Insajder „Blica“ prošao na kastingu

Nekoliko stotina Šumadinaca stoji na hladnoći. Vetar duva, uši mrznu, tu, ispred restorana sportske hale. Ponajviše mladih, ali ne manjkaju ni stari. Čekaju, uporno, da počne audicija, jer ih unutra čeka „Veliki brat“.

Mada celokupan cirkus nije još ni počeo, kamere su tu. Klinci, ima ih četvoro, pokazuju šta znaju. Jedan od njih igra, leže na beton, vrti se oko svoje ose, penje se na ruke... Ispadaju mu iz jakne pare, lična karta, grickalica za nokte. Masa aplaudira. Hladno ustaje, skuplja svoje stvari, i zahvaljuje na pažnji.

Devojka, tek punoletna, svima priča da se ničega ne stidi. Hoće da se skine ako treba, tu, pred publikom. Stariji gospodin, zašao u sedamdesete, gleda i smeje se. Prijavio se i reporter „Blica“ - radoznalost je bila presudna.

Počinje kasting

U momentu kada je većina počela da se smrzava i cvokoće, otvaraju se vrata. Čuje se glas „počinjeeee“, i svi hrle napred. Popunjava se formular: ime, prezime, zanimanje, matični broj. Na papiru piše šta dalje treba da se radi - kandidate čeka kabina, imaju 60 sekundi da se predstave, da kažu zašto su došli i zbog čega su posebni.

Vlasnik seks šopa iz Gornjeg Milanovca

U redu, zgusnutom, počinje da drma trema. Stariji sedi gospodin, onaj u kaputu, počinje da se ispoveda.

- Imam seks šop u Gornjem Milanovcu. Ovde sam da nađem radnicu. Nema te koja je slobodna, da ne zavisi od muža, brata, švalera... Računam, ovde je ono što meni treba, pa ako su za „Velikog brata“, što nisu i za mene...

Reporter „Blica“ oči u oči sa „Velikim bratom“

Nakon pola sata čekanja, guranja, muvanja, stižemo na red. Tu su tri kabine, zaokružene crnim zavesama. Kada se čuje zvučni signal, počinješ sa predstavljanjem, a kada se čuje ponovo, to je kraj. Sedneš, unutra je kamera.

- Ja sam Nebojša Radišić, novinar. Došao sam jer volim izazove, da upoznam nove ljude i da probam ono što do sada nisam. Ne bojim se ekstremnih životnih situacija, ne plaše me tri meseca izolacije, bez cigareta, alkohola, u stanu gde se sve vidi i čuje. Imam jedan brak iza sebe, a to je slično iskustvo. Zato sada mogu sve, prag izdržljivosti mi je visok...

Čuje se zvuk, izlazim napolje. Sada čekamo na intervju sa organizatorima, uživo. Sedam na stolicu, pored mene, desno, je lik iz seks šopa. Smiren je, on ima svoj cilj... A levo je lujka, ona što jedva čeka da se skine. Momku iz „Emoušna“ obećava da će da ga vodi na Ibicu ako pobedi. Tu je momak od svojih 27 godina, naočit, uredan, pribran. A zašto je on tu - zato što je Bosanac. Oni, veli, obožavaju audicije, nebitno kakve...

Prozivaju, stiže se na red i za intervju. Seda se na stolicu, opet kamera, i počinju pitanja: Zašto? Kako? Šta znaš? Imaš li neke posebne veštine?

- Tu sam, jer volim izazove, znam mnogo toga... Pevam, igram, pišem, čitam, jedem, pijem, crtam, jeb.., skijam, igram basket... Ako dobijem novac, tričavih 100.000 evra, otvoriću kafanu. A novinari ima da piju za džabe...

- A šta je vaš životni moto?

- Čini dobro, i dobrim će ti se vratiti.

- Da ti nisi Isus? Šta ćete sada da izvedete?

- Umoran sam, ne igra mi se... Zato ću da pevam. „Na kraj sela čađava mehanaaaaa...“.

- Dosta, dosta, hvala lepo... Potpišite ovde, pročitajte sve šta piše, i vidimo se...

Prolazak u drugi krug

Na izlazu, odlepljujem broj s košulje, buljim u desetak papira... Piše da popunim dodatne formulare, da pošaljem fotografije... Neko mi kaže da sam ušao u uži krug... Super. Nije mi to bio cilj... Radoznalost je kriva za sve... Ali, ni ja nisam gadljiv na pare...