"Vraćamo MMF-u milijardu dolara"

Krediti Međunarodnog monetarnog fonda pomogli su Srbiji u prvih nekoliko godina tranzicije, rekao je Mlađan Dinkić dodajući da više nema razloga zadržavati taj novac, "imajući u vidu da je nivo deviznih rezervi 7,3 milijarde dolara i da su kamate koje se plaćaju na ostatak duga daleko veće od kamata koje NBS dobija držanjem tih deviza u bankama u inostranstvu".

Dinkić je rekao da je prema njegovim saznanjima, guverner Narodne banke Srbije tokom vikenda poslao pismo izvršnom direktoru MMF-a o nameri da se vrati novac pozajmljen u poslednje tri godine. Ostalo je da se utvrdi da li će cela suma biti vraćena odjednom ili u više tranši.

Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je na otvaranju konferencije "Nedelja srpske privrede" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu  da će prosečni rast privrede u Srbiji u narednih nekoliko godina biti od 7,5 odsto i da će do kraja 2009. godine inflacija pasti na 4,5 odsto godišnje.

Jelašić: Kamate neće rasti

Guverner NBS, Radovan Jelašić, kaže da većina banaka, i pored povećanja obavezne rezerve, nije povećala kamatne stope.

Jelašić kaže da je to potvrda da među bankama u Srbiji postoji konkurencija. Prema njegovim rečima, dodatne troškove za kreditna zaduženja banke su pokrile smanjenjem marži, a ne povećanjem kamata, kako je najavljivano.

"NBS će narednih meseci pratiti situaciju sa kretanjem ukupnih kredita i zaduživanjem u inostranstvu, što mnogo više zabrinjava Centralnu banku, nego u kojoj meri i na koji način će pojedine banke da se prilagode novim uslovima poslovanja. Na osnovu tog nadzora bankarskog sistema donećemo odluku da li ima mesta za dodatnu intervenciju NBS", izjavio je Jelašić.

Đelić: Privreda nakon impresivnog starta, sada prosečna

Bivši ministar finansija Srbije Božidar Đelić izjavio je da je nakon "impresivnog početka", srpska privreda u fazi prosečnog.

Na otvaranju Nedelje srpske privrede na Ekonomskom fakultetu, Đelić je ocenio da će Srbija svakako isplivati iz loše prošlosti i doći do održivog razvoja od četiri do sedam odsto. Đelić smatra da će velike multinacionalne kompanije uskoro potraziti nove pogone na srpskom tržištu, koje se već nalazi na ekonomskoj granici Evrope.

On je ipak upozorio da bi svako dalje smanjenje poreza dovelo fiskalnu politiku u fazu regresivnosti, koja bi mogla da naruši makroekonomsku stabilnost. "Od svih zemalja u regiji imamo najmanji izvoz u Evropsku uniju što se mora promeniti. Posebno nas raduje dobra vest da je nemačka privreda izašla iz višegodišnje krize i ponovo postala srce evropske privrede", kazao je Đelić.

On je podsetio da je prema indikatoru tranzicije Evropske banke za obnovu i razvoj, srpska privreda u prve tri godine tranzicije išla brže od drugih, ali je nakon ubistva Đinđića 2003. godine, krenula da opada, da bi sada bila iza Mađarske, Češke i Slovenije.

"Prema onome što smo dostigli u prvih pet godina tranzicije na nivou smo kao Bugari i Rumuni", naveo je Đelić i ocenio da reformi u Srbiji i dalje ima, ali se ne sprovode onako brzo kao pre.