Međunarodni praznik rada

U svetu se obeležava Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na radnike Čikaga koji su pre tačno 130 godina stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada. Ovaj praznik u razvijenim zemljama koristi se za organizovani izlazak na ulice i upoznavanje javnosti sa problemima zaposlenih. To u Srbiji nije slučaj.

Dragoljub Stošić iz Unije sindikata kaže da u zemlji u kojoj ima oko milion nezaposlenih razloga za slavlje nema. "U zemlji u kojoj zaposleni imaju, ako je primaju redovno 300 evra, u najboljem slučaju prosečnu platu, a u onim drastičnijim slučajevima možda desetak hiljada dinara, onda kada sve to uzmete – da li zaista postoji razlog da neko ko je zaposlen ne razmišlja o tome da je milion njegovih kolega na ulici, da možda tog dana nemaju ni šta da jedu, nego da ode u okolna izletišta i da tamo slavi uz prasetinu i mlako pivo", rekao je Stošić.

Jedina aktivnost sindikata u Srbiji danas je rock koncert na Trgu Republike u organizaciji podmladka sindikata Nezavisnost. Branislav Čanak, predsednik Nezavisnoti kaže da građani Srbije pamte prvomajske parade u vreme Tita i da nisu svesni da sami moraju da se izbore za svoja prava, što je praksa u Zapadnoj Evropi i Americi:

"Kad god se država izbezobrazi onda građani ustanu i kažu:'E to nije dobro, e to nemoj da radiš'. Iako građani sede kod kuće ili idu na piknik i jedu jagnjetinu država će da nastavi to, zašto da ne iskoristi priliku? To je i kada je reč o sindikatima. Svaki poslodavac ima pravo da iskoristi uspavani sindikat, svaka država ima pravo da iskoristi uspavani sindikat, to je njihovo pravo. Naše je da ih zaustavimo u tome, ali onda treba da budemo i pokažemo da smo budni, a najbolji dan za to je prvi maj", kaže Čanak.

U prvomajskom proglasu Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe se da nema razloga praznik proslavljati u veselom raspoloženju jer radnici i dalje žive na ivici egzistencije. "I dalje su osnovne brige posao, sindikalna prava i slobode, pristojan život od sopstvenog rada. Postignutim reformama, rezultatima dosadašnjeg toka tranzicije i privatizacije nismo zadovoljni i radnici su u velikoj meri obespravljeni", navodi se u proglasu.

Od stranaka Prvi maj obeležila je jedino Socijaldemokratska unija, čiji su predstavnici položili venac na spomenik Dimitriju Tucoviću. Oni  kažu da nema logike što se za veća prava danas ne bore radnici i sindikati, ali što se nigde ne oglašavaju ni državni zvaničnici. "Država se angažuje samo oko crkvenih praznika i sabora u Guči. Prvi maj je ostao nama. Država koristi priliku da se pojavi na bilo kojem crkvenom prazniku,a kada dođe 1.maj ona zanemi, izgleda da se ona sama stidi ovog praznika", izjavio je Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije.

Protesti i upozorenja

Više desetina hiljada radnika danas je širom Azije učestvovalo na mirnim protestima, zahtevajući bolje uslove rada. Kako su javile agencije, radnici su organizovali proteste u više desetina gradova u Indoneziji. Na demonstracijama u Džakarti učestvovalo je 10.000 ljudi, uglavnom zbog planova Vlade da izmeni zakon o radu iz 2003, uz objašnjenje da je suviše naklonjen radnicima.

Slični protesti organizovani su i na Filipinima, gde je više hiljada ljudi učestvovalo u maršu u centru Manile. Strahujući da mogu da se ponove neredi iz 2001, policija je po ulicama Manile rasporedila 5.000 policajaca.

U glavnom gardu Kambodže, Pnom Penu, policija je rasturila mirne, ali nedozvoljene prvomajske demonstracije, u kojima je učestvovalo više stotina radnika.

Radnici su se se okupili i na provomajskim protestima u Tokiju, dok su vlasti Šri Lanke, koje strahuju od izbijanja građanskog rata Tamilskih tigrova i vojske, zabranile održavanje zakazanih demonstracija.

Učesnici prvomajskih protesta u Južnoj Koreji tražili su jednak status i zaštitu za sve radnike i obećali da će učiniti sve da osujete planove vlade da pregovara sa SAD o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini.

Nekoliko desetina hiljada ljudi učestvovalo je u tradicionalnim prvomajskim svečanim mitinzima i šetnjama u Moskvi. Oko 15.000 članova sindikalnih organizacija i moskovskog odeljenja vladajuće Jedinstvene Rusije prošlo je centralnim ulicama s parolama "Mi smo svi odgovorni za Rusiju" i "Poštovanje rada, procvat u državi". Učesnike su pozdravili poslanici Državne dume, rukovodioci sindikalnih organizacija i gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov. U prazničnoj šetnji koju je organizovala Komunistička partija učestvovalo je nekoliko hiljada ljudi, noseći obeležja svoje partije. Pristalice reformskog Saveza desnih snaga praznik su obeležile na jahtama koje su plovile po reci Moskvi.

U Pragu se sukobili neonacisti i anarhisti

Proslava 1. maja u Pragu završila se sukobom neonacista i anarhista, koje je na Trgu Palackog morao da razdvoji kordon 150 specijalaca za razbijanje demonstracija.

Na mitingu protiv neonacističkog nasilja na tom praškom trgu okupilo se oko 400 anarhista, ali i dvestotinak neonacista iz militantne organizacije Narodni otpor, koji su miting zakazali na istom mestu koji sat kasnije.

U nervoznoj atmosferi, u kojoj su iznad glava policajaca letele kamenice, flaše i paradajz, policija je uhapsila i grupu kandidata stranke Zelenih koji su nosili transparent "Zeleni protiv neonacizma", a fizički napala i direktoru Sekcije za ljudska prava češke vlade Katerinu Žak, inače kandidata zelenih na izborima. Policajci su nastavili da je tuku pendrecima i tokom prevoza u policijsku stanicu, rekli su očevici onlajn izdanju dnevnika "Hospodarške novini".
"Da me premlate neonacisti još bih razumela, ali da im se priključe naši policajci?", rekla je Katerina Žak novinarima.

Prvomajske proslave odnele su, nesrećim slučajem i jedan život, pošto se srušilo visoko prvomajsko drvo, takozvana "majka", koje po narodnom običaju, takmičeći se čije će biti veće, masovno postavljaju uoči 1. maja u češkim selima.
"Majka" je nesretno pala na dvadesetogodišnjeg mladića u selu Volduhe, kada su, kako nalaže običaj, mladići iz susednog sela došli ujutru da je ukradu.