Gligorov: Inflacija teško ispod 15 odsto

Koliko je moguće sprovesti ova dva ambiciozna i za Srbiju važna projekta,  da li će jedan uticati na drugi, komentariše za B92 Vladimir Gligorov, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

B92: U prva dva meseca 2006. inflacija je iznosila 1,9 odsto. Koliko to ugrožava vladinu jednocifrenu projekciju za celu godinu?

Vladimir Gligorov: Već duže vreme kod nas ljudi imaju stalno viziju izazivanja inflacije sa troškovne strane, a ja mislim da je ona u ovom trenutku dosta vezana za očekivanja, pre svega privrednika, ali i drugih, recimo potrošača u Srbiji. Mislim da su u ovom trenutku ta očekivanja između 15 i 20 odsto na godišnjem nivou. Moralo bi značajno da se radi ne toliko na ograničavanju troškova, koliko da se dosta uradi na strani fiskalne politike, pa i na strani monetarne politke da bi ljudi promenili očekivanja rasta cena i svoje ponašanje. Tako bi se usporila inflacija.

B92: Kolika će po vašem mišljenju biti inflacija ove godine?

V. Gligorov: Male su šanse da bude ispod 15 odsto.

B92: Koje monetarne mere ostaju na raspolaganju NBS? Ona je dosta povećala obaveznu rezervu, čak je optužuju da će izazvati recesiju ako i dalje bude pritezala kaiš, te da jedino Hrvatska ima oštrije mere, ali je tamo i stanovništvo daleko više zaduženo?

V. Gligorov: To sa Hrvatskom je loše poređenje. Tamo ograničavaju rast kredita da bi se smanjio uvoz. Tako je i u Bugarskoj, Rumuniji, BiH i gotovo celom regionu jer je došlo do ograničavanja kreditne ekspanzije, posebno potrošačkih kredita. Ali to se ne radi zbog inflatornog efekta, nego zbog smanjenja uvoza. Naprimer, tako se ograničava velika stavka u uvozu kao što su putnički automobili. To jeste neka mera, lično ne mislim da je dobra, ali je mera koja ima efekte, doduše privremeno, na smanjenje uvoza, ali je pogrešna ako hoćete da se suprotstavite inflaciji. Ukoliko želite monetarnom politikom da ograničite inflaciju, vi morate da ograničite rast novca! Ne da se borite protiv rasta kredita nego protiv rasta novčane mase. Tako bi se uticalo na značajno povećanje kamate, poskupio bi novac, i to bi imalo efekta ukoliko bi se kombinovalo sa sterilizacijom novaca, povlačenjem novca iz opticaja.

B92: Da li bi takvi potezi izazvali neke negativne efekte?

V. Gligorov: Naravno da bi se javile i teškoće u finansiranju javnih rashoda, poskupili bi i dugovi države, pa i ostali rashodi države bi morali da se smanje, smanjila bi se i privredna aktivnost, a onda i fiskalni prihodi. Ali imali bi taj anitinflatorni efekat koji se navodno želi postići. Cena bi bila ograničenje privrednog rasta.

B92: Pojasnite nam šta još mora da se uradi na fiskalnoj strani, šta Ministarstvo finansija mora da uradi da bi oborilo inflaciju?

Za spreèavanje inflacije ne treba dozvoliti nagli rast novèane mase

V. Gligorov: Za smanjenje inflacije morali bi da se smanjuju javni rashodi. I to ne samo relativno, preko sporijeg rasta, već znatno snažnije. Penzije i ostala davanja države bi morali da se smanje. S tim da se ne sme zapasti u deficit. To bi imalo dodatni antiinflatorni efekat, jer bi privrednici videli da para nema i neće biti, te ne bi mogli da računaju na rast inflacije i  podižu cene. Uz to, morale bi da se vrše i strukturne reforme u velikim preduzećima itd. Ali ponavljam, prava borba protiv inflacije nije popularana, pored nezadovoljnih budžetskih korisnika imali bi probleme u privredi, bilo bi otežano kreditiranje privrede, verovatno manja stopa privrednog rasta. Pitanje je da li vlada to može politički da izdrži. Ako ne može, onda inflacija služi da se finansira budžet.

B92: Ali NBS je svojevremeno izjavila da koliko god povuku novca iz opticaja, još više izađe iz slamarica građana.

V.Gligorov: To je tačno, ali njihova sopstvena analiza govori da nisu imali restriktivnu monetarnu politiku. Inflaciju podstiče povećanje novca u opticaju, a ne pare iz slamarica! One nisu pale sa neba i do njihovog aktiviranja bi došlo ranije ili kasnije. Ključ uzroka inflacije je kad građani i privrednici vide da će centralna banka pomagati budžet, da će biti para. Tad oni mogu da podižu svoje cene i plate i učestvuju u toj inflaciji.  

B92: A da li je inflacije uopšte toliko loša ako bude 15 ili 20 odsto u stanju u kom se nalazimo?

V. Gligorov: Ako imate inflaciju na jednom nivou, i to svi znaju, to je kao da imate potpunu indeksaciju svega. I onda je gotovo svejedno da li je inflacija tolika ili nije. Ako sve ravnomerno, usklađeno raste, nemate realnog efekta inflacije. Nema inflatornog poreza.

Država ima koristi od inflacije samo ako cene rastu brže od obaveza. To je vrsta inflatornog poreza. Projetkujete budžet sa inflacijom 9,3 odsto. Sve rashode budžeta (plate, penzije, soc. davanja) projektujete da rastu 9,3 odsto, a imate inflaciju na kraju godine od 17 odsto. To znači da ćete imati suficit, jer ćete prikupiti 17 odsto više prihoda, a platiti 9,3 više rashoda.

B92: Da li verujete da će ministarstvo finansija uspeti u onom što je navelo kao jedan od osnovnih ciljeva u ovoj godini, jednocifrenu inflaciju?

V. Gligorov: Restriktivna fiskalna politika ne ide sa pričama da ćete ulagati milijarde, masovno graditi puteve, pomagati zapošljavanje mladih, oslobađati pripravnike od poreza, ulagati u zdravstvo školstvo, turizam... u obnavljanje svih javnih toaleta, što je sve sjajna stvar, jer ništa gore od toga nema kad turista uđe u neki grozan toalet, i to je sve za podršku. Ali ako ste ozbiljan privrednik i ako slušate to zaključićete da zemlja nastavlja da troši, čak i više nego do sad. Onda mora da se negde štampa novac! Ne može NBS da povuče milijarde, a da ih istovremeno budžet upumpava u sistem. NBS odštampa dinare za najavljenih milijardu evra koja je najavljena da će biti ove godine uložena, pa se to onda uloži u puteve.

B92: Ali ta milijarda evra dolazi od privatizacije?

V. Gligorov: To ide ovako. Neko kupi Mobtel, recimo, za 700 miliona evra. On to da u evrima ministarstvu finansija. Oni to proslede NBS koja im da dinare, kako bi ministarstvo finansija to uložilo u gradnju puteva. Rezultat je da se novčana masa poveća za tu količinu novca... Drugo rešenje je da ministarstvo ili banka izdaju obveznice, u vrednosti tih 700 miliona evra, mi to kupimo kao građani ili privrednici za naše dinare. To je sterilizacija. Ona nije besplatna, jer se na te obveznice plaćaju kamate i to košta budžet. Tada povećano ulaganje države znači smanjenu potrošnju privrede i građana. To onda ne bi trebalo da utiče na inflaciju, ali će se onda postaviti pitanje isplati li se to ulaganje?

B92: Nikako drugačije ne može da se spreči inflatorni uticaj velikih ulaganja države koja su najavljena?

V. Gligorov: Pa ima još gore rešenje, da sve to uvezete jer ne možete da povećate cene u inostranstvu. Da vam stranci grade puteve od stranih sirovina...To je smešno, ali imate i druge opcije šta da radite sa tom milijardom evra. Možete da vratite deo državnih dugova, pa da se putevi grade na kredit. Onda takođe ne bi bilo inflatornog efekta.

B92: Zašto to nema inflatorni efekat?

V.Gligorov: Zato što bi se smanjili izdaci za servisiranje dugova, jer bi bili manji. Bilo bi potrebno i da se liberalizuju transakcije na kapitalnom računu, da se recimo može slobodno ulagati u inostranstvo. Preostale antinflatorne mere bi pale na monetarnu politiku.

B92: Ministar finansija se bori protiv inflacije i ograničavanjem marži trgovaca. Da li to može pomaći u njenom zaustavljanju?

V. Gligorov: To je jednokratna mera. Ima efekat kao i uticaj skoka cene nafte sa recimo 50 na 100 dinara i za toliko to uđe u korpu po kojoj se računaju troškovi života.  Tako i marže kad se smanje sa 30 na 15 odsto vi jednokratno smanjujete uticaj marži na tu korpu troškova života. Ipak, posle toga one opet rastu normalno. Ne možete vi stalno da smanjujete marže, pa ne možete da utičete na rast cena osim jednokratno ukoliko su uzroci inflacije u monetarnoj i fiskalnoj politici, tako da će ona nastaviti da raste.

B92: Ali trgovci su ovakvim maržama poprilično izvukli novca od građana?

V. Gligorov: Morate da se pitate zašto su marže velike. Školski primer je da ste izmislili neki nov proizvod. Prirodno vi ste prvi i monopolista ste. Logično je i normalno da isterate malo veću maržu na tom proizvodu. To je tržišna informacija koja primami druge da rade na sličnom proizvodu i usluzi. Oni stvore konkurenciju i marža pada. Uloga marže je da ukaže da postoji monopolska pozicija i to bi moralo da predstavlja signal drugima da se bave istom aktivnošću, da drugi imitraju i marža prirodno pada. Sektor trgovine u ovom slučaju govori da ima prostora za nova ulaganja i tu bi trebalo da se uključi konkurencija. Administrativan pristup je tu potpuno pogrešan. Vi eliminišete marže i onda se više ne isplati ulaziti u tu oblast i time dajete rđav tržišni signal.

B92: To znači da neko u Srbiji ima monopolski položaj u trgovinskom sektoru, a država intervencijom na maržama, namerno ili nenamerno, praktično odbija potencijalnu konkurenciju koja bi prirodno spustila te marže?

V. Gligorov: Ako je neko monopolista, održava taj položaj i sprečava da drugi uđu, to je ozbiljan sistemski problem. Na ovo mogu samo da ponovim, visoka marža je tržišna informacija. Ne treba otimati nekom visok profit jer je to indikacija da drugi uđu i smanje profit na razumne mere. Ako ga administrativno spustite više neće biti ulaganja i imate i dalje postojeće igrače...

B92: Kako rešiti problem monopolista trgovaca i da li stoji njihov argument da bi se tako ugrozili domaći dobavljači?

V. Gligorov: Jeste, potrebno je osloboditi pristup svima koji žele da ulažu u trgovinu. Ostalo su samo opravdanja da bi se održali postojeći monopoli.

B92: U šta  biste vi uložili milijardu evra da ste ministar finansija?

V. Gligorov: Ako je reč o prihodima od privatizacije, najbolje bi bilo da se vrate dugovi. To bi poboljšalo kreditni rejting i omogućilo svima zaduživanje po nižim kamatama. Što se državnih ulaganja tiče, najbolje je ulagati u infrastrukturu i u obrazovanje. Problem nije u državnim ulaganjima, ona su potrebna u navedenim oblastima, problem je kako da se to radi a da se ne podstiče inflacija i da se ne poremeti tržišna alokacija investicija.

B92: Inflacija naprotiv privrednog rasta. Kako rešiti u ovom trenutku taj problem? Kolika je to inflacija koja neće ugroziti rast, ali ni makroekonomsku stabilnost.

V. Gligorov: Obično se smatra da inflacija može da podstakne rast na kratak rok, ali se potom javlja problem održanja rasta na srednji rok jer će rasti troškovi ulaganja. Inflacija koja ne bi bila problem dosta zavisi od konkurentnosti privrede i od stanja na tržištu rada. Ako je spoljnotrgovinski deficit velik, tada se ne može dozvoliti da kurs realno apresira, što onda znači da će dinar da depresira onoliko kolika je inflacija, ili da će kurs biti stabilan, ali stopa inflacije ne bi smela da bude mnogo veća nego u, recimo, evro zoni. Ukoliko je zemlja sposobna da oslobodi unutrašnju i spoljnu trgovinu i da reformiše javni sektor i da se osloni na privatnu privredu, tada je ekonomska politika koja ima za cilj nisku inflaciju bolja. Politika koja se oslanja na inflaciju može da izmakne kontroli i da dovede do krize kursa ili do recesije, što nije dobro.