Mali korak za Evropu

Krajem januara Evropska komisija je u okviru priprema za sastanak ministara spoljnih poslova država članica Unije i

Zapadnog Balkana, koji će biti održan sredinom aprila u Salcburgu, ohrabrila zemlje ZB da stvore regionalnu zonu slobodne trgovine. Da odmah na početku razjasnimo, carinska unija (za sada) nije u planu, jer se računa da bi do njenog stvaranja sve zemlje regiona (ili bar većina njih) trebalo već da postanu članice EU. Ekonomski aspekt ideje o zoni slobodne trgovine, stare već pet godina, ukazuje na to da su za objedinjenje regionalnih tržišta ponajviše zainteresovani evropski i svetski investitori. Stvaranjem efikasne zone slobodne trgovine sa preko dvadeset miliona stanovnika, oko 65 milijardi dolara domaćeg proizvoda i prosečnim BDP po glavi stanovnika od blizu tri hiljade evra, dobilo bi se itekako privlačno mesto za

ulaganja. Kada se tome dodaju činjenice da kreditna ekspanzija u zemljama u tranziciji sve više uzima maha i da su prinosi na kapital u njima i dalje znatno viši nego u EU, eto razloga da se preporuke Komisije, na obostrano zadovoljstvo, što pre poslušaju. Od visokih domaćih zvaničnika o preporukama Unije stav je izrekao ministar privrede Predrag Bubalo, koji kaže da Srbija tu inicijativu podržava: “Jedan sporazum bi otklonio postojeće razlike i zabrane u međusobnim trgovinskim odnosima, a stvaranje zone slobodne trgovine olakšalo bi balkanskim zemljama ulazak u EU”. Ovome u prilog ide

i ocena Svetske banke, čiji je portparol Heri Brodman prošle nedelje saopštio da ta institucija podržava predlog EK, jer “kompleksnost postojećih bilateralnih sporazuma u regiji postaje prepreka investicijama, daljem integrisanju regije i njenom ekonomskom rastu.”

Nova šansa za srpske privrednike

U domaćoj javnosti preovlađuje mišljenje da je glavni aspekt preporuka Unije ekonomski, dakako u svetlu evropskih integracija. Neki analitičari ocenjuju da je za Srbiju inicijativa o stvaranju zapadnobalkanske zone slobodne trgovine dobrodošla i zbog toga što dolazi u trenutku kada se vode

pregovori o smanjenju carina radi ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju i

EU. Inače, ova ideja je još 2001. godine razmatrana u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, ali je tada odbačena kao u to vreme politički

neprihvatljiva. Kako u izjavi za Ekonomist objašnjava Duško Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Srbije, inicijativa je “oživljena” u junu prošle godine na sastanku ministara jugoistočne Evrope održanom u Sofi ji. Srbija podržava stvaranje regionalne

zone slobodne trgovine i očekuje da će radni tekst sporazuma, koji je  državama već dat na razmatranje, uskoro dobiti konačnu verziju, čije se zvanično potpisivanje očekuje sredinom godine, kaže Lopandić. U čemu su prednosti multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u odnosu na

postojeću mrežu tridesetak bilateralnih sporazuma, koliko ih je do sada potpisano u jugoistočnoj Evropi? “Praksa je pokazala da se bilateralni ugovori često ne poštuju, a pored toga, oni pokrivaju samo promet robe, dok se danas sve više govori o uslugama, intelektualnoj svojini i sličnim pitanjima”, ističe Lopandić. Sličan stav u izjavi za naš list iznosi i Milivoje Miletić, director Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, koji kaže da se prednost multilateralnog sporazuma ogleda i u tome što će biti predviđeni efikasniji mehanizmi za njegovu primenu. “U primeni postojećih

sporazuma o slobodnoj trgovini do sada se javilo mnogo problema, a mi smo to posebno iskusili u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom”, objašnjava Miletić. Pored toga, postojanje jednog sporazuma omogućilo bi privrednicima lakše upoznavanje sa procedurama, što bi rezultiralo značajnim povećanjem trgovine u regionu. To je jedan od argumenata koji stoji nasuprot tvrdnji da je jedan takav sporazum izlišan, jer je trgovina između zemalja ZB ionako na relativno niskom nivou. Značajniju razmenu

ostvaruju samo Srbija i Crna Gora i Hrvatska sa BiH, kao i SCG sa Makedonijom. Miletić tvrdi da bi zona slobodne trgovine srpskim privrednicima otvorila nove izvozne šanse za mnoge proizvode, pre svega

u sektoru poljoprivrede. Važna novina je i to što će sporazum verovatno regulisati i dijagonalnu kumulaciju, koja podrazumeva da se uvozne sirovine iz regiona koje se koriste u proizvodnji takođe tretiraju kao da su domaćeg porekla.

Trgovinom protiv političkih kriza

Međutim, očigledno je da postoji i jasan politički aspekt cele priče. Prvo, preporuka o stvaranju zone slobodne trgovine zemalja regiona predstavlja tek prvu u nizu onih koje bi trebalo ispoštovati da bi se, kako se navodi u dokumentu Komisije, “u regionu promovisali trgovina, investicije i ekonomski i društveni razvoj”. Unija se obavezala da će značajnije liberalizovati vizni režim za zemlje ZB i pružiti im adekvatnu finansijsku

pomoć reformama, ali pod uslovom da pojačaju regionalnu saradnju, čime se

posredno uvode i političke implikacije. Da je to tako, najbolje se vidi po reakcijama u Hrvatskoj (svakako dodatno nabijenim emocijama) o strahu od “nove Jugoslavije”, ali se i u makedonskoj i srpskoj javnosti “provukla” slična teza, da stavljanje u isti koš zemalja regiona možda predstavlja

najavu njihovog istovremenog prijema u EU, ili barem približavanje rokova prijema. Drugi deo političkog aspekta ideje o zapadnobalkanskoj zoni slobodne trgovine može se predstaviti pitanjem: da li je, u stvari, reč o nameri Unije da predupredi moguće regionalne konfl ikte? Kada bismo išli još dalje - povezujući možda (da li bez razloga?) preteranu ogorčenost hrvatske javnosti - mogli bismo da nagađamo da ovaj “paket” mera predstavlja ustupak potencijalno nestabilnim državama, Srbiji (zbog

Kosova) i BiH (zbog Republike Srpske). Na takav zaključak navode i ocene iz uvoda dokumenta EK: “Region će u narednim mesecima biti suočen sa velikim izazovima, kako bude odmicao proces određivanja statusa

Kosova i kako fundamentalna ustavna pitanja budu dolazila na dnevni red u BiH i SCG”. U jednom takvom trenutku, kaže se u nastavku, “važno je ojačati evropsku perspektivu”. Pored toga, Oli Ren, komesar za proširenje

EK, objavljivanje njenog predloga propratio je sledećim rečima: “Dok se proces određivanja statusa Kosova kreće napred, mi moramo da ohrabrimo narode Zapadnog Balkana da gledaju unapred, ka svojoj evropskoj

budućnosti, a ne unazad, ka nacionalizmu prošlosti. Najbolji način da se to ostvari je da se fokusiramo na praktične mere koje će integrisati njihove privrede i društva u evropsku maticu”. I sam redosled prioriteta u zvaničnom nazivu dokumenta - koji glasi “Zapadni Balkan na putu ka EU: konsolidacija

stabilnosti i podsticanje napretka” – više ide u prilog tezi da je njegova ključna namera da deluje politički, a tek potom i ekonomski.

Rasplitanje balkanskog čvora

Iako je hrvatski premijer Ivo Sanader uveren da će njegov predlog o  proširenju Ugovora o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi prevagnuti

nad inicijativom Pakta za stabilnost i EK, i u Hrvatskoj se slažu da bi druga opcija bilo bolje rešenje. Predsednik Stipe Mesić je čak ocenio da ona “u suštini omogućava jači prodor hrvatskih proizvoda na tržište susednih zemalja, jer smo mi tehnološki razvijeniji od tih zemalja”. Umirujuće poruke

Hrvatskoj stižu i od Svetske banke, koja je ocenila da je ta zemlja ostvarila značajan napredak u integrisanju u svetski trgovinski sistem i da bi, ako tako nastavi reforme, “mogla da bude uzor zemljama Jugoistočne Evrope”. I makedonska vlada je pozdravila najavu formiranja regionalne zone slobodne

trgovine, ističući svoj stav da ta inicijativa neće imati političke implikacije po nastojanja zemalja regiona da postanu članice EU. Kakav će biti konačan ishod? Po svemu sudeći, logika profita i opšteg trenda trgovinske liberalizacije koja sve više (pod pritiskom) zahvata i EU i svet, ima realne

izglede da nadjača lokalne surevnjivosti. Utoliko pre što Unija očigledno doživljava svojevrsni “flešbek”, uznemirena predstojećim rasplitanjem balkanskog “čvora”, koje se od samog početka ove godine suočava sa

obeshrabrujućom uvertirom. Smrt predsednika Rugove, pad vlade Republike Srpske, “kuvanje” u Srbiji pred očekivano hapšenje Mladića i do maksimuma povećano poverenje njenog građanstva u stare SRS-SPS

poluge...

Zbog svih tih neprilika realno je očekivati da će predstojeća poseta predsednika Komisije Baroza Zapadnom Balkanu dobiti značaj

svojevrsne pred-mirovne misije. Verovatno će nam ponoviti već izrečene poruke tela čiji je predsednik, da “perspektiva članstva u EU obezbeđuje snažan podsticaj za političke i ekonomske reforme u regionu, i ohrabruje

pomirenje između njegovih naroda”. Iliti -zaboravite na iscrtavanje granica i sukobe i razmišljajte o onome od čega se živi.