Porodično blago

Videvši koliko je ministar za ljudska i manjinska prava duševan, Jovanka Broz nije se zadovoljila popravkama krova i grejanja nego mu se potužila da je nakon smrti njenog muža mučki konfiskovana njihova bračna ušteđevina.

Kao deca smo se pitali ima li Tito platu, odgovor je bio da nema, šta će mu kad je sve njegovo, sad se ispostavlja da je građanka Jovanka imala platu (pre će biti boračku penziju nego naknadu za odvojen život jer je predsednika pratila kud god je išao), a činjenica da je ionako sve bilo njihovo pomogla joj je da ostavi nešto i za crne dane. Koji bili bi još crnji da se nije pojavio Rasim, a kako da se ne pojavi kad je ovo slučaj gde se prepliću i ljudska i manjinska prava - nemamo puno starica sa takvim CV-jem; Narodna kancelarija mora da se jede što se ona nije prva otkrila samohranost Titove životne saputnice, naša vlast općenito više voli da rešava pojedinačne slučajeve, ima još starica koje bi se obradovale da im Rasim navraća svako malo i da svaki put nešto opravi, ali ako se već ne može pomoći svima ide se na slučajeve koji su najznakovitiji, u kojima po shvatanju vlastodržaca ima najviše simbolike: spornih  privatizacija ima napretek, šef države se naprasno zainteresuje za Vladu Divca koga pozove u kabinet da čuje iz prve ruke šta se šćaše po zemlji Srbiji, ministar prosvete i sporta zalaže se da samo Kežman bude oslobođen vojske, Rasim Ljajić ispada dobri posinak Titove udovice...

Ličnost nedelje je zenička beskućnica: 35.000 evra nađenih u kanti za đubre beše odnela u banku da vidi je li novac pravi, direktor banke pozvao je policiju i novac koji nije bio krivotvoren oduzet joj je! Nalazaču pripada 10 odsto, ali je nalazač dobri direktor, dok bi Fadilu trebalo kazniti zbog očite namere da zadrži novac koji je možda baš Titov i Jovankin.