Opštine moraju više da izdvajaju za najugroženije

Utvrđivanje nivoa siromaštva i jedinstveni registar korisnika osnovni su preduslovi za efikasnu socijalnu politiku. Možemo, na primer, da pričamo da u Srbiji živi deset odsto osoba sa invaliditetom,pošto je to standard u svetu, međutim mi o tim osobama skoro ništa ne znamo. Ostvarivanjem ova dva prioriteta do kraja godine u Srbiji će konačno biti jasno da li se utroškom sredstava iz budžeta zaista i poboljšava položaj stanovništva koje ima socijalne potrebe - najavljuje za Danas Vesna Piperski Tucakov, državni sekretar za oblast socijalne politke u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

"Socijalni budžet" je ove godine zahvatio 14 odsto državne kase, što je značajno više u odnosu na prošlogodišnjih 9,5 odsto. Ipak, veliki deo kolača i dalje se troši na isplatu penzija. Ministarstvo distribuira socijalna davanja kroz isplatu materijanog obezbeđenja porodice, naknadu za tuđu negu i pomoć, dečji i roditeljski dodatak. Piperski Tucakov ocenjuje da bi na lokalne samouprave trebalo izvršiti pritisak da povećaju sredstva za socijalnu zaštitu.

- Socijalno zahvatanje u opštinskim budžetima sada iznosi jedva jedan ili jedan i po odsto, a zadovoljavajući nivo bio bi tri do četiri odsto. Ono što je posebno uočljivo je da se u najsiromašnijim opštinama, u kojima najviše ljudi ima socijalne potrebe izdvaja najmanje za socijalnu zaštitu - naglašava naša sagovornica.

Autori Strategije za smanjenje siromaštva navode da svega 18 odsto domaćinstava u Srbiji prima najmanje jedan od svih postojećih transfera socijalne politike. Iako je broj siromašnih domaćinstava na nezavidnom nivou, samo jedno od sto domaćinstava prima MOP. Ako se izuzme dečji dodatak čija funkcija nije čisto socijalna, svega 13 odsto siromašnih prima pomoć. Prema stratezima, siromašna domaćinstva se ne prijavljuju za pomoć jer čak 40 odsto siromašnih u Srbiji nije obuhvaćeno nijednim socijalnim programom. To znači da državne, odnosno lokalne vlasti ne funkcinišu kako treba jer je njihov zadatak da obaveste siromašne da imaju mogućnost da se prijave i dobiju socijalnu pomoć.

- Prvi pregled realizacije milenijumskih ciljeva UN krajem 2005. obuhvatio je podatke od 1990. do 2005. prema pojedinim oblastima i ono što je uočeno je da te informacije ni u kom slučaju nisu dovoljne za kreiranje politike. Zbog toga će ove godine biti rađena nacionalizacija tih ciljeva i utvrđen tačan regionalni raspored planiranih poslova - objašnjava Vesna Piperski Tucakov. Ona napominje da su materijalno najugroženije porodice istovremeno korisnici i MOP i dečjeg dodatka. Veliki problem u dobrom kreiranju politike dečje zaštite, prema njenim rečima, su različiti nivoi nadležnosti. Tako, na primer, opštine finansiraju jedan deo ove zaštite kroz predškolske ustanove, a deo predškolskog vaspitanja odvojen je od socijalne politike i pripada resoru Ministarstva prosvete.

Podaci o siromaštvu po regionima i dalje pokazuju da je Beograd najmanje zahvaćen siromaštvom sa oko tri odsto siromašnih, kako pokazuju najnovija istraživanja. Najugroženija je jugoistočna Srbija u kojoj je svaki četvrti građanin siromašan. Staračko, pre svega zemljoradničko staračko stanovništvo, predstavlja nemaštinom najviše pogođenu grupu građana. Mesta na skali siromašnih zauzimaju i osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i interno raseljeni. Sagovornica Danasa insistira na izgradnji baze podataka bez koje je nemoguće osmisliti socijalnu politiku.

- Jedan od prioriteta Ministarstva biće upravo uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema. U 30 centara za socijalni rad ugrađen je jedinstven softver, a u narednih mesec dana još 35 centara će na ovaj način inovirati svoj rad. On će, pre svega, osavremeniti službu i olakšati rad u centrima, a kroz izveštaje ovih ustanova biće omogućen uvid u rad i efikasnost svake od njih. To znači da će se lakše pratiti sprovođenje zakona, proveravati na koji se način prijavljeni slučajevi zlostavljanja i zanemarivanja rešavaju - objašnjava Piperski Tucakov. Ona najavljuje da će do kraja godine Beograd dobiti nacionalni centar za prevenciju zlostavljanja i zanemarivanja koji treba da obuhvati urgentan smeštaj za decu i zbrinjavanje i program edukacije svih koji su uključeni u ovu problematiku.