Svetska politika se feminizuje

Od Evrope do Azije, preko Amerike i Afrike, žene, bez obzira da li pripadaju levici ili desnici, sve više na biralištima osvajaju najviša državnička mesta.

I ne samo to. Kada se domognu vlasti one, kako navodi AFP, znaju i da je sačuvaju i ubede svoje sunarodnike da su kompetentne da obavljaju poverenu im dužnost. To pokazuje primer finske predsednice Tarje Halonen, koja je u trku za drugi predsednički mandat ušla sa velikom prednošću u odnosu na svog rivala.

Nordijske države dugo su držale primat nad ostatkom Evrope kada je reč o poštovanju jednakosti među polovima, a slučaj Britanke Margaret Tačer koja je bila na premijerskoj funkciji od 1979. do 1990. smatrao se za "izolovanu pojavu".

Međutim, talas ženskog osvajanja vlasti polako zahvata i te zemlje. Nemačka je izabrala prvu kancelarku u svojoj istoriji, Angelu Merkel.

I s druge strane Atlantika, dolazak jedne žene na najvišu državničku dužnost više nije tabu tema. Hilari Klinton već godinama važi za jednog od najuverljivijih kandidata demokrata za Belu kuću, dok u taboru republikanaca sve se više računa sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs.

Njena nominacija na tako visoko državničko mesto bila je dvostruka premijera: ne samo što je žena već je i crnkinja. Iako kaže da je "polaskana" pozivom, gospođa Rajs tvrdi da ranije uopšte nije bila zainteresovana za Belu kuću.

Takvo mišljenje bi, međutim, mogla da promeni zahvaljujući svom velikom savezniku koji nije bez autoriteta - sadašnjoj američkoj prvoj dami Lori Buš. Lora Buš je nedavno izjavila da će se na čelu Bele kuće uskoro naći žena.

"Sigurna sam da će do toga doći, možda već na narednim predsedničkim izborima", rekla je ona televiziji Si-En-En.

Verovatno u želji da pruže i snažan simboličan gest, Lora Buš i Kondoliza Rajs su zajedno otišle u Liberiju gde su prisustvovale svečanoj inauguraciji nove predsednice Elen Džonson Sirlif, prve žene koja je izabrana za šefa države u nekoj afričkoj zemlji.

Francuskinja Segolen Roajal, iz redova socijalista, već sedmicama je u vrhu po istraživanjima javnog mnjenja, kao osoba koja bi najbolje predvodila levicu na predsedničkim izborima 2007, iako se njen kolega sa desnice, ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi smatra za velikog favorita na tim izborima.

Podržala je Mišel Bašle tokom predsedničke kampanje posetivši s njom siromašne gradske četvrti Santijaga. Nije se obazirala na zajedljive opaske svojih muških kolega kojima je zasmetalo što je u obilazak krenula u štiklama.

Švajcarski sociolog Karin Žabr, koja je rukovodila istraživanjem o ženama u parlamentima sveta od 1945. do danas, ocenjuje da se proces feminizacije politike ubržava, i da on kreće "od dole".

"Godine 1995. bilo je 11,8 odsto žena u donjim domovima parlamenata, 2000. bilo ih je 13,4, dok ih je u 2005. 16,2 odsto", rekla je Žabr dodajući da se često sa dolaskom žene na vlast menja i redosled prioriteta jer žene političari više značaja pridaju socijalnim temama.