Hag i Srbija: Uvek je drugi kriv

Istovremeno SAD već najavljuju preispitivanje dalje finansijske pomoći Srbiji. Na pitanje gde je Ratko Mladić vlasti u Srbiji ne mogu da odgovore već tri godine, a sada ne mogu da odgovore ni gde je ceo njegov dosije. Informacije B92 iz Ministartva odbrane govore da istragu o opstrukciji saradnje to ministarstvo neće pokretati jer, kažu, sve što je od njih traženo oni su i predali.

Vlasti u Srbiji znale su da će izveštaj Del Ponteove biti negativan i pre njene posete Beogardu, ali nisu ništa konkretno uradili da bi se to eventualno promenilo, nego su, kako kažu, osmi put predali Mladićev dosije Kancelariji tribunala. Ispostavilo se, međutim, da je on opet nepotpun.

Tadić: Vlada je odgovorna

Za ovakvu situaciju kriva je Vlada, kaže predednik Srbije Boris Tadić. On traži odgovor na pitanje zašto je Srbija u ovakvoj situaciji. Dok se za Hrvatsku traži brzi ulazak u NATO, a sa Makedonijom se pregovara o zvaničnoj kandidaturi za Evropsku Uniju, Srbija je iza svih: “Za saradnju sa Haškim tribunalom odgovorna je Vlada, odgovorna su pojedinačna ministarstva i tu nema apsolutno nikakve dileme. I ministarstva i Vlada moraju ovog trenutka, nakon izveštaja u SB UN, da ponude i našoj javnosti na uvid šta je to učinjeno da bi se sarađivalo sa Tribunalom, zbog čega je taj izveštaj tako negativan, zbog čega smo mi danas u SB ostali, praktično, jedina zemlja koja je žigosana kao ona koja ne sarađuje sa Haškim tribunalom.”

Ministar finansija, Mlađan Dinkić smatra da su za saradnju sa tribunalom odgovorni svi, i Tadić i Koštunica.

Lončar: Tadić je odgovoran

Ministar za lokalnu samoupravu, Zoran Lončar, međutim poziva predsednika Srbije da prvo preispita sebe, svoju ulogu i odgovornost: "Ja baš nisam sasvim siguran da je gospodin Boris Tadić uopšte pročitao izveštaj koji je juče podnela gospođa Karla Del Ponte, jer da ga je pročitao morao je da vidi da je gospođa Del Ponte pre svega istakla da je nezadovoljavajuća uloga Vojske u saradnji sa Tribunalom. Pošto je gospodin Tadić, kao član Vrhovnog saveta odbrane direktno odgovoran za VSCG, bilo je po meni prirodno i logično da je prvo nešto rekao o svojoj odgovornosti, pre nego što je krenuo u olako okrivljavanje drugih.“

Dok u Srbiji još nije jasno ko je odgovoran za nedostavljanje dokumenata Haškom tribunalu, posledice nezadovoljavajuće saradnje osetitiće se veoma brzo.

SAD uskraćuju pomoć?

Uprkos optimizmu ministra Velimira Ilića koji kaže da je uobičajeno da  međunarodna zajednica vrši pritiske i da ne očekuje probleme zbog negativne ocene savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa Robert Hend najavio je za Glas Amerike da će SAD preispitati dalju finansijsku pomoć Srbiji: „Posledice nesaradnje će biti preispitivanje dalje finansijske pomoći Srbiji u novoj fiskalnoj godini. I ove godine važe isti uslovi kao i prošle i zato ćemo ponovo preispitati da li SAD treba da ukinu pomoć Srbiji. Možda ćemo se čak i usprotiviti predlozima da Srbija dobije pristup međunarodnim finansijskim institucijama i pomoć koju one mogu da pruže. Možda će i zemlje članice Evropske unije usporiti ili prekinuti pregovore sa Srbijom. Moraćemo to da vidimo.“

Hend je, posle razgovora sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte, izjavio da od saradnje sa Tribunalom zavise i pristup Srbije u program NATO-a Partnerstvo za mir, kao i unapređenje odnosa sa SAD i čitavom međunarodnom zajednicom. Hend kaže da slučaj uhapšenog haškog begnuca Ante Gotovine pokazuje da, gde ima političke volje i saradnje, ima i i uspešnih rešenja, pa će se sada "videti da li ona postoji u Beogradu i Banjaluci.

Bivši ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović je rekao da će se zahtev glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte međunarodnoj zajednici da pojača pritiske, pre svega odnositi na uslovljavanje pomoći SAD i Evropske unije i prolongiranje procesa integracija Srbije i Crne Gore. "Biće problema s pregovorima o Partnerstvu za mir, a ako tu ideju prihvate i zemlje članice EU, onda će se to odraziti i na pregovore o Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji", rekao je Svilanović za novosadski Građanski list.

"Pokušali smo"

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković izjavio je da je to ministarstvo pokušalo na sve načine da poboljša saradnju sa Haškim tribunalom: "Mi smo u ovom periodu pokušali da ispunimo zahteve Haškog tribunala kao što ste i sami videli, bilo je problema u koordinaciji, pre svega u nedostavljanju dokumenata. Nakon toga bilo je problema oko dosijea Ratka Mladića, različite izjave, i to u svakom slučaju ukazuje da nije bila dobra koordinacija između svih subjekata naše države. Nadam se da ćemo te primedbe shvatiti ozbiljno i da ćemo u narednom periodu otkloniti sve te nedostatke."

Stanković je kazao i da nakon izveštaja Karle del Ponte Savetu bezbednosti UN očekuje pritiske međunarodne zajednice na SCG. Osvrćući se na nezadovoljstvo Haškog suda sadržajem dosijea generala Ratka Mladića koji je dostavilo Ministarstvo odbrane SCG, Stanković je rekao da će iduće sedmice dosije biti pregledan stranicu po stranicu: "To ćemo uraditi u toku naredne nedelje kada se Rasim Ljajić vrati iz Haga i kada zauzmemo definitivan stav da li u dosijeu nešto fali ili ne. Ako fali rećićemo to, a ako ne fali rećićemo to. Međutim, ne znam šta bih sada mogao da vam kažem."

"Hrvatski model" u Srbiji za sada nemoguć

Nakon hapšenja hrvatskog generala Ante Gotovine, Del Ponteova je od Beograda tražila "hrvatski model" saradnje sa Tribunalom. Vojnopolitički komentator Politike Ljubodrag Stojadinović kaže za B92 da "hrvatski model" predstavlja jednu vrlo blisku saradnju između službi bezbednosti i vlasti, koja u Srbiji očigledno ne funkcioniše, budući da su se mnogi delovi tih službi praktično otrgli i rade po svome. "U Srbiji je zaštita ili hvatanje Ratka Mladića nemoguća bez učešća pojedinih službi bezbednosti. Dakle, u ovom trenutku 'hrvatski model' nije moguć, dok civilna vlast ne uspostavi punu kontrolu nad tajnim službama."

Što se tiče dostavljanja dosijea Haškom tribunalu, Dimitrijević kaže da je još Teodor Meron prilikom odlaska sa mesta predsednika Tribunala rekao ministru odbrane Stankoviću da je Miloševićev svedok general Delić imao dokumenta koje je Tribunal tražio od vlasti u Srbiji. "Ovde se ne radi o bilo kakvoj zaštiti interesa države, već o zaštiti poziciji pojedinih ljudi koji su ili opstali iz Miloševićevog vremena ili su to ljudi koji su u ovom trenutku na vlasti, a možda bi njihov potpis na nekom dokumentu koji bi bio pronađen u dosijeu Ratka Mladića kompromitovao sadašnju vlast", kaže Dimitrijević.

Galjak: Saradnja sa Hagom od ključnog značaja

Portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, Kristina Galjak, izjavila je da je izveštaj tužioca Haškog suda Karle Del Ponte Savetu bezbednosti UN "veoma važan" i da je saradnja sa Haškim sudom "od apsolutno ključnog značaja".

Jedan zvaničnik u sedištu Atlantskog saveza je, istovremeno, ocenio da nisu na mestu kritike Karle del Ponte zbog nepostojanja razmene obaveštajnih informacija i slabe saradnje sa Haškim sudom, jer, kako je istakao, NATO nema sopstvenu obaveštajnu strukturu, a optuženi Radovan Karadžić i Ratko Mladić u BiH i Srbiji i Crnoj Gori imaju "jaku podršku unutrašnjih snaga".

Kristina Galjak je, zamoljena da se osvrne na kritike koje je Karla Del Ponte uputila na račun vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i BiH, agenciji Beta rekla da je "Evropska unija uvek naglašavala da je proces približavanja Srbije i Crne Gore, isto kao i BiH Evropi, pored ostalih pitanja povezan i sa zadovoljavajućim stepenom saradnje sa Tribunalom u Hagu".

Solanin portparol je istakla da će proces stabilizacije i pridruživanja biti nastavljen, ali da javnost i vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i Bosni moraju "jasno sagledati da su to vrlo povezana pitanja".

Diplomatski izvori EU su Beti, istovremeno, preneli da zasad nema namere da se proces stabilizacije i pridruživanja Beograda, a verovatno ni Bosne, na neki način uspori ili zakoči zbog kritika tužioca Haškog suda na račun manjkave saradnje sa Tribunalom u Hagu.

Na pitanje da li se očekuje i neka vrsta pritiska na vlasti SCG i BiH, rečeno je da "pritisak mora uslediti, ako tužilac Del Ponte saopšti da se saradnja pogoršala".