Rastezanje atara

Ima li u našem ataru mesta za setvu uljane repice na 100.000 hektara?Njeno seme traže ( u veikim količinama!) Nemci,Austrijanci,Slovenci. Srbija ima „samo“ 3.906.000 hektara oranica i sav prostor je odavno „rezervisan“ za pšenicu,ponajviše za kukuruz, krmno, industrijsko bilje, povrtnjake, voćnjake, vingrade i travnjake.

Reklo bi se da nema mesta da se seje i ova uljarica  od koje  se dobija  bio dizel – zamena za sve skuplji klasični, „D2“ koji  zagađuje vazduh ugljen dioksidom.

Jednog dana će da presuše bušotine nafte na Arabijskom poluostrvu a mi ćemo (ukoliko budemo sejali repicu!) imati -svoj bio dizel. Nedavno je zaključen ugovor o početku gradnje fabrike bio dizela u Šidu ali je pitanje: ko će i gde da poseje repicu?Ratari bi od nje imali zaradu veću nego od  pšenice.Od setve  i gajenja repice korist bi imala i država ( izvoz semena i ulja) koja, nažalost, ne razmišlja o energetskoj krizi i ne sprema se da je  bar ublaži korišćenjem obnovljivih izvora energije sunca,vetra i biomasa....

Očigledno: mora da se menja stara setvena struktura.Da ne bi doveli u pitanje bilanse žitarica za ishranu ljudi i  domaćih životinja i izvoz viškova -  na m a n j o j  površini mora da se dobije veči rod .A to je efekat jednak „rastezanju„ atara.To je izvodljivo i može da se  postigne ukoliko se koristi naprednija agrotehnika,uvedu,rodniji hibridi,poveća potrošnja djubriva i unapredi zaštita bilja.I,povrh svega - da se njive navodnjavaju.U tom slučaju bi mogli da imamo visoke i stabilne prinose ,da u dogledno vreme, bar na pola miliona hektara, umesto jedne (osrednje) skidamo dve bogate žetve.

Čak i da nije repice – ratari moraju da misle na „rastezanje“ i bolje korišćenje oranica i celokupnog atara.Novi putevi,gradska naselja prosto „jedu“ oranice.Sve je manje ziratne zemlje a rastu potrebe u hrani .I zato moraće da rade tako da boljom obradom i većim rodom od jednog „naprave“ bar jedan i po hektar i nađu prostor i za uljanu repicu.To je moguće a isplativo je!