Ne obraćam pažnju na pretnje

Sve što je dosad uradila uzdrmalo je ovdašnju političku scenu, a njen „Insajder” je, bez sumnje, najcitiranija televizijska emisija. Koju Brankica Stanković radi temeljno, hrabro i, pre svega, uporno, ne zazirući od autoriteta bilo koje vrste. Nagrade za svoj rad dobija od kolega, a sa nestrpljenjem se očekuje novi „Insajder” (ponedeljak, TV B92 u 21.00) koji će se baviti likom i delo Marka Miloševića.

Četiri nagrade za dve godine, koliko se „Insajder” emituje, lepša su strana priče o Vama. Šta se nalazi s one druge, pretpostavljam teže strane?

– U ovakvom društvu, nažalost, nije čudno što morate da prolazite kroz sve i svašta ako radite svoj posao onako kako treba, i ako se izdvojite iz šablona koji je stvaran godinama. Posle dvadesetak „Insajdera”, mogu da kažem da je najpotrebnija upornost, ali i odlučnost da nešto uradite, bez obzira na prepreke. Zbog emisije koja je pokrenula mnoga važna i zabranjena pitanja (i postala najgledanija), bila sam izložena vređanju, pretnjama, pokušaju lične diskreditacije, raznim opstrukcijama, „dobronamernim savetima” da ipak ne treba to da radim... Kako je „Insajder” otkrivao sve više i više informacija koje su čuvane od javnosti, i kako je ta kampanja protiv nas postajala sve intenzivnija, došlo je i do podela unutar redakcije: spoljni pritisak je uspeo da se u jednom trenutku preseli i u redakciju i dovede do neke vrste sukoba. Ali, to je nama bio samo pokazatelj da smo na dobrom putu i da nema nazad. U tome su nam, naravno, pomogli glavni urednici RTV B92, koji su u svakom trenutku bili spremni da stanu iza nas, i zato je ta emisija doživela toliki uspeh. Sa jedne strane jeste odvratno što, posle gotovo svakog „Insjadera”, kreće sinhronizovano vređanje po tabloidima, ali je to, s druge strane, i dobro – jer na taj način sami otkrivaju ko stoji iza njih, a to su upravo oni kojima se bavi naša emisija: tajne službe, političari, biznismeni, razne inetresne grupe... U suprotnom, ne vidim nijedan razlog da ih jedna emisija toliko izludi da izgube svaki kompas u tome šta je pristojno a šta ne. Niko se takvom novinarstvu ne suprotstavlja, jer niko ne želi da ga razvlače po žutoj štampi. Užasno me nervira to što se svi nečega ili nekoga plaše!

Novinarstvo koje je dominantno u Srbiji postepeno razara samo ustrojstvo društva i temeljne ljudske vrednosti – kažu kolege koje su vam dodelile nagradu „Jug Grizelj”. Šta biste dodali toj konstatciji?

– Da je lakše vladati čutanjem i prikrivanjem istine, a ozbiljni mediji, kojih ima jako malo, nisu sposbni da se tome suprostave. Tako je vladao Milošević, ali se tada znalo koji mediji i koji novinari nisu njegovi, jer su bili označeni kao strani plaćenici. Danas ne znate tačno ko je čiji, ali – sudeći po naslovnim stranama i načinu na koji se plasiraju određene vesti na TV – lako možete da zaključite ko za koga radi. S druge strane, „ozbiljni mediji” nisu dovoljno jaki da neku temu koja je važna isteraju do kraja, za razliku od tabloida i nekih novina koje se osnivaju sa jednim jedinim ciljem – da zaštite ili unište određenu ličnost ili vlast.

Istraživačkim novinarstvom bavi se mali broj novinara. Da li samo zbog, kako vi kažete, zatvorenosti insititucija i predstavnika vlasti?

– Ne samo zbog toga. Jedan od razlog je i taj što je istraživačko novinarstvio dosta skupo. Sledeći razlog je što, kada se ozbiljno bavite takvom vrstom novinarstva, neminovno otkrivate sve i svašta, a to većini vlasnika medija i urednika, zbog raznih dilova koje su napravili sa raznim ljudima, nikako ne odgovara. Ja sam sigurna da u Srbiji ima dosta dobrih novinara koji su spremni da se bave takvim novinarstvom, ali oni jednostavno ne mogu da dođu do izražaja jer nemaju podršku svojih urednika i redakcija u kojima rade. Ja možda imam sreće što već devet godina radim u kući kojoj je stalo do takvog novinarstva i koja u svoje novinare ulaže organizovanjem raznih usavršavanja. Mislim da je upravo zbog toga TV B92, prema svim istraživanjima, televizija kojoj se najviše veruje. Nikada ne razmišljam o opasnosti, na pretnje ne obraćam pažnju. U svim stranim školama istraživačkog novinarstva prvo vas nauče da ste vi tu zbog javnosti i da ona ima pravo na istinu. I to vam ponavljaju kao mantru, baš zato što svi misle da se to podrazumeva, a uporno rade drugačije. Mislim da svaki novinar u Srbiji mora stalno da ima u glavi to da je njegov posao da radi u interesu javnosti, a ne u interesu odrećenih pojedinaca ili vlasti.

Kažete da svako odbijanje institucija države, vlade i pojedinaca da poštuju Zakon o dostupnosti informacija, imaće epilog na sudu preko kojeg će B92 nastojati da ostvari svoje pravo da objektivno i pravovremeno informiše građane o onome što ih se tiče. Pretnja ili ste već presavili neki tabak?

– Nije to pretnja, već jedini način da se izborimo sa takvom vrstom ćutanja na koju predstavnici vlasti nemaju pravo. Ponovo smo, pre tri dana, uputili zahtev ministru policije Draganu Jociću da nam dostavi informacije po Zakonu o dostupnosti informacija. Ukoliko to ne učini u predvićenom zakonskom roku, podnosimo tužbu. I tako će biti sa svima koji ubuduće odbiju da primenjuju zakon i da dostavljaju inforamacije koje su od javnog interesa. To je nedopustivo, i jednom mora da se prekine sa takvom praksom. Kada sam to rekla na dodeli nagrade, rekla sam i da od ostalih kolega iz ostalih ozbiljnih medija očekujem da se prikljuće takvom vidu borbe protiv čutanja, ali i protiv izmišljotina koje plasiraju tabloidi i ostali mediji. Mi ćemo biti prvi koji ćemo podneti takvu tužbu, ali nam neće smetatai da budemo i jedini. Nećemo odustati od cilja da ozbiljno novinarstvo postane važan segment ovog društva. To je jedini način da se ova i svaka druga vlast kontroliše od strane javnosti. Sve što smo do sada objavili u emisiji „Insajder” samo su proverene informacije, koje niko nikada nije demantovao. Naprotiv – tek danas se potvrđuje da je tačno sve ono što smo objavili još pre godinu dana. I svi koji su na vlasti trebalo bi da postanu svesni toga da građani ove zemlje nisu ni ludi ni glupi, već jako dobro znaju zašto neko odbija da odgovori na pitanja.

Već najavljeno emitovanje „Insajdera”posvećenog Marku Miloševiću odložili ste za nedelju dana zbog „novih, senzacionalnih otkrića”. Ali, idemo redom: zašto uopšte Marko Milošević i zašto baš sad?

– Emisiju o Marku Miloševiću počeli smo da radimo još u avgustu , a povod je bila odluka o povlačenju optužnice. Bilo je planirano da tom emisijom otvorimo jesenju sezonu „Insajdera”, ali smo je odlagali zbog prikupljanja informacija. Prošlog ponedeljka je trebalo da se emituje, ali smo tri dana pre toga uspeli da dođemo do dokumentacije koju smo tražili mesecima. Evo, otkriću vam da je dokumentacija vezana za šverc cigafreta na državnom nivou. I prvi put će biti emitovano nešto što su mnogi do sada samo nagađali uz čuvenu konstataciju: ma, ko zna da li je to tačno jer ne može da se dokaže. Eto, mi smo uspeli da dođemo do dokaza koje ima i policija još iz perioda Dušana Mihajlovića a posle je sve to nasledio i Dragan Jocić. Zašto nista nije urađeno tim povodom – e, to đe morati mnogi da objasne građanima ove zemlje. Dok je prosećna plata bila nekoliko maraka, Marko Milošević je, kao i mnogi drugi, zaradio od takvog „biznisa” milione maraka. U „Insajderu” ćemo otkriti čitavu mrežu takvog šverca, ali i imena firmi preko kojih je to rađeno. Mislim da će i ta emisija izazvati dosta reakcija, ali videćemo da li će to značiti i konkretne posledice.

Najavljujete razgovore rekonstruisane na osnovu transkripata prisluskivanih razgovora između članova porodice Milosević koje je snimila hrvatska obavestajna služba; koliko znamo, njihova sadržina poznata je i već objavljivana, šta je tu novo?

– Transkripti prisluškivanih razgovora jesu objavljeni, ali u hrvatskoj štampi, kod nas je to preneo list „Vreme”, ali većina građana nije imala priliku da to pročita ili čuje.To će biti samo jedan mali deo u celoj emisiji, kao ilustracija te bahatosti. Jedan od takvih primera iz tih razgovora je i taj da je, dok su trajali studentski protesti na minus 15 stepeni, za pordicu Milošević bilo najvaznije kolika je temperature u Markovom bazenu u novoj kući.

Bahatost, nasilničko ponašanje, bogatstvo i šverc – sve to i inače ide uz lik i delo sina mezimca bračnog para Marković - Milošević. Šta Insajder toj slici dodaje?

- Dokaze što se tice šverca, ali i mnoge druge informacije koje do sada nisu bile poznate javnosti.

Zna li Insajder gde se on danas nalazi? Od čega živi? Viđa li majku? Kakve su šanse da se vrati u Srbiju? Šta je pozadina povlačenja jedine optužnice protiv njega…

– „Insajder” se u ovoj emisiji nije bavio otkrivanjem gde je Marko danas pošto je on slobodan građanin i može da bude gde hoće. Jedina optužnica koja je postojala zbog pretnje testerom je povučena i to na vrlo čudan način, i problem jeste upravo u tome što je postojala samo ta jedna optžunica, pored svega što je radio i što je policiji bilo poznato. U emisiji se bavimo i time ko ga je štitio posle 5 oktobra a ko to čini i danas…