Dimitrijević: Mladić i JNA

"Postaje sve jasnije da on nije mogao da bude sam hajduk, pa čak ni sa gomilom svojih nekih saboraca, nego to je bilo duboko uvreženo u ovaj neprekinut sistem i filozofiju JNA, koja, kao i sve vojske, štiti svoje oficire, čak i kad su vršili ratne zločine", rekao je direktor Beogradskog centra za ljudska prava za Fonet.

Kako je istakao, odugovlačenje sa predajom dokumenata Haškom tribunalu deo je pokušaja tih struktura da se u slučaju Mladića čitava stvar oteža, a to se radi "na jeftin, šeretski način". "I privatno kad morate da uradite nešto što ne volite, vi onda zaboravite... Tako i ovo, vidite da se čini sve da to sa Mladićem bude što teže. Ali, ako znate psihologiju velikog broja tih ljudi, ako vidite šta je doskora pisalo u vojnim časopisima, onda vidite da se taj mentalitet teško menja", objasnio je Dimitrijević.

On je dodao da bi, kada je u pitanju vladin model dobrovoljnih predaja haških optuženika, voleo da "zna malo više otkud ta dobrovoljnost i koja je vrsta dobrovoljnosti", jer su se predavali i neki koji su pretili da će pre da izvrše samoubistvo nego odu u Hag.

Dimitrijević je, komentarišući slučaj istrage oko masovnih grobnica na policijskom poligonu u Batajnici, ukazao da se tu dolazi u potpuno iracionalnu poziciju, gde se negiraju i sami materijalni dokazi - leševi Albanaca sa Kosova. "Odricati tu činjenicu je potpuno iracionalno, međutim, na tome se radi upravo zato što u dubini duše ljudi znaju da je to nešto strašno", rekao je Dimitrijević.

Prema oceni Dimitrijevića, stiglo se dotle da se ta činjenica ne može poricati, ali se, zbog monstruoznosti zločina i "zbog jedne okolnosti koja je porazna po nas, neke vrste rasizma prema Albancima", provlači stav da je to što su ubijeni Albanci manje strašno nego da su neki drugi, jer se oni vide kao "niža bića koja se mogu uklanjati".Dimitrijević smatra da cela stvar oko te istrage ide teško, pošto postoji prizemni otpor ljudi iz policije koji su bili "tu blizu" zločina.