Svetski dan Roma

Kao što je i obično slučaj sa praznicima, to su jedini dani u godini kada se građanstvo podseti na probleme neke grupe. Romi su najugroženija grupa ljudi u Evropi, a u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kažu da njihov položaj u našoj zemlji dodatno komplikuje to što se celo društvo suočava sa siromaštvom i ekonomskim problemima.

Osam romskih porodica je zbog poplava moralo da napusti svoje domove u naselju Goveđi brod u Beogradu. Više od 30 ljudi premešteno je u Klaoničku ulicu u Zemunu, ali u manje od 30 kvadratnih metara. Među njima su jedanaestogodišnji Šeća Ćerimi i Rahman Šerifi.

Šeća Ćerimi ima 11 godina. Već tri nedelje nije išao u školu jer je njegova kuća, kao i kuće još sedam romskih porodica, poplavljena. "Ušla nam je voda jedan i po metar. Sve stvari su nam sa vodom otišle. Nemam kako da idem u školu, svi mi se smeju. Kažu ’Vidi kakav je Cigan došao prljav u školu’. Nemamo gde da idemo da piškimo“, priča uplakani 11-godišnjak.

"Iz azila su nas doveli, u azil smo ušli. Iz ropstva u ropstvo. Neka vidi ceo svet šta Srbija radi sa nama, šta treba da radimo, da ubijamo, da krademo? Gde da spavamo, nema niko nam ne pomaže, niko“, priča jedan Rom.

Romi su i prošle godine imali problema sa poplavama, tada su dobili po 10.000 dinara pomoći od opštine i po 50.000 od socijalnog. Ove godine od opštine Zemun dobili su hleb i hranu, ali svemu je prošao rok trajanja.

"Dali su nam 30 kilograma hleba, ali suvog hleba. Nema veze, zahvalni smo mi, ali ovo su deca. Oni ne mogu samo suv hleb, pa ovde nema ni vode ni ve-cea. Deca izađu napolje pa pišaju. Komšije se bune, a gde ćemo? Pa posle kažu Cigani. Pa, jesmo Cigani. Sad smo stvarno Cigani“, priča jedna žena.

"Kako da jedemo tu hranu, kako da jedemo to?“, pita Šeća Ćerimi.

Među ovim ljudima je i jedna trudnica, koja ne zna kada joj je termin za porođaj niti šta će sa bebom ako ostane u tom "smeštaju“.

"Učinite više"

Svetski dan građana romske nacionalnosti i 35-ta godišnjica formiranja Svetske organizacija Roma biće obeleženi u svim gradovima Srbije. Član Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković za B92 kaže da će u Beogradu, na Kolarcu, biti organizovan okrugli sto, za kojim će se razgovarati o problemima Roma, a da će uveče u istom prostoru, biti priređen koncert.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je apelovalo na nadležne institucije da nastave i intenziviraju rad na poboljšavanju uslova života Roma u SCG. Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava Jelena Marković kaže da je, prema njenom mišljenju, SCG kao jedna od zemalja koje učestvuju u Dekadi Roma učinila dosta na strateškim pitanjima vezanim za Rome.

"Tu pre svega mislim na pitanje obrazovanja i mislim na činjenicu da se situacija popravlja ili uređuje u predškolskom obrazovanju, da se uključuju romski učitelji i asistenti u odeljenja koja pohađaju Romi i da se pokreću alternativni programi za romsku decu koja su ispala iz sistema obrazovanja i prerasla razrede koje su pohađali", kaže ona.

Veliki problem su nelegalna romska naselja, kojih kod nas ima oko 600. Jelena Marković ukazuje da grad Beograd ima rešenje i lokacije, ali da poslednji pokušaj raseljavanja Roma iz divljeg naselja Gazela, nije uspeo zbog otpora građanstva. 

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava kaže da je problem i što većina Roma nema dokumenta, odnosno da su po zvaničnim statistikama 'nepostojeći ljudi', koji zbog toga ne mogu da uživaju mnoga prava: "Činjenica da mi zvanično imamo oko 118.000 Roma, a nezvanično preko pola miliona, govori u prilog tome da postoji 400.000 ljudi koji nemaju dokumenta, koji ne glasaju, koji nemaju socijalnu zaštitu, koji ne idu u zdravstvene domove, koji u najvećem broju ne pohađaju škole. To je nešto što treba da nas zabrine i mislim da pre svega treba naći model afirmativne akcije za to da Romi i onda kada žive u nelegalnim stanovima i onda kada nemaju adresu prebivališta, dobiju dokumenta i u tom smislu uživaju prava."

Iz Ministarstva podsećaju javnost i da je prosečan starosni vek Roma oko 40 godina, da umiru od najbanalnijih bolesti, da još uvek boluju od tuberkoloze koja je iskorenjena u Evropi i da u tom smislu svi treba da imamo više sluha i razumevanja za njih.

Tadić pozvao na akciju

Predsednik Srbija Boris Tadić čestitao je svim građanima Srbije romske nacionalnosti Svetski dan Roma i podsetio na njihov težak položaj, ne samo u Srbiji, već i u regionu.Tadić je naglasio da u Srbiji živi 20.000 Roma interno raseljenih sa Kosova i Metohije, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.

"Očekujem od svih državnih organa, ali i lokalnih samouprava da aktivno učestvuju u projektima poboljšanja prava i položaja Roma u Srbiji. Takođe, od UNMIK zahtevam da u pokrajini pripadnicima romske zajednice obezbedi punu bezbednost i sva prava, kao i svim drugim nealbanskim nacionalnim zajednicama", poručio je Tadić.

Balić: Država ne poštuje Deklaraciju

Koordinator Lige za dekadu Roma u Srbiji Osman Balić ocenio je da država gotovo ništa nije učinila na poboljšanju statusa romske nacionalne zajednice. "Današnju godišnjicu Roma dočekujemo sa osećanjem bespomoćnosti. Država je potpisala Deklaraciju o prihvatanju dekade Roma, ali u drugoj godini te dekade praktično ništa nije uradila", rekao je Balić agenciji Beta.

Balić je kazao da se državna zajednica, prihvatanjem Deklaracije o dekadi Roma, obavezala na sprovođenje " niza mera", ali da je jedino Ministarstvo zdravlja Srbije delimično ispoštovalo svoje obaveze. "Imamo i ultimatum i strašan pritisak od strane evropskih zemlja da prihvatimo Rome i vratimo ih na Kosovo odakle su otišli. Situacija je, međutim, neizvesna, jer bi ti ljudi trebalo da se vrate u taj kosovski ekspres lonac", rekao je Balić.

Prema njegovim rečima, Evropa želi da političke azilante vrati u matičnu zemlju ali nije stvorila uslove za njihov povratak pre svega na Kosovo.

EAR finansira zapošljavanje Roma

Evropska agencija za rekonstrukciju finansira projekat "Akcija za zapošljavanje Roma u opštini Lazarevac" iz svog fonda za aktivne mere zapošljavanja.

Lazarevačkoj opštini je odobrena donacija od oko 67.000 evra, a projektom, čija je ukupna vrednost 83,8 hiljada evra, predviđeno je da lokalna samouprava učestvuje sa 20 odsto potrebnih sredstava.

Opštinski menadžer Dragan Jović, koji je autor projekta, rekao je novinarima da će se tom donacijom obezbediti "bar 15 biznis planova i osnivanje najmanje tri mala preduzeća, koja će se baviti poslovima održavanja komunalne higijene i prikupljanjem i reciklažom sekundarnih sirovina". Jović je dodao da će na taj način pospešiti zapošljavanje Roma, kojih je oko 6.000 na području lazarevačke opštine.