I stranci u trci za frekvencije

Još uvek nije poznato ko je konkurisao za licencu ali se pouzdano zna da je sve više stranih TV stanica zainteresovano za dobijanje komercijalne nacionalne frekfencije. Mediji spekulisu da su za dozvolu za emitovanje programa u Srbiji zainteresovani nemački RTL, grčka Antena, kiparska Sigma, ali i medijski magnat Rupert Mardok.

Međutim pored stranaca pojavljuje se i domaći konzorcijim. Naime bivši potpredsednik Savezne vlade Danko Đunić i pojedine vodeće firme u Srbiji među kojima su Ekonomski institut, ITM grupa, Tehno progres iz Beograda, kao i Hemofarm iz Vršca, Metalac iz Gornjeg Milanovca, odlučili su da formiraju TV Avala koja će učestvovati na konkursu za nacionalnu TV licencu.

Postojeći emiteri u Srbiji međutim kažu da je pet komercijalnih televizija previše zbog negativne konkurencije koja će se odraziti na kvalitet program ali i zbog novca koji se u Srbiji izdvaja za oglašavanje: "Pošto se radi o pet komercijalnih emitera onda se dešava jedan paradoks koji je viđen svuda u svetu u trci za zaradom i opstankom na trzištu, da svi takvi emiteri imaju tipizirane programe koji se vrte oko niskog ukusa - svi nude sličan ili gotovo isti program", kaže profesor Miroljub Radojković, bivši član Saveta Radiodifuzne agencije.

U Savetu republičke Radiodifuzne agencije koji će odlučivati ko će od kandidata dobiti licencu za rad, kažu da je konkurencija u svakom slučaju dobro došla: "Kada se bude podelilo pet komercijalnih dozvola samo će se povećati broj ali će otprilike odnos ostati isti a ja još nisam nigde čuo da konkurencija nije donela kvalitet. Sam naziv tih pet emitera koji će dobiti nacionalne dozvole glasi komercijalni emiteri tako da je to njihovo osnovno zanimanje i osnovni posao, a za druge stvari tu je javni servis", kaže Aleksandar Vasić, potpredsednik Republičke radiodifuzne agencije.

Stručnjaci navode da bi dolaskom stranaca, u Srbiji bili uspostavljeni novi TV standardi ali upozoravaju da reklamno tržište nije veliko i da je konkurencija već sad oštra  i bez stranih igrača.

Prošle godine u Srbiji za oglašavanja potrošeno je 95 miliona evra. Taj kolač ubuduće će se deliti na više delova a ko će dobiti više novca zavisiće ne direktno od kvaliteta programa već od njegove gledanosti.

"Strani igrači kada uđu imaju prednost nečega što se zove ekonomija obima, dakle oni već imaju na primer RTL već ima TV u Hrvatskoj, on ima razne televizije po Evropi i nosi prava za emitovanje jako popularnih i komercijalno isplativih programa već u tim zemljama tako da njemu trošak uspostavljanja i pravljenja programa u Srbiji nije veliki. I on je tu u strašno velikoj prednosti nad domaćim malim emiterima", objašnjava Mirjana Milošević iz Instituta društevnih nauka.

Kriterijumi na osnovu kojih će Savet republičke radiodifuzne agencije odlučiti ko će dobiti dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekfenciji biće poznati sedam dana posle zatvaranja konkursa, dok će se u junu znati ko su petorica novih nacionalnih emitera.