Te­ško sa srp­skom di­plo­mom

PRE dva­de­se­tak go­di­na u Sr­bi­ji je bi­lo oko 25 hi­lja­da stra­nih stu­de­na­ta, dok je da­nas taj broj spao na sve­ga 6.500. U te broj­ke, ra­ni­je, a i sad, spa­da­ju, uz stran­ce, i aka­dem­ci ko­ji su ima­li me­sto pre­bi­va­li­šta u Hr­vat­skoj, BiH, Slo­ve­ni­ji i Ma­ke­do­ni­ji, ali su stu­di­ra­li u Sr­bi­ji. Po­sle njih, naj­broj­ni­ji, stran­ci, bi­li su stu­den­ti iz Grč­ke, ko­ji su ma­sov­no u Be­o­gra­du uči­li me­di­ci­nu, Fa­kul­tet fi­zič­ke kul­tu­re i de­fek­to­lo­gi­ju. Me­đu­tim, njih su po­sled­njih go­di­na, zbog lak­še no­stri­fi­ka­ci­je di­plo­me, pre­u­ze­le Bu­gar­ska, Ru­mu­ni­ja i Ita­li­ja.
Ako iz ovih po­da­ta­ka "iz­ba­ci­mo" stu­den­te iz biv­še SFRJ, broj stra­na­ca, ko­ji su po zna­nje do­šli u Be­o­grad, škol­ske 1984/1985. bio je 4.966. Pro­šle škol­ske go­di­ne fa­kul­te­te u Sr­bi­ji upi­sa­lo je sa­mo 184 stra­na stu­den­ta.
Ka­ko su nam ob­ja­sni­li u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te i spor­ta, ne­ka­da su stra­ni stu­den­ti do­la­zi­li u Sr­bi­ju da za­vr­ša­va­ju pri­rod­ne na­u­ke. Ret­ko ko je od njih po­te­zao put za stu­di­je pra­va u Be­o­gra­du.
- Pad za­in­te­re­so­va­no­sti stra­nih aka­de­ma­ca za stu­di­ra­njem na na­šim uni­ver­zi­te­ti­ma ima svo­je uzro­ke u dru­štve­noj at­mos­fe­ri - ka­že za "No­vo­sti" prof. dr Emi­li­ja Stan­ko­vić, po­moć­nik mi­ni­stra za vi­so­ko obra­zo­va­nje. - Tu su i ne­sreć­ni do­ga­đa­ji to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na.
Pre­ma re­či­ma prof. dr Stan­ko­vić, Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i spor­ta se na­da da će usva­ja­nje Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju i po­ste­pe­no uklju­či­va­nje na­ših fa­kul­te­ta u Bo­lonj­ski pro­ces uči­ni­ti na­še uni­ver­zi­te­te atrak­tiv­ni­jim za stra­ne stu­den­te. Di­plo­me će ta­da bi­ti pri­zna­ti­je i put do nji­ho­vih no­stri­fi­ka­ci­ja bi­će znat­no lak­ši i jed­no­stav­ni­ji.
Be­o­grad je u tim "sreć­ni­jim" vre­me­ni­ma bio me­ka za aka­dem­ce iz Evro­pe, Azi­je, Oke­a­ni­je, Afri­ke, Ame­ri­ke i sa Bli­skog Is­to­ka. Pre­sto­ni­cu su naj­vi­še vo­le­li mla­di iz Si­ri­je, Li­ba­na, Su­da­na, Al­ži­ra, Ira­ka i Grč­ke. Svi su hi­ta­li da, baš ov­de, do­bi­ju di­plo­mu dok­to­ra ili in­že­nje­ra.
Pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku, nji­hov broj opa­da iz go­di­ne u go­di­nu. Naj­ve­ći broj stra­nih stu­de­na­ta sa­da je iz Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je i Ma­ke­do­ni­je, dok je od 6.500 aka­de­ma­ca čak po­lo­vi­na iz BiH.
- Mi, već, po­ro­dič­no stu­di­ra­mo u Be­o­gra­du - ka­že Kir­ja­kos Spa­no­pu­los, dva­de­set­še­sto­go­di­šnji ap­sol­vent na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du iz Grč­ke. - Ka­da bu­dem za­vr­šio me­di­ci­nu, u Grč­koj ću mo­ra­ti da po­la­žem če­ti­ri is­pi­ta, ka­ko bih no­stri­fi­ko­vao di­plo­mu. Pre je to bi­lo mno­go jed­no­stav­ni­je.
Ka­ko nam je ob­ja­snio Kir­ja­kos, bez pu­no po­te­ško­ća, za tri me­se­ca sa­vla­dao je srp­ski je­zik i la­ko se upu­stio u stu­di­je me­di­ci­ne. Bu­du­ći spe­ci­ja­li­sta mi­kro­bi­o­lo­gi­je ili epi­de­mi­o­lo­gi­je, pet pu­ta za re­dom do­bi­jao je na­gra­de za naj­bo­ljeg stra­nog stu­den­ta na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu. Sa pro­se­kom od 8.3, Kir­ja­kos ka­že da je on od­li­čan za stra­nog stu­den­ta. Svo­je ra­do­ve iz obla­sti mi­kro­bi­o­lo­gi­je iz­la­gao je na mno­gim do­ma­ćim i stra­nim Kon­gre­si­ma stu­de­na­ta me­di­ci­ne. - Be­o­grad mi ni­je bio to­li­ko ne­po­znat, jer je mo­ja se­stra stu­di­ra­la de­fek­to­lo­gi­ju - ob­ja­šnja­va nam Kir­ja­kos. - Ma­lo sam imao po­te­ško­ća sa je­zi­kom, ali na svu sre­ću, na pr­voj go­di­ni smo ima­li ne­ke pred­me­te ko­ji ni­su zah­te­va­li pu­no pi­sa­nja. Kao na pri­mer he­mi­ja. Sva­ka­ko, mno­go je te­že stu­di­ra­ti na stra­nom je­zi­ku.
Gr­ci se sku­plja­ju u svom je­di­nom klu­bu, iako ih je ne­ka­da bi­lo mno­go vi­še. Kir­ja­kos pla­ni­ra da po za­vr­šet­ku stu­di­ja upi­še po­sle­di­plom­ske, i to naj­ve­ro­vat­ni­je u Be­o­gra­du. U Grč­koj će mo­ra­ti da sta­ži­ra i da od­slu­ži voj­sku. Ka­da ne uči, ovaj mla­di Grk vo­li da še­ta po Ka­le­meg­da­nu, a u ru­ka­ma mu je, sem struč­ne li­te­ra­tu­re i knji­ga "Na Dri­ni ću­pri­ja".
Oni naj­u­por­ni­ji stra­ni aka­dem­ci opre­de­lju­ju se za stu­di­je sto­ma­to­lo­gi­je, de­fek­to­lo­gi­je, fi­lo­lo­gi­je i me­di­ci­ne. Oko 40 stu­de­na­ta je na Sto­ma­to­lo­škom fa­kul­te­tu. Do­la­ze iz Švaj­car­ske, Špa­ni­je, Ira­na, Jor­da­na, Ame­ri­ke i Ka­na­de. Za stra­nim stu­den­ti­ma va­pi i Fa­kul­tet za fi­zič­ko obra­zo­va­nje. Ko­šut­njak je vr­veo od le­pih i zgod­nih stra­na­ca, ko­ji su do­šli da stu­di­ra­ju na DIF. Oni, sa­da, ima­ju sa­mo jed­nu Gr­ki­nju.
- Mi­slim da su te­ška no­stri­fi­ka­ci­ja i strah od po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je glav­ni raz­lo­zi zbog ko­jih Gr­ci od­la­ze na stu­di­je u Ita­li­ju ili Bu­gar­sku - pri­ča nam Kir­ja­kos. - Me­di­cin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, ipak i da­lje se bo­lje ran­gi­ra ne­go onaj u Ati­ni.