Opet novi zakon o radu

Zakon o radu usvojen je u martu mesecu prošle godine, a već s brojnim izmenama čeka na ponovnu doradu. Paketom amandmana delimično je promenjen u julu prošle godine, ali će ovog proleća dobiti „završni glanc”.

– Već tada je bilo jasno da ćemo Zakon u nekim segmentima morati da menjamo jer, jednostavno, nije dobar. To sam govorio još prilikom njegovog usvajanja u Skupštini Srbije – ističe na početku razgovora za „Politiku” ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović.

– Reč je o desetak izmena. Najpre, dužina zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Vraćamo se na ranije važeću odredbu po kojoj je poslodavac dužan da zaposli radnika na rok koji ne može biti kraći od tri godine, a ne prema trenutno važećem rešenju najduže na godinu dana. Jednostavno, zapošljavanje radnika na svega godinu dana ide na štetu radnika, koji ne može da iskaže svoje sposobnosti, zatim i na štetu poslodavca, koji mu ne pruža dovoljno mogućnosti, niti ima vremena da sagleda sve njegove potencijale. Takođe se i radni odnos čini manje fleksibilnim, smanjuje mogućnost bržeg i efikasnijeg zapošljavanja. Nadam se da ćemo novom odredbom tu štetu otkloniti – objašnjava ministar Lalović.

– U novoj verziji Zakona brisali bismo i odluku po kojoj se rad po smenama plaća kao noćni rad uz uvećanje od 26 odsto. Dakle, onaj ko bi se „potrudio” da odradi jednu popodnevnu i jednu noćnu smenu imao bi povećanje od dva puta po 26 odsto, što je potpuno neracionalno. Smatram da uvećanje zahteva samo noćni rad, ali ne i rad u toku dana bez obzira na to da li je reč o prvoj ili drugoj smeni – kaže Lalović.

Sledeća stvar, „koju valja otkloniti, jer stvara probleme”, po mišljenju našeg sagovornika, jeste segment Zakona, nekoliko članova, o bolovanjima ili drugim odsustvovanja. Svima je osnovica za naknadu – osnovna zarada.

– Sticajem okolnosti u Skupštinu je „upao” predlog po kojem se osnovicom smatra zapravo prosečna zarada u prethodna tri meseca. U praksi je to stvaralo ogromne probleme, jer se pokazalo da čovek koji je na godišnjem odmoru, po novom obračunu, dobija maltene veću platu od onog koji radi, sve do nejednakog tretmana radnika. Želimo da to definitivno raščistimo, jer je bilo dosta prigovora i od strane poslodavaca i od strane radnika pa i sindikata – objašnjava Lalović.

Osnovna zarada je definisana zakonom, to je konstantna, ugovorena svota, pogodna za osnovicu i konačan obračun zarade radnika, kaže Lalović i dodaje da će se od Skupštine ponovo tražiti izmena članova Zakona kojim je regulisan minuli rad, regres i topli obrok.

– Ako postignemo dogovor u vladi da se na određeni iznos ne plaćaju doprinosi i porezi i ako se prihvati poseban propis koji bi uredio oblast toplog obroka, onda ova izmena ima smisla, jer će se isplatiti i poslodavcu i radniku.

Menjaće se i nadležnosti inspekcija rada. Taj predlog će, po mišljenju ministra Lalovića, izazvati dosta rasprava u javnosti. Već 30 godina u praksi važi pravilo po kojem inspekcija rada može da odloži odluku o uručenju otkaza radniku do pravosnažne sudske presude i da vrati radnika na posao. To nije dobro rešenje, ocenio je ministar, iz dva razloga. Najpre, to je bilo logično u sistemu društvene svojine, ali ne i sada kada je više od polovine privrede privatizovano. To rešenje nije razumno jer ga je teško izvršiti u ovim okolnostima. U ranijim vremenima nesprovođenje nije predviđalo sankcije, a neizvršenje je bila ruka pomirenja i inspekcije i radnika i firme. Sud treba da radi svoj posao i privremenom merom da oceni kada se radi o povredi prava i kada se donosi konačna presuda.

Pobliže će se rešiti i pitanje agencija za privremeno zapošljavanje. To su bile agencije privatnih poslodavaca kod kojih su radnici u radnom odnosu i koje oni potom upućuju na nova radna mesta, iznajmljuju, ali ih takođe i isplaćuju.

Druga vrsta agencija koje su se žalile na svoj status jesu one koje se bave samo posredovanjem prilikom zapošljavanja. U Srbiji su se već pojavile i neke inostrane agencije koje su se žalile na nedovoljno rešen status, ali to, prema rečima našeg sagovornika, nije baš tako. Neke nepreciznosti biće otklonjene u Zakonu o zapošljavanju koji će biti dodatno uređen i usvojen do kraja godine.

Novim amandmanima valjalo bi otkloniti još nekoliko nedoumica. Prema sadašnjim odredbama godišnji odmor se koristio u delovima, s tim što je u prvom delu radnik morao da iskoristi tri nedelje svog odmora, a ostatak po dogovoru sa firmom. Sada će taj „prvi deo” ponovo biti dve nedelje.

Prema važećim odredbama, koje je i ministar Lalović zatekao, roditelji deteta sa psihofizičkim smetnjama, radili su polovinu radnog vremena do pete godine života deteta. Ova odluka se pokazala neprimerenom i nehumanom u praksi, pa će se novim rešenjem insistirati na polovini radnog vremena dok dete ne napuni 18 godina. Za svoje radno angažovanje roditelj dobija deo plate od poslodavca, a drugi deo iz budžeta, tako da bi u suštini takvi radnici imali primerenu zaradu.

Narednih dana ministra Lalovića očekuje i razgovor sa Savetom stranih investitora u SCG („Ju Es Stil”, „Lafarž”, „Filip Moris”, reč je o ukupno dvadesetak firmi), koji su prilikom prethodnih susreta, takođe, imali primedbe na usvojeni Zakon o radu pa i pitanje „da li zaista treba sačekati pet dana da bi se radniku saopštilo da dobija otkaz...”.

– Ja sam ih pitao „a da li treba doći do čoveka i tek tako mu kazati, odjednom, kao `čekićem po glavi`, da je otpušten”. Odgovor nisam dobio, ali novo pitanje jesam – rekao je Lalović.