Virtuelni rudnik zlata

To je jedan odsto od ukupne godišnje potrošnje za oglašavanje na internetu u SAD, koja je lane
iznosila 11,3 milijarde dolara, otkrio je Erik Šmit, izvršni direktor Googlea.

U poređenju s učinkom ovog virtuelnog "kopača zlata", veoma skromnodeluje podatak da vlasnici domaćih sajtova od oglašavanja zarađuju sume koje se ne mogu nazvati ni zlatnom prašinom.

- U Srbiji 2004. godine procena tržišta onlajn oglašavanja bila je oko 250.000 evra - kaže Dragan Varagić, koordinator Specijalističkih
studija iz oblasti elektronskog poslovanja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Cene banera (reklama na internet sajtovima) u poslednje dve godine pale su za nekih 50 procenata u proseku. Varagić razloge za ovaj pad cena vidi u nesrazmeri velike ponude i zanemarljive tražnje.

Posećenost

Dragan Varagiæ, Fakultet tehnièkih nauka Novi Sad

Činjenica je da sada postoji više firmi koje plaćaju onlajn
oglašavanje, ali to je i dalje veoma malo da bi došlo do njegovog
intenzivnijeg razvoja. U ovoj godini doći će do napretka na ovom planu
jer je nekoliko stranih elektronskih marketinških firmi tokom prošle
godine ušlo na naše tržište - prognozira Varagić.

Prošle godine najposećeniji srpski sajtovi koji dobro prodaju reklame
imali su preko 10.000 evra mesečnog prometa. Ovaj rezultat, međutim,
ne može se ostvariti bez ozbiljne službe komercijale s osobama koje
znaju da prodaju banere - koje ima manje od deset sajtova.

U Srbiji se u poslednjih godinu dana, prema Varagićevim rečima, znatno
povećao broj sajtova koji imaju preko 15.000 posetilaca mesečno
(indikativna posećenost).

- Takvih sajtova sada je preko 200. Međutim, posećenost kod nas i
dalje ne znači uspeh u poslovnom smislu, jer je za to potreban
poslovni model i osobe koje mogu da dovedu do poslovnog uspeha. Da bi
se došlo do velike posećenosti, potrebno je da se ponudi interesantan
sadržaj, a da bi se ta posećenost naplatila, potrebno je da je taj
sadržaj kreiran na osnovu potreba poslovnog modela veb-sajta - kaže
Varagić.

Izrada jednog sajta danas se u Srbiji može platiti i po 50 evra.
Tržište dizajna sajtova veoma je razvijeno, ali je na njemu najveći
broj amatera koji prodaju loše izrađene internet prezentacije.
Dizajniranje ozbiljnog veb-sajta, potpuno prilagođenog potrebama
naručioca, može da košta i preko milion evra. Njih pak rade ozbiljne
firme koje se profesionalno bave ovim poslom.

U nacrtu republičke strategije razvoja telekomunikacija navodi se da
je veb ekonomija "katalizator privrednog razvoja". Taj katalizator i
danas prilično "štuca" u svom radu.

- Došli smo do takvog stepena u razvoju domaćeg interneta da je sada
najbitnija svest donosioca odluka u privredi i politici, da je vreme
za ozbiljnije investiranje u poslovanje na internetu. Veliki broj onih
koji bi mogli nešto dobro i isplativo da rade na internetu ne
razmišljaju u tom pravcu ili zbog neznanja ne žele da se upuste u
internet "avanturu" na ozbiljniji način - kaže Varagić.

Rezultati

Nažalost, tačan podatak o obimu elektronske trgovine u Srbiji nema
niko, ali postoje indikativni pokazatelji koji se mogu predstaviti u
nekoliko primera. Firma "Pakom" iz Niša imala je 2004. godine promet
od 40 miliona dolara na njihovom veleprodajnom sajtu. Sajt
www.vibilia.co.yu tokom 2003. godine imao je promet od pretplata na
servis za praćenje tendera u vrednosti preko 500.000 evra na godišnjem
nivou. Iz iste industrije, sajt www.ekapija.com za samo nekoliko
meseci imao je promet u šestocifrenoj sumi u evrima. Novosadski
projekat poslovnog adresara www.surfer.co.yu imao je rast prometa
na mesečnom nivou u petocifrenoj sumi u evrima.

Zamoljen da uporedi sadašnji razvoj elektronske trgovine s periodom od
pre pet godina, sagovornik kaže da je tada "bilo više entuzijazma, ali
nešto manje para nego sada".

- Ipak, situacija je bitno drugačija zato što je očigledno da za
godinu-dve počinje intenzivniji razvoj elektronskog poslovanja, a to
će se videti već i u ovoj godini - navodi Varagić.

Za projekat uvođenja elektronske trgovine, u ovoj godini Ministarstvo
trgovine, turizma i usluga planiralo je budžet od 40 miliona dinara,
od čega su deset miliona donacije. Cilj projekta koji će se nastaviti,
kako je saopšteno, i posle 2006. jeste "povezivanje privrednih
subjekata i potrošača na domaćem i stranom tržištu preko internet
prodaje".

Prema istraživanju Cesida iz decembra 2005, preko milion stanovnika
Srbije pristupa internetu. Osnovni razlog korišćenja interneta je
potraga za informacijama i komunikacija preko elektronske pošte (84%),
a veliki broj ga koristi i za preuzimanje programa, igara, muzike...
Najposećenije su veb lokacije iz oblasti zabave i sporta (36%),
pretraživači (15%) i poslovne prezentacije kompanija (10%). Procena
stručnjaka je, kako iznosi Dragan Varagić, da sajber prostoru SCG
pristupa preko dva miliona osoba (dijaspora, Hrvatska, BiH,
Makedonija...).

Broj korisnika interneta i u nas govori o njegovom tržišnom
potencijalu, ali za uspešnu digitalnu ekonomiju i elektronsku
trgovinu, kako ističe sagovornik, potreban je određeni društveni i
ekonomski potencijal, razvijena telekomunikaciona infrastruktura itd.

- Ipak, višegodišnji razvoj infrastrukture koja je potrebna za
kvalitetniji pristup internetu sada već donosi rezultate i trenutak je
da se krene u ozbiljniju edukaciju o mogućnostima i načinima
poslovanja putem interneta - ocenjuje Varagić. Propisi

Srbija se, kao članica Inicijative za elektronsku jugoistočnu Evropu -
koja funkcioniše u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope -
obavezala da će već u ovoj godini početi da gradi zakonodavnu
infrastrukturu za informaciono društvo, pa i za elektronsku ekonomiju.
Tako se, pored zaživljavanja donetog Zakona o elektronskom potpisu (u
decembru 2004), očekuje i donošenje zakona o elektronskoj trgovini i
elektronskim ugovorima, kao i nekih drugih. Štaviše, Srbija se
obavezala početkom jula prošle godine u Solunu, na regionalnoj
ministarskoj konferenciji o informacionom društvu, da će do juna 2006.
godine usvojiti zakonodavni okvir za elektronsku trgovinu.

Ove godine trebalo bi da bude usvojena i nacionalna strategija za
informaciono društvo u Srbiji, čija je druga verzija napravljena u
decembru 2005. i može da se pročita na internetu. U njoj je znatan deo
posvećen digitalnoj ekonomiji i merama koje treba preduzeti za njen
razvoj. Poslovanje vs trgovina

Biti na vebu ne znači naplaćivati robu putem interneta, to je česta
zabluda. Poslovanje nije jednako trgovini, i ono podrazumeva, između
ostalog, kontakte s klijentima pre prodaje, tokom prodaje i nakon
prodaje, moguće je organizovati servise podrške, promotivne
aktivnosti... Jednostavno je dobiti informaciju da li neko hoće da
kupi proizvod ili uslugu, a zatim na klasičan način naplatiti to što
prodajete - kaže Dragan Varagić.

"Korisnici"

Dok, recimo, na Islandu od 1.000 stanovnika njih 648 koristi internet,
u Srbiji na isti broj stanovnika dolazi oko 190 korisnika interneta, a
tek nešto preko 200 poseduje računar - prokomentarisao je Dejan
Restak, direktor veb-sajta B92 koji dnevno poseti više od 60.000
ljudi. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da 21%
domaćinstava u Srbiji ima računar, a da 19% domaćinstava koristi
priključak na internet. To je daleko manje nego u zemljama EU gde je
još 2003, kako napominje Restak, 44% domaćinstava imalo pristup
internetu. U evropskim zemljama 85% firmi koristi internet, što je
3,4 puta više nego u Srbiji, gde samo 20% kompanija, kako predočava
Restak, ima pristup internetu.