Tri boje – plavo

I dan danas, kada je manje više sve poznato i jasno, nijedna prava crnka vam nikada, ni pod kojim uslovima, ne bi rekla da se svet zapravo vrti oko plavuša. I pored toga, što ih uvek bije glas da su lake ženske, plavuše su u svojim raljama stiskale samo one muškarce koji su u svojim rukama imali moć, bilo koje vrste. Plavuše su vam dokaz da snaga postoji. One su lakmus papir za raskoš, novac, glamur, i uživanje. Kada su one tu, sigurni ste da je u blizini neki žešći epicentar snage i uticaja. Bez njih nema dobre žurke. Večere. Prijema. Butika. Ili prodavnice. One su jednostavno neizbežna scenografija iako im je više dosadilo da slušaju priče o tome kako su corn flakes zapravo doživele kao puzzle slaglicu kojoj nema kraja.

Dugo su se vodile bitke oko toga šta je više seksi? Crno ili plavo? Ko ima veću prednost? I zašto plavuša nužno povlači tezu da je glupa, neobrazovana, nenačitana, naivna i stvar koju možeš da iskoristiš u bilo koje doba?

Muškarci vole plavuše i to je valjda svima jasno. Jednostavno, plavušu ne možete videti usamljenu. To je nekako nemoguće. Ljudi se olako lepe na plavo. Kao da su opčinjeni. Privučeni. A plavuša kao plavuša, svesna šta ko misli o njoj, bez imalo stida, gotovo uvek vodi stratešku igru u kojoj pobeđuje njena prilagodljivost svakoj podlozi. Dok se crnka izbori sa svojim stavom koji uvek stavlja u prvi plan misleći da je to čini pametnom i mudrom, plavuša spretno preskoči smaranje i krene u napad, jer jako dobro zna da mnogo priče ni oko čega nervira muškarce do te mere da je pitanje da li će mu se uopšte „moći”? One su još jako davno shvatile da je svet jedna velika klanica i da svako dolazi da izabere svoje parče špikovanog mesa.

Mit o zanosnim ženama koje ponosno ističu to svoje plavo, započela je zapravo čuvena Merilin Monro (u čije haljine se ni sada niko ne može tako lako uvući), kada je svoje telo dala na uvid čitaocima Playboy-a. Niko nije ni slutio da će ista ta uplašena devojka poražavajuće oblih kukova uspeti da zaludi mnoge umove koji su zbog nje pištolje vadili. Artur Miler je tvrdio da njena harizma i lepota probija zidove. Kenedi joj je mnogo dopustio. Vorhol ju je krunisao. Stalno su potencirali da je glupa. Međutim, ona je sve do dana današnjeg ostala istovremeno i idol i dušman svim ženama koje su žarko želele da se smeju kao ona i da nežno pevaju: “Happy birthday, Mr. President!” Dakle, ona je stvorila kult plavuše. Prototip savršene žene. Posle njenog frapantnog samoubistva, sve su želele u plavo. Tako je nastala horda hibridnih plavuša crnih obrva koja je htela bar malo njene lepote, bar deo te veličanstvene autentičnosti. Međutim, samo je ona očigledno znala kako da zavrne loknu i da sve bude po njenom. Kasnije, kako je planeta starila javljali su se seks simboli koji su bili uzor ženama. Kopirale su ih i mrzele. Šišale su se kao one. Šminkale. Želele iste frajere. A sve su one bile uglavnom plave i nezasite pažnje i muškog pogleda.

Ako je verovati jednom internet istraživanju koje sprovedeno u Srbiji svaki iskusni vozač u 67 odsto slučajeva prvo staje plavuši. Prvo njoj otvori vrata. Ponudi je pićem. Požudno je pogleda. Zapali joj cigaretu. Dotakne je slučajno. Sedne pored nje u gradskom prevozu. Kupi od nje after shave. Zato žene toliko i preziru te plavuše, nabeđene da ove drže monopol nad muškim galaksijom.

Nakon svih ovih godina, kult sponzoruša gotovo da je umro. Niko više neće to da finansira, a cene su visoke. Neki tvrde, da su ex sponzoruše morale da se vrate na staru boju jer farbu više nije imao ko da kupuje. Sada cestama hodaju samo one plavuše koje iskreno to žele da budu. Nema više izvlačenja pramenova radi fudbalske lopte ili audi menjača. Sada je sve drugačije. Plavuše su konačno dobile priznanje i mogu bar malo da odahnu, iako im i dalje lepe optužbe da zavode preko reda.

Nisu vam plavuše više kao što su nekad bile, verujte. Sve se to promenilo. I ono što vam izgleda kao plavo, više nije tako. Sve je više onih sa izraslinama na glavi, pa gde se stigne. Neko voli i tako. Šareno. Nisu one krive jer se ispralo. Međutim, gori problem koji se sve češće javlja, a vezan je baš za plave devojke, jeste pitanje identičnosti. Kada gledate neki spot i reklamu, više ne može ni da ocenite koja je koja. Sve vam liče, jer to valjda treba tako, jer Ljubomir i Branko moraju da imaju istu, pa to ti je. Ne daj bože, da je drugačije.

I sve se one trude. I Kajli. I Milena Dravić. I Ketrin Denev. I Ružica Sokić. I Eva Hercigova. I nekada Ana Stanić. I Britni Spirs. I Nataša Bekvalac. I Nastasja Kinski. I Meg Rajan. Sve se one trude da ne ukaljaju trend plavušica koje haraju gde god da se okreneš, jer i princeza Dajana im je ostavila u amanet poruku da ne odustaju, već da traju.

Svojevremeno je i Madona odlučila da se prefarba u crno, ali brzo se vratila na staro, jer jako dobro zna da njenu Miki Maus veličinu neizbežno izvlači plava kosa koja leprša pod ventilatorom, dok se ona baca po kadru kotrljajući se na rolšulama. Pa, onda, recite ko se ne bi ofarbao u plavo?