Ko se seća Josipa Broza

U četvrtak 4. maja u 15.05 navršiće se 26 godina otkako je preminuo Josip Broz Tito, prvi i poslednji predsednik SFR Jugoslavije, države koja je, kako tako, funkcionisala 10 godina posle njegove smrti pod vođstvom takozvanog kolektivnog, osmočlanog šefa države - Predsedništva.

Nekadašnja SFRJ ipak odoleva - postoji zahvaljujući internetu, kao svojevrsna virtuelna država, iako je na njenoj bivšoj teritoriji danas pet nezavisnih, suverenih država, a predstoje pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije.

Ni Tito nije umro, sudeći po nekoliko sajtova na internetu, posvećenih - kako se nekad govorilo - najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Rođen je u Hrvatskoj, u Kumrovecu 1892. godine, umro je u Sloveniji i sahranjen u Srbiji, Josip Broz je bio simbol zajednickog, mirnog zivota i, kako je to 45 godina bilo - bratstva i jedinstva koje se raspa(da)lo u paramparčad od 1991.do 21.novembra 1995. godine.

"Zdravo svima, hteo sam samo da kazem da svakog lijepog dana tugujem za starom Jugoslavijom! Iako imam sve - auto, dobar posao, oženjen sam, u Njemackoj sam - al' opet mi fali nešto" - jedna je od mnogih "jugonostalgičnih" poruka na sajtu www.sfrj.cjb.net.

Brojni veb sajtovi sadrže pravu zbirku YU nostalgičnih materijala, fotografija i setnih poruka, koje šalju surferi koji žive u dva inostranstva: u zemljama stvorenih raspadom SFRJ, i (češće) iz država izvan eks ju prostora.

Sajt www.titoville.com, posvećen je Josipu Brozu . Tu su zbirka njegovih govora, spisak od 170 država koje je posetio između 1944. i 1980. godine među kojima je u nekima bio i više puta sve do poslednjeg opdredišta, kako je navedeno - večnosti.

Rekord je zabelezio 1970. godine obišavši 14 zemalja. Dve godine ranije, posetio je 13 država, a u po 10 zemalja bio je gost 1971, 1974. i 1979, godinu dana pred smrt, kada je od februara do novembra bio u Kuvajtu, Iraku, Siriji, Jordanu, ŠSR, Alziru, Libiji, Malti, Kubi i Rumuniji.

Na sajtu su i zbirka njegovih govora, pesama i knjiga o njemu, žena s kojima je bio blizak…Galerija njegovih fotografija i fotografija državnika s kojima se susretao (Idi Amin Dada, Ho Ši Min, Lenid Brežnjev, Dzimi Karter, Fidel Kastro, Elizabeta Druga, Indira Gandi, Josip Visarionovič Staljin)…

I ova medalja ima, naravno, drugu stranu. Za mnoge je Josip Broz , da citiramo samo neke ocene, "najveći srbomrzac u istoriji i ratni zločinac, čovek Kominterne, Vatikana, bonvivan kome je komunizam bio samo maska"…

Umro je pre 26 godina a potomcima, zvanično, ništa osim imena i sećanja nije ostavio u nasleđe. Tek poslednjih meseci, zahvaljujući zalaganju Rasima Ljajića, ministra za ljudska i manjinska prava državne zajednice Srbije i Crne Gore, Titova suporuga Jovanka dobila je lična dokumenta. Njegov grob u Kući cveća na Dedinju, iako relativno zapušten, i dalje je, posebno za strance, turistička atrakcija u Beogradu.

Dok je Josip Broz ležao u Kliničkom centru u Ljubljani, gde je bio smešten 3. januara 1980. godine zbog ozbiljnih problema s krvotokom leve noge, uz brojni konzilijum jugoslovenskih lekara bili su, u to vreme veoma poznati američki kardiolog dr. Majkl de Bejki i njegov sovjetski kolega dr. Murat Knjazejev.

Titu je amputirana noga 14. januara, a potom su postepeno počeli da mu otkazuju pojedini unutrašnji organi, da bi 22. aprila u popodnevnim satima pao u komu. Na dan kad je umro, 4. maja , godinama je bio običaj da ljudi "spontano" zastanu na ulici, ma gde se našli, da sirene zavijaju jedan minut.Toga odavno već nema. Jedinini tragovi, osim groba na Dedinju, su sećanje i - sajtovi na internetu.