Sedam "da", pa razlaz

SOCIOLOZI tvrde da je sveta tajna braka kod nas još na ceni, ali uprkos tome četvrtina ukupnog broja stanovnika Srbije starijih od 25 godina nijednom nije stala pred matičara. Naši mladi, sve više, poput savremenih Evropljana, brak svesno ignorišu, stvarajući društvo usamljenih pojedinaca. Drugi ga, pak, pretvaraju u instituciju interesa. Nekad nosilac moralnog vaspitanja, porodica je ustupila mesto hedonizmu, u kojem nema tolerancije ni prevelikih žrtava. Evidentno je da ima sve manje bračnih zajednica, a sve više razvoda.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prošle godine propao je gotovo svaki sedmi brak.
- U 2004. godini sudbonosno "da" rečeno je 42.030 puta, ali je u istom periodu rastavljeno 8.845 brakova. Na 1.000 venčanja imali smo 210 razvoda, što je dva ili dva i po puta više u odnosu na prethodne tri, četiri, pa i pet decenija -kaže Slavica Pavkov iz RZS.
Prema njenim rečima, rekord u broju sklopljenih brakova posle 1948. godine (83.816) drži 1972. sa 68.417, a u poslednjoj deceniji (1994-2004) "novu nadu" Srbiji dala je 2000. godina kada je zaključeno 42.586 bračnih zajednica. Rekorder u razvodima je 1987. sa 11.689 rastava, a 2002. sudovi su zabeležili 9.982 rastave.
Zašto mladi u Srbiji, i pored mnogobrojnih "provodadžija", preporuka, internet i SMS "ljubavnih spajalica" u igri zvanoj život ostaju "singl takmičari"? Jedan od najčešće navođenih razloga, uz ekonomski momenat, jeste i strah od obaveze, koji se uglavnom vezuje za muškarce. Savremena žena, svojom emancipovanošću i individualnošću, pravda se najčešće da nema mesta ni vremena za "žrtvu rađanja". Dok svako od dvoje potencijalnih partnera vaga uslove svoje i suprotne strane, vreme prolazi, pa se granica stupanja u brak pomerila na prosečnih 28 godina kod žena i 32 godine kod muškaraca. Partneri u proseku imaju isto toliko godina i prilikom razvoda (žene 29). Svetlana Milenković, psiholog u Odeljenju za analitičko-istraživački rad pri Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, za "Novosti" kaže:
- Nažalost, sve više smo svedoci nuklearizacije, sužavanja porodice na dve generacije, a patrijarhalni model porodice sa poteškoćama prelazi u demokratski. Samo u 2004, Centru je podneto 2.510 zahteva za razvod roditelja koji imaju maloletnu decu. Iskustvo nam govori da je razlog najčešće neusklađenost u partnerskim relacijama, razlike u naravima, temperamentu, polna neusklađenost, preljuba, fizičko zlostavljanje, alkoholizam uglavnom muža, generalno zapostavljanje porodice, ljubomora, duga odvojenost, emocionalna nezrelost.
Statistike su pokazale da se u poslednje vreme u većini brakova "večna ljubav" topi već posle pet godina zajedničkog života. Najčešće se razilaze supružnici iz srednjeg društvenog sloja i sa srednjom stručnom spremom, a najmirnije, sporazumno i bez incidenata, rastavljaju se ličnosti iz javnog života u Srbiji.
Primeri iz sudske prakse pokazuju da zahtev za razvod češće podnosi žena, jer muškarac prvi ljubav potraži u zagrljaju druge osobe. Sudija i portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu Aleksandar Ivanović za naš list otkriva:
- Uzroci poremećenih bračnih odnosa, kako najblaže definišemo razvod, nisu se bitno promenili u protekle dve-tri decenije: različitosti u shvatanjima, navikama, karakteru i organizaciji života, reakcije na prve veće probleme u porodici, nedostatak ljubavi, mešanje roditelja, loše finansijske prilike. Zakon o braku i porodici od 1. jula 2005, doneo je jednu novinu - obavezno posredovanje, odnosno pokušaj da se brak održi nekom vrstom nagodbe, pa supružnicima prvo ponudimo tu mogućnost.   Najstariji pisani izvor o "nepovratnoj propasti braka" (kako Englezi definišu razvod), sadržao je još Hamurabijev zakonik iz 18. v.p.n.e.
Ostajanje u statusu samca, razvodom ili neulaskom u bračnu zajednicu, otvara novu problematiku koja sobom nosi nizak natalitet, veliki broj vanbračne dece, globalno starenje nacije. Postavljanjem novih moralnih načela u kojima bitno mesto zauzima konformizam i usmerenost na sopstvenu ličnost, Srbi polako gube trku za očuvanje porodice, a sociolog prof. Ratko Božović za "Novosti" kaže:
- Olujni vetrovi krize u poslednjih deceniju i po razduvali su sve institucije društva. To se desilo i sa porodicom, koja je, ne samo osnovna ćelija društva, nego i najsigurnije mesto za uspostavljanje reprodukcije i za razvijanje ličnosti u zajednici. Tranzicija nije zaobišla ni porodicu. Srušen je stari sistem vrednosti, a novi još nije uspostavljen.
Prema njegovim rečima, raspad srpske porodice počeo je kada je siromaštvo "zavirilo u njena nedra":
- Kada imate društvo koje deluje kao pijani brod, ne možete zasnovati porodicu od tog beznadežnog putovanja, punog besperspektivnosti, bezvoljnosti, nesigurnosti, strahova i stresova. Sve je zapeto i sapeto, pa da li čovek tako deprimiran može da razmišlja o osnivanju porodice?
Kako prof. Božović navodi, ne postoji osuda za one koji su trenutno ili trajno odustali od braka, niti za one koji su ostali u lošim zajednicama, čak ni za one koji su podlegli razvodu.
- Srpska porodica više nije kolevka ličnosti, ni toplo gnezdo i utočište za sve koji su pod njenim okriljem. Dovodi se u pitanje "identitet" roditelja. Njihov autoritet se sve više gubi, jer je izraženije razilaženje u vrednosnim sistemima između roditelja i dece. Žena se, ipak, pokazala jakom da učini sve što se učiniti može da bi spasla porodicu, ma kakva ona bila - poručuje prof. Božović.

NATALITET U MINUSU

MOŽDA grubo zvuče pretpostavke demografa da bi polovinu 21. veka Srbija mogla da dočeka kao prilično stara nacija u kojoj bi stariji od 65 godina nadmašili onu mlađu od 15.
Na listi najstarijih nacija zauzimamo četvrto mesto, a po stopi nataliteta u Evropi naša zemlja drži peto mesto od dna lestvice. Ništa čudno ako se zna da je od ukupnog broja žena udato 58,5 odsto, a neudato oko 20 odsto, koliki je i postotak porodica bez dece. U poslednjih pet decenija broj rođenih beba opao je za 25 odsto. U poslednjih 10 godina beležen je uglavnom negativan prirodni priraštaj (od -2,3 do -4 odsto). Najmanje dece rođeno je 1999. godine (72.222), a najviše 2003. godine (79.025). Već 2004. rođeno je 1.000 beba manje nego godinu dana ranije. Od 25 okruga u Srbiji pet je na "samrti", a u 181 naselju u našoj republici nema nikog mlađeg od 20 godina. Broj Srba od početka 20. veka smanjio se 10 odsto, dok su se ostali balkanski narodi naglo uvećali: Albanaca je 700 odsto više, Turaka 400 odsto, Bugari su brojčano "jači" za 38 odsto, Grci za 35 odsto...