Kiprani love zakopano blago

Stanovnici kiparskog sela Ceri, koje već decenijama kopka priča o zakopanom blagu i podzemnim stepenicama koje ne vode nikuda, odlučili su da razotkriju tu misteriju.

Prošlo je više od pola veka od kada su britanski kolonizatori sprečili meštane Cerija u njihovim pokušajima da istraže lokaciju. Sada je, kako javlja Rojters, iskopavanje tunela i stepeništa starih 1.500 godina ponovo otpočelo.

Ceri je selo sa oko 6.000 stanovnika, udaljeno 15 kilometara od Nikozije. Seljani nameravaju da kupe zemljište na kome se, usred maslinjaka, nalazi lučni podzemni ulaz prokopan u žutom krečnjaku. Nadaju se da će moći da istraže lokalitet i postaraju se da se sačuva na pravi način.

Zvaničnici zaduženi za antičko nasleđe Kipra, međutim, smatraju da je kamena građevina deo starog sistema za navodnjavanje i ne pridaju joj veći značaj.

Meštani imaju romantičniju verziju i kažu da građevina možda vodi do "zlatnih kočija Afrodite", odnosno skrivenog blaga iz rimskog doba, između 58. godine pre nove ere i 330. godine nove ere.

Stanovnici Cerija prepričavaju legendu da su antički vladari Kipra premeštali blago u središnji deo ostrva da bi ga sakrili od pljačkaša.

Priče o ogromnom blagu, skrivenom i zaboravljenom, kruže svuda po Kipru, gde civilizacija traje hiljadama godina. Ostrvo je imalo brojne vladare, poput Aleksandra Makedonskog ili Kleopatre, kojoj je Kipar poklonio njen ljubavnik Marko Antonije.

Najčešće se prepričava mit da se Afrodita, grčka boginja ljubavi, rodila iz morske pene na zapadu ostrva. Druga legenda kaže da je, takođe na zapadnoj obali, sakriven ćup zlata. Meštani Cerija veruju da je upravo taj ćup premešten dublje u ostrvo i zakopan baš u njihovom ataru.

Čak i ako je sve to samo mit, seljani žele da znaju šta se krije na kraju uzanog tunela koji drže kameni blokovi i koji se spušta pod uglom od 45 stepeni.

Arheolozi su procenili da građevina potiče iz 500. godine nove ere, što samo po sebi odbacuje teoriju o blagu zakopanom za vreme Rimljana. "Sigurno je samo cisterna", smatra direktor kiparskog Odseka za antikvitete Pavlos Flurencos. "Nije to tako važno kao što neki pretpostavljaju. Ali, čuo sam priče o zlatnim kočijama i sličnim stvarima", dodaje s neskrivenim podsmehom.

U Ceriju su i ranije pokušavali da otkriju šta se krije na dnu stepeništa, koje je otkrio jedan seljanin 1943. Do 1949. mnogi su pokušavali da ga tajno otkopaju, ubeđeni da će se obogatiti.

"Celo selo je redom pokušavalo, želeći deo blaga. Ali, tada smo bili britanska kolonija i rečeno nam je da moramo to da prekinemo. Britanci se nisu šalili s takvim stvarima", kaže jedan seljanin.

Odsek za antikvitete je lokalitet proglasio spomenikom sekundarnog značaja, ali nije pokazao veliko interesovanje da ispita priče o zakopanom blagu.

"To je podzemni tunel koji vodi do izvora vode. Kipar ih je pun. U ovom slučaju, stepenište je nešto dublje nego obično, verovatno zato što voda nije pronađena na višim nivoima", objasnio je Flurencos.

(Beta)