Minut sedenja

Velja Ilić provozao se jednim od prefarbanih švedskih vozova kupljenih navrat-nanos i gle, sve je bilo lepo dan je bio lep, krajolik dostojan prolaska takve kompozicije, kondukterke su bile lepe, Velja je bio lep, lokomotiva je trošila neverovatno malo dizela hoteći da nadoknadi silan novac koji je Šarančić u prekomernoj hitnji ama u najboljoj nameri potrošio, dobra vest, Svetozar Marović obećao je da će u slučaju otcepljenja Crne Gore biti posrednik među novim državama, mi se teška srca pripravili na rastanak sa našim predsednikom, a on će nam dolijetat ka domaći lord Karington, s tim što će drug Sveto posredničku misiju obavljat volonterski: ako se države razbrate neće ni posrednik imati srca da se ugrađuje. Građanin Simić i građanin Zagrađanin koji je sa kesom, koferom, evrima i Dačićem svojevremeno upao u viceguvernerovu dotada sasma prijatnu kolotečinu pušteni su iz pritvora, a sada svako na svoj posao rekao bi potonjoj dvojici njihov bivši predsednik kome se ćutalo i u Novom Sadu gde se merka ulica da ponese njegovo ime; na Javnom servisu video sam Vučelića bodrog kao da petog oktobra nije nikad ni bilo, Milošević nas je vodio levom stranom istorije, rekao je ovaj dobrostojeći levičar koga je vođa dvaput oterao sa čela kolone, ali kome je visoka funkcija pogrebnog ceremonijal-majstora krasna prilika da napokon sam stane na čelo ožalošćene partije; stogodišnji rat između Biljane Kovačević Vučo i Aleksandra Tijanića nastavljen je, oko Biljke je vazda buket pristalica raspoloženih da masovnim svojim prisustvom podupru rad nezavisnog sudstva i učine ga još nezavisnijim, dočim direktor Javnog servisa nastupa kao epohalno usamljeni pojedinac. Omalovažavajući Batićevu obrenovačku provenijenciju Tijanić je o tom gradiću govorio kao o sedištu narkomafije usled čega se stanovništvo nada da će mu pretplata biti oproštena jer JS-u ne priliči da uzima novac stečen prodajom opijata; Bulatović i Jočić su napokon pokazali belešku o nezaboravnom i nezakonitom susretu sa pukovnikom Ulemekom, nećkali su se, pa su hteli da državnu tajnu pokažu samo Brankici, ali je slučaj dospeo do samog Šabića koji im je pripretio da javnosti smesta stave na uvid taj kakav god bio uradak, nisam ga još pročitao, ali slutim da je pisan sa istorijske distance, a po sećanju se kako reče Crnjanski šeta kao po mesečini.