Pištaljka za pojas zadenuta

Elektroinženjer i bivši član Upravnog odbora Železnica Srbije Milan Cvejić dobio je otkaz samo nekoliko dana nakon što je javno govorio o nepravilnostima prilikom nabavke polovnih vagona i lokomotiva iz Švedske. Budući da je u posedu imao informaciju od javnog značaja, smatrao je da o tome treba da obavesti medije, što je i učinio, iznevši pred novinare podatke koji ukazuju na to da su ovom kupovinom najviše oštećeni poreski obveznici.

„U obrazloženju o otkazu piše da sam prekršio radnu dužnost i kao neovlašćeno lice istupao u javnosti, na šta, po propisima tog javnog preduzeća, nisam imao pravo, pošto izjave može da daje samo direktor ŽS Milenko Šarančić”, ispričao je Cvejić i nastavio u polušaljivom tonu. „Ne znam da li bih, po kratkom postupku, ostao bez posla da sam, umesto što sam javno izneo sumnje u vezi s nabavkama lokomotiva i vagona, pohvalio direktora za dobro obavljeni posao, jer je, navodno, time doprineo kvalitetnijem prevozu naših građana”.

„Kod nas je veoma opasno ’duvati u pištaljku’, jer u srpskom zakonodavstvu ne postoji adekvatna zaštita za zaposlene i druga lica koja saznaju i ukažu na propuste u organizaciji i upravljanju kompanijom. Kada je pre dve godine usvojen Zakon o slobodnom pristupu informacijama, među nekoliko amandmana, koje je podnela Koalicija za slobodu pristupa informacijama, bio je i onaj koji je trebalo da pruži zaštitu takozvanim duvačima u pištaljku, odnosno zaposlenima u državnim institucijama ili javnim preduzećima, koji upoznaju javnost sa zloupotrebama. Šansa da se ova zaštita zakonski obezbedi je propuštena, ali ne treba odustati od toga da se pruže čvrste garancije za ljude poput Milana Cvejića, koji su dovoljno hrabri da u javnom interesu obelodane informacije o nepravilnostima i korupciji”, kaže koordinator Koalicije za slobodu pristupa informacijama i bivši pomoćnik ministra medija i kulture u vladi Zorana Đinđića, Tamara Orlandić-Lukšić.

Loša poruka

Komentarišući Cvejićev slučaj, ona ističe da se ovim otkazom šalje poruka da je ukazivanje na zloupotrebe opasno i da onaj ko želi da zadrži radno mesto o njima treba da ćuti. „Kada zastrašivanje i poslušnost u društvu prevladaju, posledica može da bude neracionalno trošenje novca poreskih obveznika, ali i gubitak ljudskih života”, ocenjuje ona.

Povodom teške saobraćajne nesreće kod Podgorice, javna istraga o uzrocima je pokazala da su zaposleni ukazivali na opasnost, i to mnogo pre nego što je do nesreće došlo. Pitanje je da li su oni na neispravnost rezervnih delova za lokomotive ukazivali pred pogrešnim ljudima i na pogrešan način, ili su možda bili zaplašeni, na šta ukazuje sledeći primer.

Kada se pre nekoliko godina voz slupao pokraj najprometnije londonske stanice, ubivši 35 ljudi, istraga je pokazala da je kontrolor primetio da su električni vodovi bili labavi, što je verovatno dovelo do udesa, ali da on o tome nije rekao ništa iz straha da ne uznemiri nadređene.

„Nakon te nesreće, u Velikoj Britaniji je donet Zakon o obelodanjivanju podataka od javnog interesa. Cilj ovog zakona je da promoviše javnu odgovornost i dobro upravljanje u organizacijama tako što upućuje radnike da je bezbedno i prihvatljivo da ukažu na nepravilnosti u poslovanju organizacija u kojima rade. Zakonom se omogućava potpuna i pravovremena zaštita od otpuštanja ili kažnjavanja radnika koji pitanje pokrene u skladu sa propisanim odredbama”, kaže programski direktor „Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić.

Saradnik vladine kancelarije Saveta za borbu protiv korupcije Zoran Gavrilović kaže da su zatrpani prijavama koje im podnose zaposleni, ukazujući na nepravilnosti prilikom privatizacije preduzeća. Interesantno je da su svi oni koji su „dunuli u pištaljku” i medijima i građanima ponudili informacije o podmićivanju, nepravilnostima i nezakonitostima – dobili otkaze. Sada vode sudske procese protiv rukovodilaca koji su doneli takva rešenja.

Zbog svoje odvažnosti da javno govori o podmićivanju rukovodilaca, agronom preduzeća „Agroseme” Vesna Stevanović dobila je rešenje o otkazu. Ona je već godinu dana bez posla. U međuvremenu, jedan od rukovodilaca na koga je uprla prstom, sumnjajući da je privatizaciju preduzeća sprovodio u svoju korist, dakle mimo zakonskih propisa i pravila, završio je u zatvoru. Ali, umesto provera svojih tvrdnji, ona je dobila otkaz. U nekim drugim slučajevima odvažnost se kažnjava prebacivanjem na neko manje poželjno radno mesto ili u drugi grad.

Situacija sa „duvačima u pištaljku” u Srbiji je takva da nema podsticaja za zaposlene koji su najbliži sumnjivim informacijama da o tome i na vreme upozore nadležne organe, što bi sprečilo veliku štetu ili sumnjive transakcije. To se može rešiti jedino uvođenjem zaštite za „zviždače”. Dobar primer njihove zaštite je Kanada, gde su liberali uveli takozvani zakon o „duvačima u pištaljku” koji štiti pojedince ukoliko progovore o vladinoj birokratiji.

Ličnosti godine

Ministar pravde Zoran Stojković potpisao je Građansko-pravnu konvenciju Saveta Evrope, kojom je predviđena odgovornost države za štetu koju je korumpirani javni službenik naneo građaninu. Konvencija predviđa i regulisanje zaštite „duvača u pištaljku”, odnosno zaposlenog koji prijavi korupciju.

Koliko je „duvač u pištaljku” postao deo savremenog vrednosnog i pravnog sistema govori i okolnost da je poznati američki nedeljnik „Tajm” odabrao 2002. kao „ličnosti godine” tri osobe koje su upravo kao „zviždači” otkrile i doprinele da javnost sazna i da se privedu pravdi vinovnici zloupotreba službenih ovlašćenja i prevare. Tim povodom, na osnovu ankete koju je ovaj list sproveo, pokazalo se da šest od deset ispitanih smatra da su ove osobe heroji, dok je tri četvrtine ispitanih izjavilo da bi i sami bili „insajderi” ukoliko bi se našli u situaciji koja bi to od njih zahtevala.

U Hrvatskoj je jedna politička stranka tražila da se u zakon o zaštiti insajdera unese odredba kojom bi bila predviđena novčana kazna od 100.000 evra za poslodavca koji otpusti zaposlenog zato što je ukazao na zloupotrebu u kompaniji. Javnosti je u toj republici poznat slučaj „zviždačice” Ankice Lepej koja je otkrila da žena Franje Tuđmana, Ankica, ima na računu jedne zagrebačke banke 100.000 evra koje nije prijavila u imovinskoj kartici.