Poslodavci kritikuju Zakon o radu

Prema analizi Centra za slobodno tržizšte, taj novac bio bi dovoljan za otvaranje 180.000 novih radnih mesta. Navodeći da Zakon o radu, koji je usvojen prošle godine, ne postoji nigde u Evropi, ekonomski analitičar i predsednik Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, rekao je da su pojedine odredbe tog zakona katastrofalne, da izuzetno poskupljuju poslovanje u Srbiji i nameću enormne troškove poslodavcima.

On je kritikovao obaveznost kolektivnog pregovaranja, koji taj zakon nameće poslodavcima, komplikovanu proceduru otpuštanja, visinu
minimalne nadnice i vraćanje socijalne funkcije u firmu.

Iako je istakao da najveći troškovi - blizu milijardu dinara godišnje - otpadaju na topli obrok, Prokopijević je naročito kritikovao obavezno finasiranje sindikalnih aktivnosti koji prema analizi Centra poslodavce godišnje košta blizu 150 miliona evra.

Toliki troškovi posledica su, kako je rekao, zakonske odredbe o utvrdjivanju reprezentativnosti, a prema kojoj je u Srbiji registrovano 17.500 sindikalnih organizacija, od čega je aktivno 16.000.

On je kazao da bi troškovi realno bili još veći, jer je proračun radjen samo za jednog sindikalnog predstavnika u svakoj firmi i na bazi prosečne mesečne plate od 200 evra što je za 30 evra manje od trenutnog proseka u Srbiji.

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da sindikalnom predstavniku obezbedi prpostoriju za rad, mesečno odsustvovanje sa posla od 40 sati, angažovanje njegove zamene za to vreme, stručnu podršku, komunikacioni i potrošni materijal i prevoz, dodao je on.

Prokopijević je kazao da poslodavci imaju sve razloge da ne potpišu opšti kolektivni ugovor i da pokrenu izmene Zakona o radu, za šta je on ocenio da je od vitalnog značaja za otvaranje više radnih mesta u Srbiji.

Potpredsednik Unije poslodavaca Srbije Žarko Žarko Milisavljević kazao je da Unija kreće u kampanju za izmene Zakona o radu, ali nije precizirao da li će i kada to udruženje podneti predlog izmena.

On je kritikovao opšti kolektivni ugovor koji Unija poslodavaca odbija da potpiše jer je, kako je rekao, nemoguće utvrditi obaveze poslodavaca na državnom nivou i jer sindikati nisu spremni da nižim nivoima smanje zahteve koji nisu ekonomski opravdani.

Milisavljević je na kraju ipak pozvao sindikate na nastavak pregovora.