London - metropola ili palanka?

Tipični stanovnik Londona, ako uspe da se ugura u pretrpani voz ili autobus u jutarnjem "špicu", obično zuri u sopstvena stopala.

Upadljivo se trudeći da nikoga ne pogleda u oči, on pokušava da nadje dovoljno prostora da otvori novine ili knjigu - a ako u tom procesu nekog gurne laktom, sebi u bradu promrmlja nemušto izvinjenje.

Iako se u vagonima podzemne železnice obično tiska i po stotinak ljudi, putovanje protiče u potpunoj tišini.

To je navelo grupu korisnika javnog prevoza da pokrenu posebnu kampanju, sa ciljem da se ljudi nateraju da pričaju jedni s drugima.

Niko im ne brani

Jutarnje novine - najbolji saputnik

Evo šta njihovi sugradjani misle o toj ideji:

"Pa, ako žele da pričaju, niko im ne brani. To bi verovatno bilo dobro. Uostalom, mi smo prijateljski raspoložen narod, zar ne?"

"To bi bilo zaista dobro, posebno za one koji zure u novine umesto da uživaju u životu! Mnogima se ni ne ide na posao, po ceo dan rintaju. Trebalo bi nekoliko minuta da odvoje za pozdravljanje sa svojim sapatnicima..."

"Pa nismo mi valjda toliko mrzovoljni? Dovoljan je osmeh, zar ne?"

Organizatori kampanje ne misle da su stanovnici Londona mrzovoljni, nego se, jednostvano, uvrežila navika da niko ni sa kim ne razgovara.

Običaji palanke

'Dabl-deker' autobus

Novinar Robert Elms smatra da tako treba i da ostane:

"Pokušaj da se gradu nametnu običaji palanke je stvarno glup. Žao mi je, ali tako je. Ovo je velika metropola, i mnogi u nju dolaze baš zato što vole svoju anonimnost.

Osećao bih se glupo ako bih na ulici veselo pozdravljao potpuno nepoznate ljude, jer se to u velikim gradovima jednostavno ne radi. Imamo pametnija posla."

Organizatori kampanje priznaju da se i u drugim velikim gradovima, poput Pariza i Njujorka, slabo razgovara u gradskom prevozu... Ali tvrde i da su, recimo, Australijanci vrlo srdačni jedni prema drugima na putu do posla i nazad, i da bi trebalo slediti njihov primer.

Ako u to žele da ubede i više od milion ljudi koji svakoga dana putuju na posao u centar Londona, imaće, kako se čini, baš dosta posla.