SCG-EU o liberalizaciji trgovine

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus je rekao da su predstavnici EU, na početku sastanka napomenuli da je za nastavak pregovora neophodna saradnja sa Tribunalom, ali da to sada nije slučaj: "Današnji pregovori bili tehnički sa jasnom političkom porukom, ali se nadam da će svi shvatiti tu poruku."

Šef pregovaračkog tim Evropske komisije Tereza Sobieski rekla je da je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom važno i dodala da očekuje akciju Vlade Srbije kako bi se što pre završio nezavršen posao i nastavili pregovori.

Za razliku od novembarske, prve runde, na kojoj se razgovaralo o opštim pitanjima i principima, stručnjaci Brisela i Beograda su danas razgovarali o pitanjima vezanim za liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Članice državne zajednice po prvi put odvojeno pregovaraju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom podrazumeva i postepeno ukidanje carina za uvozne proizvode. To će značiti pojeftinjenja uvoznih artikala, ali i udar na neke domaće proizvođače. Crna Gora, koja ima znatno manju proizvodnju od Srbije, već je značajno smanjila carine. Srbija će to učiniti postepeno u narednih šest do sedam godina.

Odmah po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju proizvodi na koje se sada plaća carina ispod 10 odsto mogli bi da se uvoze slobodno. Među takvima su na primer losos, kokos, badem, aparati za brijanje i šišanje, ali i, najblaže rečeno, čudni proizvodi poput ljudske kose, oprane, neoprane odmašćene i neodmašćene.

Prva korist od liberalizacije možda će se osetiti krajem sledeće godine, ako se ukinu carine na južno voće. Uvoznici kažu da nema razloga da na primer kivi ima carinu 15 odsto, a da se spoljnotrgovinski deficit može smanjiti tako što će država davati pomoć izvoznicima: "Imamo sezonsku taksu od 20 odsto od 1.7. do 31.11 na pomorandžu. Šta mi štitimo tom pomorandžom kad ona ne raste u Srbiji. Samo bezveze povećavamo cenu te pomorandže i dostupnost te zdrave hrane", kaže Slaviša Aleksić uvoznik izvoznik voća i povrća.

S druge strane pšenica, krompir, kupus, malina i drugi poljoprivredni proizvodi koje Srbija proizvodi, diktiraju zadržavanje carina, radi zaštite domaćih proizvođača. Prema listi koju je napravilo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ima više od 10 i po hiljada osetljivih proizvoda: "S jedne strane oni sposobni željni napretka će ulagati kako bi povećali svoju konkurentnost, dok će oni koji su navikli da budu monopolisti, da primaju državne subvencije imati problem" kaže Srđan Majstorović zamenik direktora Kancelarije za pridruživanje EU.

Koliko vremena će Srbiji biti potrebno da ukine sve carine još se zvanično ne saopštava, ali se može naslutiti na osnovu primera susednih država.  Makedonija je, na primer, tražila rok od 10 godina za ukidanje svojih carina, a Hrvatska 6, što znači da će već 2008. potpuno ukinuti carine.