Poslanici počeli sa radom, najzad

Početak prolećnog zasedanja skupštine odlagan je četiri puta, ali i pored toga, poslanici vladajuće koalicije tvrde da imaju potrebnu većinu. Skupština juče u dva navrata nije imala kvorum, a ista situacija ponovila se i danas.

Taj početak, međutim, obeležen je skandalom u kome je učestvovala vladajuća većina neprihvatanjem poziva Ljiljane Nestorović iz poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" za odavanje pošte žrtvama režima Slobodana Miloševića. Osim što minuta ćutanja nije bilo, početak sednice obeležila je rasprava između socijalista i predlagača oko toga ko su bile Miloševićeve žrtve, a ko njegovi bliski saradnici.

Šef poslanika SPS-a Ivica Dačić poziv Ljiljane Nestorović iz SDP-a iskoristio je da podseti da se poslanički klub čiji je ona predsednik vezuje za ime Bogoljuba Karića, i čitavu raspravu usmerio u tom pravcu: "Teško je, dame i gospodo, objasniti narodu Srbije da je Bogoljub Karić bio žrtva sistema. Bogoljub Karić je nastao i sve što ima duguje tom Slobodanu Miloševiću i apsolutno je nemoralno da tražite minut ćutanja za žrtve režima Slobodana Miloševića. Razumem da to traži neko drugi."

Kada je predsedavajući Vojislav Mihajlović odbacio predlog o minutu ćutanja uz obrazloženje da ne želi da krši poslovnik, Ljiljana Nestorović je odlučila da sama pozove poslanike da odaju poštu: "I pošto Vi, gospodine predsedavajući, nemate nameru da to uradite – mada zaista ne razumem zašto nećete, ali i to neka proceni javnost Srbije i birači na čije glasove računate – ja vas pozivam, kolege narodni poslanici, da minutom ćutanja odamo poštu tragično nastradalom Ivanu Stamboliću, bivšem predsedniku Srbije, i svim žrtvama bivšeg režima... Slava mu"

Međutim, minuta ćutanja nije bilo. Osim što je većinu i iz vlasti i iz opozicije taj poziv zabavljao, poštu su stojeći odali još samo dvoje poslanika iz iste poslaničke grupe Meho Omerović i Blagica Kostić.

Poziv za odavanje pošte nije prihvatio ni SPO, iako je Sanja Čeković tokom prepodneva o tome iznosila sasvim drugačiji stav: "Ako bismo to želeli tehnički da sprovedemo, da Skupština minutom ćutanja oda poštu svima koje je režim Slobodana Miloševića na izvestan način uništio, onda bi, verujte, ceo dan ova Skupština trebalo da ćuti".

Istim povodom, B92 je odgovor tokom prepodneva tražio od Milorada Mirčića iz Srpske radikalne stranke. Na pitanje da li bi Skupština minutom ćutanja trebalo da oda poštu i žrtvama režima Slobodana Miloševića, Mirčić je odgovorio da je stvarno čudno pitanje: "Čudno je da se posle toliko vremena neko setio, kao Vi, da se predloži minut ćutanja."

Dok je Mirčić barem izneo neki stav, od šefa poslanika DSS-a Miloša Aligrudića na isto pitanje ni to nije bilo mogućno dobiti. On je, međutim, pokušao da objasni odakle problem sa kvorumom zbog kojeg je početak sednice sa 10 pomeren na 14 sati. "Ne, danas se nije ponovio problem sa kvorumom, jer mi juče nismo ni imali problem sa kvorumom. Danas, takođe, nemamo problem sa kvorumom, već smo imali problem sa jednim nesporazumom – kome je, verovatno, sasvim nehotično, doprineo predsedavajući – gong se čuo na 126, a on je bukvalno u tom trenutku dao pauzu dva sata, očigledno bez potrebe", rekao je Aligrudić.

Vladu Srbije u parlamentu podržava 129 narodnih poslanika. U Skupštini iz te većine danas nije bilo troje – jedan iz DSS-a i dvojica iz SPS-a. Vladu je danas podržavao i Slobodan Živkucin, bivši poslanik SPO-a, a sada član poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju“. Da bi parlament imao kvorum i predsednik Predrag Marković bio je u Sali, ali sednicom, iz nepoznatih razloga, ni danas nije predsedavao. Od njega, uz svu upornost, nismo mogli da dobijemo objašnjenje zbog čega ga je juče na tom mestu menjao Zoran Anđelković, a ne Vojislav Mihajlović koga je on sam lično ovlastio za svog zamenika.

Minuti i godine

Podsetimo, juče je, posle tri meseca pauze, srpski parlament prolećno zasedanje započeo minutom ćutanja Slobodanu Miloševiću, i to u dva navrata. Iako se očekivalo da predsednik Skupštine Predrag Marković ne izađe u susret socijalistima, on je jučerašnje predsedavanje prepustio potpredsedniku Skupštine iz Socijalsitičke partije Srbije Zoranu Anđelkoviću.

Portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović kaže da poslanici te stranke juče nisu bili u Skupštini i sinoć u Poligrafu ocenio da je sednica jasno pokazala koliko košta socijalista košta manjinsku vladu.

"Koliko su miliona građani dali da bi se poslanici skupili, da bi tamo dva puta stajali po minut i da bi se potom rasturili i rekli 'vidimo se sutra', jer očigledno nemaju kvorum. To je tužno i groteskno, posle devedesetih, za koje znamo kakve su bile i kakvu je politiku vodio Slobodan Milošević, žalosno je da niko nikada u Skupštini nije dao minut ćutanja za žrtve njegovog režima i njegove politike. Danas su za Slobodana Miloševića stajali socijalisti, u drugom naletu s njima i radikali, a sedeli i ćutali ljudi iz Demokratske stranke Srbije", kaže on.

Saradnik Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin kaže za B92 da događaji u Skupštini neće prelomno uticati na događaje, ali da deluju zamarajuće na građane. "Ovde uopšte nije sporno da li je neko želeo da oda počast Miloševiču ili nije i ko je to, već način na koji je to urađeno. Apsurdno je najpre dati minut ćutanja, a da se onda neko seti da to treba uraditi još jednom jer prvi put kamere to nisu snimile. Kao i sve u ovoj zemlji, stvari treba raditi ili tako da one valjaju ili ih i ne treba raditi. Meni je ovo juče ličilo na nečiji pokušaj da sam sebe predstavi kao da je u crnini i žalosti, a sve je izgledalo preterano, socijalisti su ličili na plaćene narikače, pa se videlo da se to radi zbog stranke i rejtinga", kaže Cvjetićanin.

"Građanima se svi političari čine istima, građani ne znaju kome da veruju i ne vide da neko rešava njihove suštinske probleme. U zemlji u kojoj ima toliko problema apsurdno je baviti se temama koje treba prepustiti prošlosti. Političari se danas premalo bave suštinskim problemima", kaže on.

Nebojša Romčević, profesor Fakulteta dramskih umetnika ocenio je u Kažiprstu Radija B92 da su dva minuta ćutanja u Skupštini Srbije još jedan dokaz da su izbori neophodni, ali i da nažalost ni oni neće ništa rešiti:

"To je stvar koja se kao jedan mehanizam iluzije držanja čistih ruku dešavao Demokratskoj stranci Srbije. To je kao ja ću da se pravim da se ništa ne događa, ja ću da se sklonim sa mesta predsednika skupštine, u pitanju je ovde G17, ali i čitava koalicija. Znači, ja ću sada da se sklonim, a vi radite sa skupštinom dva puta po dva minuta šta god hoćete, da bi ja imao osećanje da su meni ruke čiste. Mi na žalost generišemo jednu vrstu političara, kao narod, a to su neozbiljni političari, oportunisti, koji sve rešavaju od danas do sutra. Više nije u pitanju politička opcija, nego genetsko prokletstvo."