Pregovori, referendum, izbori

Stav da vladajući političari u Srbiji nemaju plan za slučaj da Kosovo dobije nezavisnost, opovrgli su protekle nedelje srpski predsednik, premijer i vođa radikalne opozicije, svaki od trojice na svoj način, ali sa istom porukom: da niko od njih neće politički poginuti na kosovskom polju, odnosno izgubiti izbore, što znači da će se državnosti Kosova protiviti svako na svoj način i shodno svojim biračima i podršci međunarodne zajednice. "Kalkulacija je jednostavna, ukoliko se pregovori budu suviše komplikovali ići će se na raspisivanje referenduma o Kosovu, pa posle referenduma na raspisivanje parlamentarnih izbora", kaže za Danas sagovornik upućen u kreiranje srpske politike prema Kosovu.
Da krenemo unazad, od vođe radikalne opozicije. Tomislav Nikolić je nakon susreta sa premijerom Vojislavom Koštunicom u prošli petak, novinarima ispred vrata Vlade saopštio svoj utisak da Koštunica misli da bi poslanici njegovog DSS u parlamentu glasali za dokument koji govori o "okupaciji" Kosova, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti kako to precizno naziva Čedomir Antić, istoričar i funkcioner G17 Plus. Nikolić je potom dao više kontradiktornih izjava o tome šta Koštunica misli, pojavila su se i tumačenja šta u ponašanju premijera znači slaganje i da li je nešto što je pristojnost pogrešno shvaćeno, ali činjenica je da se niti premijer, niti neko iz njegovog okruženja nije oglasio da pojasni, demantuje ili potvrdi utisak vođe radikala.

KOŠTUNIČINO "KAKO DA NE"
I tako javnosti, oslonjenoj samo na jedan izvor (premijer se nikada ne oglašava, tvrdi Nikolić) ostaje samo ono što prenosi zamenik predsednika SRS: "Pitao sam Koštunicu da li možemo da se izborimo da u Skupštini proglasimo okupaciju, odgovorio je: kako da ne."
"Često razmišljam šta znači dobiti izbore na gubitku Kosova i Metohije. Da ne bi ispalo da se ‘radujemo’ eventualnom gubitku Kosova kako bismo pobedili na izborima, ponudio sam da u ovoj lošoj situaciji preuzmemo teret i jednoga dana pred građanima Srbije snosimo odgovornost", kaže Tomislav Nikolić, objašnjavajući posetu premijeru i predlaganje proglašenja okupacije.
Kako u Srbiji čim se proglasi okupacija, automatski u koletkivnoj svesti slede oružani ustanak i borba za slobodu, građansko javno mnjenje uzvratilo je da radikali bude zle duhove i da prizivaju opet rat. Potom su se oglasili socijalisti, pojasnivši da proglašenje okupacije znači da se Srbija ne odriče prava nad Kosovom i da je reč o političkoj odluci koja nema nikakve veze sa pokretanjem vojske i policije. Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS (koji će izgleda uskoro doći na čelo te stranke ukoliko Ivica Dačić bude smenjen zbog korupcionaške afere) uporedio je Kosovo sa Istočnom Nemačkom ("ako treba da budemo kažnjeni za rat, to neka bude na neki period") kao i sa proterivanjem Srba iz stanova u Prištini 1999. godine. "Da su se odrekli imovinskih prava, nikada ti ljudi ne bi dobili stanove, niti nadoknade za njih. Tako i mi ne treba da se odreknemo Kosova i to je naše pravo da ga se ne odreknemo", kaže Anđelković.
Usred "okupacijske priče" predsednik Tadić je održao govor članovima Saveta bezbednosti UN, koji je među stručnjacima u Beogradu, ocenjen kao jedan od najuspelijih međunarodnih nastupa srpskih političara na međunarodnom planu i u kome je ponuđen, uslovno rečeno, novi element, a to je preispitivanje rešenja za 20 godina. Uslovno rečeno, zato što se van kruga politike, u Beogradu, pominjalo da rešenje neće biti trajno i da će biti preispitivano "kroz deset godina", na primer, to su reči bivšeg ambasadora SCG u Meksiku Vesne Pešić.

TADIĆEVA ALTERNATIVA
Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa, ocenio je Tadićev predlog o dvadesetogodišnjem periodu kao "amortizaciju" na udar koji su radikali izvršili pričom o okupaciji. Đorđe Vukadinović, urednik časopisa Nova politička misao, za Danas kaže da je više reč o alternativi, a ne amortizaciji radikalskog predloga.
- S obzirom na stepen njihovih nesaglasja i animoziteta, smatram da predsednik Tadić i premijer Koštunica imaju relativno koherntan nastup prema međunarodnoj zajednici. Govor predsednika Tadića u Savetu bezbednosti tako, po meni, predstavlja razradu formule više od autonomije manje od nezavisnosti. Ne mislim da je predsednik Tadić time samo pokušao da parira vođi radikala, nego da izbegne da Nikolićev predlog kao takav, dođe na dnevni red. To je predlog za slučaj da sve što ponudi srpska strana bude ignorisano ili odbačeno - kaže Vukadinović.
On podseća da se u "svim demokratskim zemljama politika vodi na dva plana - spoljnom i unutrašnjem - i da je jedna u funkciji druge" i konstatuje da sprska politička elita u ovom trenutku vodi borbu na dva fronta: prema međunarodnoj zajednici i prema kosovskim Albancima.
Kako se nezvanično tvrdi, međunarodni zvaničnici u svim razgovorima sa Beogradom i Prištinom zastupaju iste stavove - Albancima se prenosi stav da će dobiti nezavisnost, ali kada ispune sve uslove, a Beogradu da mora da se suoči sa realnošću da mora da plati zbog politike Slobodana Miloševića. Albanci će morati da zasluže nezavisnost i da nauče da se ponašaju kao većina koja je odgovorna za celokupno stanje na Kosovu. U toj situaciji, Srbija treba da razmišlja kako će obezbediti Srbe na Kosovu, jer ima priliku da postavlja uslove koje će Albanci morati da ispunjavaju.
Ukoliko je to tačno, onda se reči predsednika Tadića pred SB, da će sve zavisiti od toga kako će se u ponedeljak u Beču, albanska strana odnositi prema beogradskom planu za decentralizaciju i da li će odgovoriti na poziv za direktnim pregovorima. ("Albanci nikada nisu smeli da pređu Moravu i da dođu u Beograd na pregovore jer su to doživljavali kao poraz", kaže jedan visoki funkcioner bivšeg režima, tvrdeći da je srpska strana u direktnim razgovorima, siguran dobitnik.)
- Presedan koji bi nastao proglašenjem nezavisnog Kosova bio bi izuzetno opasan za stabilnost čitavog regiona, a ne samo za stabilnost Srbije. U tom smislu radi se o opštem interesu. Neke članice Kontakt-grupe isticanjem specifičnosti Kosova polako stvaraju uslove za specifično rešenje na Kosovu koje bi odudaralo od međunarodnog prava. Protivim se takvom pristupu i mislim da naša pregovaračka pozicija mora da bude usmerena na ubeđivanje tih članica Kontakt-grupe da takvo rešenje nije produktivno - izjavo je još predsednik Tadić.
Čedomir Antić nudi zanimljivo tumačenje stavova međunarodne zajednice, polazeći od, navodnog, zaključka Kontakt grupe, da će rešenje odgovarati većinskoj volji naroda. Antić kaže da je reč o većinskoj volji građana Srbije, a ne Kosova, kako je odmah shvaćeno. On tvrdi da građani Srbije u većini ne žele Kosovo u sastavu Srbije i da jedino čemu se protive to je formalna nezavisnost. Antić ocenjuje da radikali i socijalisti praktično biju izbornu bitku govoreći građanima ono što oni žele da čuju a ne ono što je istina.

RADIKALI "PA ŠTA"
Ovo viđenje slaže se donekle sa onim što saopštava Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova SCG, sada funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a to je da izvesna istraživanja raspoloženja građana Srbije, pokazuju porast protivljenja nezavisnosti. Naime, prema Svilanovićevim rečima, u aprilu prošle godine samo se 30 odsto građana Srbije protivilo nezavisnosti Kosova, a sada je taj broj narastao na 70 odsto, kao rezultat serije "tvrdih" izjava vladajućih političara. Ako gledamo stranačke rejtinge, istraživanja poput onog Mark-plana, govore o stalnom blagom rastu Koštuničinog DSS, pre svega, zbog stava prema kosovskom pitanju. Takođe, rastu i radikali, dok se DS predsednika Tadića, drži na istom.
Svilanović takođe, nudi kontradiktorno zapažanje: on primećuje da međunarodni zvaničnici kažu "pa šta" ukoliko posle nezavisnosti Kosova u Srbiji na vlast dođu radikali, a sa druge procenjuje da će srpski glasači umeti da cene pregovarački kompromis ako ga postignu predsednik i premijer. Uzgred, na osnovu sadašnjih stavova, nije problem zamisliti borbu sloganima u izbornoj kampanji - DSS bi mogao koristiti "neodustajno", pridev koji je nedavno premijer Koštunica uveo u političku upotrebu, DS možda "funkcionalna demokratija" koju pominje predsednik Tadić, a radikali već analiziranu "staru srpsku reč" okupacija.