O stanju u psihijatrijskoj bolnici

Delegaciji, koja je 2004. posetila psihijatrijsku bolnicu "Laza Lazarević", nisu upućene žalbe da osoblje namerno maltretira pacijente ili one o nasilju među pacijentima, ali je komitet u izveštaju navodi zabrinutost zbog značajne upotrebe sedativa i mera fizičkog ograničavanja kretanja u zatvorenim odeljenjima bolnice.

Delegacija je, kako se navodi, zabrinuta zbog velikog broja pacijenata u zatvorenim odeljenjima koji su vezani za krevete, pamučnim trakama ili kožnim kaiševima, često za obe ruke i noge i oko grudi. Komitet, kako se navodi, razume da je neophodno ograničiti kretanje jako uznemirenih pacijenata, ali smatra da se to ne treba činiti u zajedničkim sobama, pred drugim pacijentima, i bez stalnog prisustva osoblja u sobi.

Taj komitet preporučuje zdravstvenim vlastima da razmotre mogućnost da se mere ograničavanja kretanja pacijenata sprovode u jednokrevetnim sobama, da bi se izbegla mogućnost da se to čini u prisustvu drugih pacijenata i posetilaca bolnice.

Posebno je skrenuta pažnja i na preveliki broj pacijenata na pojedinim odeljenjima i navedeno da se u jednom od zatvorenih odeljenja za muškarce u Beogradu - u prostoriji od 39 metara kvadratnih nalazi 11 kreveta. Zatvorena izdvojena odeljenja za muškarce i žene postoje u delovima bonice u Beogradu i u Padinskoj Skeli.

CPT takođe navodi da, što se tiče upotrebe lekova, postoji briga zbog prevelike upotrebe sedativa u zatvorenim odeljenjima. Izražena je zabrinutost i zbog činjenice da se, prema dobijenim informacijama, zbog nepostojanja stalnog snabdevanja određenim lekovima, farmakoterapija kod pojedinih pacijenata menja bez medicinskih indikacija koje bi to zahtevale, a ako porodica nije u stanju da obezbedi potrebni lek.

U izveštaju se navodi da se osoblje bolnice trudi da održi higijenu, ali da je problem što su zgrade bolnica oronule, sa oštećenom infrastrukturom.

Odgovor Ministarstva

U odgovoru koje je Ministarstvo zdravlja Srbije uputilo CPT-u povodom izveštaja, ističe se da je od početka 2006. godine na snazi Zakon o zaštiti prava pacijenata sa mentalnim poremećajima i da je svako odeljenje bolnice dobilo primerak tog zakona.

Dodaje se i da je u međuvremnu povećan broj medicinskih tehničara na odeljenjima, ali da i dalje postoji problem zbog činjenice da se mali broj njih prijavljuje na konkurse za posao na psihijatriji, pošto su u pitanju teški uslovi rada.

U odgovoru je navedeno i da su poboljšani uslovi za život u bolnici, iako oni i dalje nisu idealni, da su pojedina odeljenja okrečena i obezbeđeni bolji higijenski uslovi. Najavljena su i ulaganja u rekonstrukciju pojedinih blokova bolnice.Saopšteno je da se planira i ustanovljavanje nove, jasno definisane politike pri upotrebi sredstava za ograničenje kretanja pacijenata, uz skoru nabavku specijalnih sredstava za tu namenu. Ministarstvo naglašava i da je u okviru bolnice, u skladu sa novim zakonom, formiran etički komitet, koji prati primenu etičkih principa koji važe u psihijatriji.

Zloupotrebe

Hitna pomoć zdravstvenog centra u Kruševcu nekoliko puta je imala lažne prijave za privođenje psihijatrijskih bolesnika. Iza takve zloupotrebe, zbog loših ili nepreciznih propisa, uglavnom stoje članovi porodice i komšije.

Kad se prvi put prijavljuje neka osoba kao potencijalni psihijatrijski bolesnik, rodbina sa dva svedoka u mesnoj zajednici overava iskaz o promeni ponašanja ili agresivnosti. Sa tim papirom odlazi u Hitnu pomoć, koja onda zove policiju i zajedno privode tu osobu u  psihijatrijsku ambulantu. Ali, problem može nastati kada psihijatar ustanovi da se ne radi o osobi kojoj je potrebna pomoć, kaže načelnica Hitne pomoći u Kruševcu, Radmila Damjanović.

Nisu nepoznati ni primeri da komšija prijavi komšiju kao psihijatrijskog bolesnika, zbog glasne muzike ili nekih drugih nesuglasica. Načelnica Hitne pomoći zdravstvenog centra u Kruševcu Radmila Damjanović kaže da, zbog svega ovoga, lekari nisu mnogo zaštićeni i smatra da bi u čitavu problematiku mogli više da se uključe i centri za socijalni rad.