima u Beču zatražio srpski pregovarački tim", rekao je Ivanović. Po mišljenju Ivanovića, ukoliko ova šansa bude propuštena i nastavi se sa koncepcijom koja ne daje rezultate, Beogradu i Srbima će ostati samo da žale i krive međunarodnu zajednicu za pristrasnost.

Beograd i Priština su o decentralizaciji razgovarali na četiri sastanka u Beču, ali se nisu složili gotovo ni oko jedne tačke. Beograd je predložio formiranje novih 13 opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok je Priština ponudila tri nove i proširenje jedne, već postojeće opštine.