Poštansko sanduče za komunikaciju sa svetom

Danas državna zajednica Srbija i Crna Gora puni tri godine. Na današnji dan, 4. februara 2003. godine, u oba veća tadašnje Skupštine SR Jugoslavije usvojena je Ustavna povelja i zakon o njenom sprovođenju, čime je svoj, dosad ne baš lagodan, životni vek započela atipična zajednica dve države. Iako osigurana slovom Povelje na tri godine, ali ne i oročena na taj period, SCG se ipak posle tog roka našla na prekretnici, odnosno pred novim, dosad najjačim izazovom: ukoliko bude referenduma u Crnoj Gori, hoće li nakon tog izjašnjavanja i opstati?

Ali, za razliku od crnogorske vlasti koja bi što pre da je poništi kao totalno propali projekat i dve stranke u Srbiji koje ocenjuju da je zaludu potrošeno vreme, većinska Srbija i crnogorska opozicija i dalje smatraju da zajednica ima daleko veće prednosti od odvojenih država, pa da SCG treba sačuvati. Zašto?

U teškom problemu

Imajući u vidu da je državnoj zajednici više puta do sada prebacivano da nije opravdala svrhu zbog koje je i formirana, zanimljivo je mišljenje koje, tim povodom, za naš list iznosi Zoran Šami, predsednik Skupštine SCG. On tvrdi upravo suprotno – da je u prethodnom periodu, „u skladu sa Ustavnom poveljom i nadležnostima koje ima, državna zajednica SCG dobro funkcionisala” i „bila naša spona sa svetom”. Utoliko neophodnija, jer smo pre 2000. godine deset godina bili izopšteni od tog sveta i komunicirali sa jednom ili dve zemlje, tipa Belorusija i Libija, na primer.

Istina, bilo je „iskakanja” u tom funkcionisanju SCG i ne može se prenebreći činjenica da se crnogorska vlast zalaže za otcepljenje Crne Gore, pa je, onda, stalno bilo problema kako izvesti sednice Skupštine ili Saveta ministara. Ali:

– Ono što je državna zajednica trebalo da uradi na međunarodnom planu ona je uradila – tvrdi Šami. U slučaju njenog raspada, bili bismo, uverava nas, „u teškom problemu”. Vez obzira na to što se ponekad učini da se pojedinačno države članice, Srbija, odnosno Crna Gora, ponašaju kao države, one to, de fakto, nisu. Državna zajednica je jedino poštansko sanduče sa kojim svet komunicira.

– Ako bi, kojim slučajem, došlo do raspada državne zajednice, onda tek predstoji pravljenje dve države. Ne nastaju one preko noći, što je neko rešio da ne postoji državna zajednica, nego onda dve države moraju da se konstituišu kao dve države. A to, između ostalog, mnogo toga znači i, odmah da kažem, mnogo dugo traje – navodi on.

Šami podseća na slučaj Češke i Slovačke, gde je, kako kaže, uz svesrdnu pomoć celokupne međunarodne zajednice, taj proces trajao godinu dana. Kod nas bi svakako trajao duže. Jer, to onda podrazumeva ulazak u sve međunarodne institucije, počevši od Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, do finansijski važnih institucija, kao što je Međunarodni monetarni fond. Za sve to vreme, objašnjava, praktično nemate državu, nema kredita, nema donacija, niko normalan u državu koja još nije konstituisana neće da ulaže zdrav novac.

Srbija bi, pitamo ga, valjda, bila u boljoj poziciji, ako se uzme u obzir slovo Povelje prema kojem je ona bila naslednik stolice u međunarodnim organizacijama.

– Znam. Ali, nisam baš u to do kraja uveren, jer neke stvari, naravno, morala bi da radi i Srbija – odgovara i dodaje da bi se tu onda postavilo i pitanje raspodele novca, dugova i koječega još. A sve to traje veoma dugo i mi bismo na taj način odložili one najneophodnije poslove, ne samo u vezi sa evropskim integracijama, nego i ono možda još važnije – jedan normalan ekonomski razvoj, koji bi omogućio našim građanima da pristojnije žive.

Kada Srđa Božović, potpredsednik SNP-a, kaže da državna zajednica SCG nije ispunila očekivanja njegove partije donekle je kritičniji prema postignutom rezultatu. Iako su, tvrdi, uložili svoj puni politički angažman da se kroz ovaj ustavni okvir obezbedi interes građana Crne Gore i Srbije u zajedničkoj državi, ipak SNP nije mogao, s obzirom na svoj opozicioni status, da značajnije afirmiše pogodnosti zajedničkog državnog života sa Srbijom, ustanovljenim Beogradskim sporazumom, odnosno Ustavnom poveljom.

– Sada se sa sigurnošću može konstatovati da je aktuelna vlast u Crnoj Gori presudno uticala da državna zajednica ne zaživi i ne uspostavi mehanizme svog postojanja. Crnogorska vlast je, štaviše, od prvog dana postojanja državne zajednice gušila šansu za njeno funkcionisanje i napredovanje. Primera je bezbroj – uverava nas Božović.

SCG je pravljena kao državna zajednica, a ne kao zajednička država, što je, pravnički govoreći, „dramatična razlika”, podseća Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. To je napravljeno da bi se smanjile ingerencije savezne vlasti i da bi sve veće prerogative preuzimale republičke vlasti, koje već, de fakto, prave svoje zasebne države.

– Nažalost, u prethodne tri godine taj proces dezintegracije nekadašnje zajedničke države, danas državne zajednice, samo je jačao, pa, evo nas pred referendumom, za koji se nadam da neće proći i dobiti podršku većine građana Crne Gore – kaže nam Vučić.

Mrtvorođenče i reanimacija

Čedomir Antić, visoki funkcioner G 17 plus, ne krije, naravno, stav svoje stranke, poznate i po zalaganju „za Srbiju, pre svega”.

– G17 plus je sve učinio da državna zajednica bude razložena na demokratski način – tvrdi on, navodeći nam njihov doprinos u tom pravcu, i to u tri neostvarena slučaja (u vezi sa sporazumom o harmonizaciji, zatim neposrednim izborima za parlament SCG na teritoriji Srbije, kao i sa proširenjem ingerencija Saveta ministara).

U zemljama SAD u kojima postoji smrtna kazna postoji običaj da šerif te države, kada niz hodnik vode osuđenika na smrt da ga ubiju, kaže: „Mrtav čovek hoda”.

– E, to je istorija državne zajednice u protekle tri godine – naglašava Antić.

Beživotno stanje pominje i Vladan Batić, lider DHSS-a:

– To je bilo mrtvorođenče, nešto što su pokušali nekim aparatima za reanimaciju da ožive, ali, očito, taj pokušaj nije uspeo. Znači, uzalud izgubljeno vreme, energija i novac. Ogromne pare je Srbija izgubila zato što je učestvovala u jednom suludom projektu oživljavanja umrle Jugoslavije.

Na naše pitanje ima li nešto, ipak, pozitivno, odgovara kratko da„nema”.

Nemoguće da je bilo ama baš sve loše – naša je opaska na ocenu Miodraga Vukovića, visokog funkcionera DPS-a, koji nam je na to odgovorio da je „dobra jedino bila namera da se pokuša jedan oblik državnog zajedništva Srbije i Crne Gore, da se propali projekat zvani Jugoslavija zameni nečim boljim”.

Sve ostalo je, po njemu, bilo loše.

– Najlošije je, tvrdim, bilo to što jedna strana apsolutno nije iskreno prihvatila ni mogućnost da taj projekat traje makar tri godine – kaže, optužujući za to najpre premijera Koštunicu i tvrdeći da „Vladi Srbije ne pada napamet da funkcioniše državna zajednica”. Kao potvrdu tome naveo nam je i to što je predsednik Marović, „virtuoz da pomiri nepomirljivo”, u dva navrata direktno optužio Vladu Srbije da ruši državnu zajednicu.

Povodom toga da on krivicu vidi samo na jednoj strani treba, međutim, podsetiti i da je crnogorska vlast, praktično od početka, pa sve do danas govorila o razdvajanju, a zatim nije prihvatila neposredne izbore predviđene Poveljom, nakon dve godine, što je lane dovelo i do ustavne krize, a potom i do izmene ustavnog akta.

Kad je reč o tome da li državna zajednica Srbija i Crna Gora ima budućnost, opet su stavovi naših sagovornika sasvim suprotni. Nije nepoznanica da zvanični Beograd i većina građana SCG i nadalje žele SCG, a zvanična Podgorica samostalnost. Ali, Vukovićevo ubeđenje da je EU sada potpuno na strani Crne Gore posve je zanimljivo:

– Jeste li čuli u poslednje vreme da je Havijer Solana rekao da treba da jača SCG? Ne verujem. E, ako niste to čuli, čuli ste, kao i ja, da treba pripremiti modalitete za referendum.

Što se tiče tih stavova, Zoran Šami ocenjuje da se u Crnoj Gori sada vodi „prilično neprimerena medijska kampanja”, a da je iz svih razgovora sa evropskim zvaničnicima (kojih on nema malo) jasno da je u interesu EU očuvanje državne zajednice, jer bi razdvajanje SCG donelo nove probleme na Balkanu.