Godišnjica martovskog nasilja

Kako je saopštio Koordinacioni centar za Kosovo, nepoznati napadači su sinoć oko 02 sata bacili ručnu granatu i pucali iz automatskog oružja na punktu Brnjak na ulazu u Zubin Potok. Prema izveštaju UNMIK-policije, nema povređenih i istraga je u toku.

Info služba Kosova i Metohije javila je i da su nepoznate osobe kamenovale napuštenu crkvu Svetog Uroša u Uroševcu i da je polomljeno nekoliko nadgrobnih spomenika na mesnom groblju, kaže se u saopštenju.

U događajima marta 2004. život je izgubilo 19 osoba, 11 Albanaca i osam Srba, a povređeno je više od 900, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Nasilje je eskaliralo nakon što su na Kosovu izbile masovne demontracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 34 crkve i manastira, a više hiljada Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili su protesti, čime se nasilje proširilo i van teritorije Kosova. U tim danima su u Beogradu i Nišu spaljene džamije. Protiv krivaca u Nišu vođen je sudski postupak dok u Beogradu postupak nije ni pokrenut.   

Sada se oni koji su zbog nereda morali da napuste svoje kuće ovako se prisećaju tog dana:

"Sve što je bilo srpsko nikakvog traga nisu ostavljali."

"Užasno je bilo. Ja i ne znam kada su me odneli u kasarnu nisam bila pri sebi."

"Kada naiđoše piše UČK-a na glavu, komšije sve naše."

"To je bila velika trauma."

Premijer Vojislav Koštunica saoštio je tim povodom da su tada "albanski ekstremisti izvršili masovan teror nad Srbima". "Napad je izvršen sa promišljenim planom da se posao etničkog čišćenja konačno i završi, kako bi se ostvario cilj da se primenom nasilja i terora otcepi Kosovo i Metohija. U samoj osnovi zamisli o nezavisnom Kosovu ne nalazi se ništa drugo nego ideja o monoetničkoj i iskljičivo albanskoj državi", smatra Koštunica.

Boris Tadić je izjavio da pogrom nad Srbima koji se na Kosovu dogodio 17. marta 2004. godine ne sme biti zaboravljen. Predsednik Srbije je rekao da privremene kosovske vlasti, ali i međunarodne snage, do danas nisu obezbedile sigurnost i normalan život za Srbe i nealbance.

Najmasovnije u Kosovskoj Mitrovici

Pod motom "Ne nezavisnom Kosovu", u severnom delu Kosovske Mitrovice, održan je najmasovniji protest Srba na Kosovu od dolaska međunarodne zajednice. Na njemu je data prodrška srpskom pregovaračkom timu u Beču i odata pošta postradalima 17. marta 2004. godine.

Prema proceni organizatora - Odbora za ostanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije, na Trgu Šumadija u centru grada, po hladnom i kišovitom vremenu okupilo se oko 10.000 građana iz svih mesta severnog dela Kosova, da bi na dvogodišnjicu nasilja na Kosovu poručili da "ni po koju cenu neće dozvoliti da Kosovo i Metohija bude nezavisno".

Predsednik Skupštine opštine Zvečan Dragiša Milović je u ime okupljenih poručio svetskoj javnosti da su Srbima na Kosovu ugrožena osnovna ljuska prava, da je na sceni etničko čišćenje, humanitarna katastrofa i stvaranje "monstrum države nezavisno Kosovo".

Kolona građana se posle mitinga uputila ka mestima gde su pre dve godine ubijeni Jana Tučev i Borivoje Spasojević, da bi položili cveće i zapalili sveće. Skup je protekao bez incidenata, a na ibarskom mostu i u blizini tri solitera bila su primetne pojačene snage Kosovske policijske službe.

Građani su na proteste došli noseći srpske zastave i parole na kojima je na engleskom i srpskom pisalo "Autonomija da, nezavisnost ne", "Ne damo teritoriju u zamenu za Evropsku uniju", "S.O.S. - spasite našu decu". Organizatori i učesnici skupa nosili su na rukavima trake na kojima je nacrtana bodljikava žica kao simbol da je život Srba na Kosovu kao u logoru.

Skupovi i u drugim mestima

Oko 3.000 Srba obeležilo je u srpskom selu Ropotovo, u opštini Kosovska Kamenica, drugu godišnjicu nasilja. Sa skupa Srbi su uputili podršku pregovaračkom timu u Beču, uz poruku da "neće pristati da žive u nezavisnom Kosovu".

"Koliko još žrtava treba da međunarodna zajednica shvati da su Srbi na Kosmetu zaista u nevolji. Kako Albance nije sramota da traže nezavisnost kada nisu u mogućnosti nijednoj drugoj naciji da omoguće osnovna ljudska prava", rekao je član srpskog Nacionalnog veća i koordinator ispred opštine Vitina Nenad Kojić.

Više od 1.000 Srba okupilo se u Gračanici pod motom "Opstajemo i opstaćemo ovde" i mirnim protestom i parastosom obeležilo dve godine od martovskog nasilja. Nekoliko učenika srednjih škola pročitalo je stihove i poruke posvećene žrtvama "albanskog terorizma od ulaska međunarodnih snaga na Kosovo do danas". Na skupu je poručeno da su 17. marta 2004. godine albanski ekstremisti poručili Srbima gde mogu, a gde ne smeju da žive.

Mnogi građani koji su učestvovali na protestu u centru Gračanice, odali su poštu i Slobodanu Miloševiću. Pored spomenika Srpskim junacima u centru mesta gde se održavao prostest, od subote, kada je bivši srpski predsednik preminuo, Miloševiću odaju poštu paljenjem sveća i polaganjem cveća pored njegove slike sa crnim florom.

Učesnici mirnog protesta nakon skupa ispred spomenika Srpskim junacima u centru Gračanice pošli su u protestnu šetnju do porte manastira Gračanica, gde je održan parastos "žrtvama albanskog terorizma".

U vreme održavanja mirnog protesta saobraćaj na regionalnom putu Priština-Gnjilane koji prolazi kroz Gračanicu blokirali su pripadnici KPS-a i vojnici Kfora. Američki pripadnici Kfora su danas, na prilazima Gračanici, ali i širom Kosova, vršili detaljnu kontrolu vozila.

I na administrativnom prelazu između Srbije i Kosova u Merdaru danas je održan protestni skup Srba raseljenih sa Kosova povodom dvogodišnjice martovskih nemira.

U organizaciji dva udruženja raseljenih Srba, iz Kuršumlije i Prokuplja, na administrativnoj okupilo se nekoliko desetina Srba, koji su protestovali zbog teškog položaja Srba na Kosovu i raseljenih.

Predsednik udruženja nestalih i kidnapovanih Dragan Piljević je rekao da je na današnji dan pre dve godine na Kosovu došlo do etničkog čišćenja i da je u nekoliko dana proterano više hiljada Srba, a da je više desetina kuća i verskih objekata uništeno i spaljeno. On je optužio međunarodnu zajednicu da nista nije uradila da kazni počinioce ovih nedela.

Okupljeni na Merdaru palili su sveće poginulima u martovskim nemirima na Kosovu, a iz bezbednosnih razloga nije im dozvoljen prilaz samoj liniji razdvajanja Srbije i Kosova. Nakon jednosatnog protesta skup je okončan bez incidenata, uz pojačano prisustvo pripadnika MUP Srbije i Kosovske policijske službe.

Crna mrlja i izgubljena šansa

Oliver Ivanović, jedan od predstavnika kosovskih Srba, kaže za B92 da su Srbi izgubili šansu da kroz 17. mart pokažu da je upravo taj ekstremizam Albanaca ono što ih najviše plaši. Ivanović navodi i da u tom slučaju veliki deo krivice snosi Vlada Srbije, koja je radila na tom zataškavanju: "Posle 17. marta 2004. godine pokrenuta je opsežna policijska akcija, ali glavni krivci očito nisu unutra. To je ono što je velika opasnost. Šta god da se dogodi sa Kosovom i Metohijom, bojim se da će to rešenje da bude na krhkim temeljima, prosto jer se zločin nije sankcionisao. Mislim da međunarodna zajednica tu nije odigrala pravu ulogu."  

Albanski analitičar Dukađin Gorani za B92 navodi da je 17. mart crna mrlja na političkoj sceni Kosova i okoline, i to mora Albancima stalno da se ponavlja: "Činjenica je da je martovsko nasilje bila eksplozija unutrašnjih frustracija kosovskih Albanaca, koje su na kraju bile svođene na mržnju prema nealbanskom stanovništvu, naročito prema Srbima. Činjenica da se razgovori obnavljaju baš za 17. mart, mora da bude veoma važna za čitav pregovarački proces, naročito po tome što će razgovori biti vođeni gotovo isključivo o budućem statusu nealbanskog življa na Kosovu."