Istraživanje: Raste apstinencija

"Apstinencija birača u Srbiji u neprestanom je usponu, zbog čega SRS doživljava uspon, a tranke revroreformskog bloka pad", rekao je Branković na konferenciji za novinare u Novom Sadu predstavljajući komparativnu analizu istraživanja javnog mnjenja Medijum Galupa u 2005. i rekao da bi, prema istraživanjima s kraja decembra prošle godine, izlaznost birača u tom momentu bila jedva oko 40 odsto.

Prema istraživanju agencije Galup, na izbore ne bi izašlo oko 3,8 miliona birača, a glasalo bi 2,13 miliona birača, od kojih oko 280.000 birača ne može da se odluči za koga bi glasalo. "Toliki procenat apstinencije dovoljno govori o tome koliko su građani razočarani dešavanjima u domaćoj politici", ocenio je Branković.

On je rekao da zbog apstinencije birača SRS beleži relativan uspon, iako u apsolutnim brojkama i ta stranka doživljava pad, o čemu svedoči činjenica da je na republičkim izborima u decembru 2003. osvojila oko 1,05 miliona glasova, na predsedničkim, u junu 2004. oko 950.000, a na lokalnim u septembru 2004. oko 900.000.

"Ipak, zahvaljući povećanju apstinencije, pre svega među pristalicama stranaka evroreformskog bloka, radikali i Socijalistička partija Srbije bi, prema istraživanju s kraja decembra, bili u situaciji da osvoje 102, odnosno 22 mandata u Skupštini Srbije, ukupno 124, čime bi se veoma približili mogućnosti da formiraju koalicionu vladu", kaže Branković.

Prema istim istraživanjjima, Demokratska stranka osvojila bi 55 mandata, Demokratska stranka Srbije 33, Pokret snaga Srbije 28, a stranke nacionalnih manjina 10 mandata, naveo je Branković i dodao da to znači da bi stranke evro-reformskog bloka morale da prave koaliciju sa PSS-om i strankama nacionalnih manjina da bi formirale vladu, koja bi imala tanku skupštinsku većinu. "Izneti podaci očigledno govore o dubokoj krizi evroreformskog bloka", ocenio je Branković.

On je rekao da radikali beleže rast popularnosti od jula prošle godine, što je doveo u vezu sa obeležavanjem 10. godišnjice masakra u Srebrenici, otvaranjem kosovskog pitanja, pitanja odnosa s Crnom Gorom i pitanja saradnje s Haškim tribunalom. "U društvu je stvorena povoljna klima za manipulacije i socijalnu demagogiju, pre svega zbog siromašenja stanovništva i straha od budućnosti reformi u zemlji, ali i zbog velikih očekivanja od vlasti. Kod građana dominiraju strahovi od daljeg siromašenja", kaže on.