Srbiji nedostaje javna diplomatija

Tvrdnju da je Kontakt grupa odlučila da Kosovo dobije nezavisnost izneo je politički direktor britanskog ministarstva spoljnih poslova Džon Sojers, koji je tada tvrdio da je nezavisnost svakako jedna od opcija statusa Kosova. Glavni pregovarač Marti Ahtisari tumači Sojersov stav kao privatnu poruku, koja nije trebala da dođe u javnost.

Marti Ahtisari, osim što je poruku Džona Sojersa okarakterisao kao privatnu poruku, naveo je da je "važno za sve, za Srbiju i Crnu Goru i sve ostale, da ozbiljno shvate te privatne poruke". "Generalno u diplomatiji, kada upućujete poruke, važno je da svako ko sluša shvati da pesma koja se peva, da je to ista melodija", rekao je Ahtisari.

Međutim, član pregovaračkog tima Ranđel Nojkić, koji je i prisustvovao sastanku sa Sojersom na kome je on rekao da je Kontakt grupa odlučila da Kosovo dobije nezavisnost, za B92 kaže da on ne deli takav utisak. Nojkić smatra da kroz reči Martija Ahtisarija međunarodna zajednica sada balansira: "Mislim da je ovo ipak bio stav međunarodne zajednice, odnosno oficijelni stav. Na nama je da otprilike procenimo koga zastupaju oni koji upućuju poruke. Dobro je da smo odmah dobili objašnjenje koej ne znači da se odstupilo od tog stava." 

Bivši šef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanović ocenjuje za B92 da je u diplomatiji uobičajeno ponašanje da se pravi razlika između javnih i privatnih poruka. Svilanović kaže da je to pogotovu slučaj u timovima poput Kontakt grupe gde se postiže dogovor šta treba da se saopšti kako sagovornicima tako i javnosti: "Uopšte se nemojte čuditi da se ljudi onda različito ponašaju. Neki prosto govore onda za medije neke stvari, a drugi ostaju pri tome da ono što misle da treba da kažu, kažu svojim sagovornicima. I u tom smislu postoji formulacija koja se zove Public diplomacy i ona je upravo to komuniciranje sa javnošću, saopštavanje javnosti kroz intervjue, kroz izjave nekih poruka ili pripremanje javnosti za neke odluke koje će da dođu."     

Svilanović smatra i da je problem u beogradskim zvaničnicima, jer vrlo malo i nedovoljno otvoreno komuniciraju sa javnošću: "Stalno imamo saopštenja i izjave o tome šta mi želimo, šta mi mislimo, šta ćemo mi da kažemo, šta ćemo mi da uradimo. Vrlo retko kažemo šta to ti ljudi govore na tim sastancima, kakva je njihova pozicija lična ili pozicija njihove zemlje ili pozicije Kontakt grupe. Sada vidim da se sve otvorenije govori. Evo videli smo u ponedeljak u Skupštini jedan vrlo korektan izveštaj o toku pregovora je podnet, ali to je prvi papir kog sam ja video u Skupštini u kojem piše da u vrlo ozbiljnim krugovima u međuanrodnoj javnosti zagovara se nezavisnost."

Svilanović smatra i da političari u Srbiji treba više da razmišljaju o terminu javne diplomatije, jer ukoliko ćute i govore da je sve u redu, doći ćemo u situaciju da će javnost biti zaprepaštena.

Polt: Bez presedana za Kosovo

Majkl Polt (Beta)

Ambasador SAD u SCG Majkl Polt kaže da o Kosovu mora biti razgovarano i da u tom slučaju neće biti nikakvog pravnog presedana. Polt je izjavio da najpre treba rešiti životna pitanja manjina na Kosovu, a tek potom diskutovati o nezavisnosti. "Stav ljudi koji žive tamo biće ključan u odlučivanju o budućnosti Kosova. Odluka se najviše tiče ljudi koji najviše treba da doprinesu takvom ishodu. Treba da se usmerimo na ključne elemente statusa Srba i ostalih manjina na Kosovu, a ne da skačemo na kraj pregovora", kaže Polt.

"Ne mislimo da Kosovo može biti izuzetak od međunarodnog prava ili suprotno međunarodnim pravilima. Ono što hoćemo da kažemo, kad Kosovo nazivamo jedinstvenim slučajem, jeste da ne verujemo da to treba da bude presedan za ostale konflikte u svetu ili regionu. Hoćemo da situaciju oko Kosova posmatramo kao slučaj za sebe i da vidimo kakva se rešenja mogu naći za tu jedinstvenu situaciju", rekao je Polt.

Polt je u Poligrafu na TV B92 ocenio da u proteklih šest godina, koliko Ujedinjene nacije kontrolišu Kosovo, nije mnogo urađeno po pitanju ljudskih prava i rekao da će zahtevi Albanaca za nezavisnost morati u jednom trenutku da se nađu na stolu, ali da će se SAD suprotstaviti svakoj raspravi o podeli Kosova. "U poslednjih šest godina nije se došlo do rešenja za životne uslove Srba i drugih manjina, a koje bi moglo biti smatrano zadovoljavajućim. Želimo da idemo dalje i nađemo zadovoljavajuće rešenje situacije na Kosovu. Ne želimo da čekamo još šest godina da se to desi. Pre svega, nisam spreman da razgovaram niti razmišljam o nametanju bilo čega, Srbiji u Beogradu, ili Prištini. Treba da pričamo kako zajednički da nađemo zajedničko rešenje. Isključili smo mogućnost podele Kosova, nećemo ga podržati i aktivno ćemo se suprotstaviti svakoj raspravi o podeli Kosova", kaže Polt.

Ambasador SAD navodi i da će 2006. biti presudna za položaj Srbije u međunarodnoj zajednici. "SAD ove godine tek treba da odobre pomoć, pošto procene nivo saradnje Srbije s Haškim tribunalom. Za sada, perspektiva Srbije nije baš blistava, a Srbija već oseća posledice neispunjavanja obaveze saradnje s Hagom", kaže Polt i dodaje da se te posledice osećaju u međunarodnoj reputaciji, klimi među stranim investitorima i na razgovorima o stabilizaciji i pridruženju EU.

Plan za povratak raseljenih

Vlada Kosova usvojila je idejni plan za povratak raseljenih u urbane sredine u Pokrajini i njihovo integrisanje u kosovske institucije. Ministar u Vladi Kosova za povratak Slaviša Petković izjavio je za B92 da plan znači da će uskoro početi gradnja stambenih zgrada u gradovima i objasnio da je planom predviđena izgradnja četiri stambena objekta u Prištini.

"O ljudima koji su živeli na Kosovu ali nisu imali svoje stanove ili kuće niko nije razmišljao, o njima mi razmišljamo sada. Krajem marta ili početkom aprila počećemo izgradnju 13.500 kvadrata na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a to će svima koji nisu imali stanove i kuće omogućiti da se vrate. U urbanim sredinama im garantujemo trenutmo zapošljavanje, i u Vladinim i u lokalnim institucijama, u pošti, Kosovskoj energetskoj korporaciji. Znači, i stan i posao", kaže Petković.

Plan urbanog povratka podrazumeva poboljšanje bezbednosne situacije, slobodu kretanja i bolji pristup javnim službama.

"Albanska nacionalna armija" traži odlazak Unmika

Oganizacija koja sebe naziva "Albanska nacionalna armija" zatražila je povlačenje UNMIK-a sa Kosova. "U okviru UNMIK-a nema demokratije. On i nadalje vlada sa pravom veta kao u srednjem veku. Ona ni kod koga ne može graditi demokratiju", stoji u saopštenju ANA, dostavljenom prištinskim medijima.

ANA, koju je nemački diplomata Mihael Štajner za vreme svog mandata na mestu šefa UNMIK-a proglasio terorističkom organizacijom, najavljuje da će se boriti za stvaranje Velike Albanije. "Mi ćemo se boriti protiv bilo kog neprijatelja ili izdajnika do pune pobede, ujedinjenja albanske nacije, pod motom 'jedna nacija jedna država'", navodi se u saopštenju.

ANA je preuzela odgovornost za više oružanih napada u poslednjih nekoliko godina na Kosovu i drugim područjima u okruženju.

Inače danas je premijer Kosova, Bajram Kosumi, podneo ostavku. Detalje pročitajte ovde.