Krhka idila u Brčkom

Više nego bilo gde drugde u Bosni, Brčko je postalo američki projekt. Upravo je kontingent američkih trupa osiguravao bezbednost neposredno nakon Dejtonskog sporazuma i u godinama posle toga. Glavni međunarodni arbitar bio je američki pravni stručnjak Robert Oven. Svi imenovani međunarodni supervizori koji su nadgledali arbitrarnu odluku bili su, takođe, Amerikanci.
Između 1997. i 1999, donete su tri arbitrarne odluke koje su kao rezultat imale neutralni i demilitarizovni distrikt Brčko, koji je bio određen granicama predratne opštine Brčko. Praktično, Brčko pripada oboma entitetima i nikome. Distrikt je pod ekskluzivnim suverenitetom Bosne i Hercegovine kao celine. Od dva entiteta se zahtevalo da delegiraju svoje vlasti u distriktu Brčko, kako bi oblast dobila sopstvenu policiju, školski sistem, zakonodavne institucije, procedure za povaratak izbeglica, prikupljala porez, da bi se uspostavio sudski i administrativni sistem i izabrala zakonodavna skupština. U okviru "Konačne odluke" imenovan je međunarodni supervizor da bi nadgledao napredak u brojnim, specifično definisanim oblastima.

Rezutat je bio glavna uspešna priča. Činjenica da je malo čitalaca ovog članka čak i razmišljalo o Brčkom proteklih nekoliko godina dobra je indikacija da nije bilo problema od 8. marta 2000, kada je formalno uspostavljen distrikt. Otad je ostvarena i veća stopa povratka izbeglica nego bilo gde drugde u Bosni, osnovne škole su u potpunosti integrisane (jedino mesto u Bosni gde je to slučaj), postoje multietničke policijske snage, sudstvo i upravna administracija, a sprovedena je i 21 uspešna privatizacija. Interno raseljene osobe iz redova bosanskih Srba, uglavnom iz Sarajeva, mirno su napustile kuće stanovnika Brčkog i iskoristile prednosti pomoći distrikta da pronađu i podignu nove kuće i stanove. Zbog demilitarizacije, jedinstvenog statusa, stanovnici Brčkog mogu da budu državljani Federacije ili Republike Srpske i da shodne tome glasaju na nacionalnim izborima. Nijedan stanovnik distrikta Brčko nije vojni obveznik. Arizona pijaca je evoluirala od simbola otvorenog krijumčarenja i ilegalnih aktivnosti u najbolji primer velike, legalne i odlično regulisane pijace u čitavoj Bosni. Političko rukovodstvo Brčkog koje predstavlja sve etničke grupe naučilo je da radi zajedno u mnogo većem stepenu nego bilo gde drugde u Bosni. Distrikt se sada proučava kao "naučene lekcije" da bi se videlo može li se sličan model primeniti na mestima kao što je Kirkuk u Iraku i Kosovska Mitrovica na Kosovu.

Ali, i pored svih uspeha, Brčko ostaje krhko i ranjivo na loše vetrove iz prošlosti. Specifična priroda američke podrške Brčkom vremenom je izazvala ljubomoru, sumnju i lošu volju kod ostalih internacionalista. Štaviše, tipovi reformi koji su primenjeni u Brčkom nemaju zastavu koja leprša, osim državne zastave Bosne, a multietnička saradnja primenjena na svakom nivou u svakom pitanju nije popularna među političkim partijama na nacionalnom nivou kod sve tri etničke grupe. Bosanski Srbi, na primer, vide Brčko kao model kako bi međunarodna zajednica volela da Bosna bude ponovo sastavljena. Ostale etničke grupe ne osećaju se ugodno kad je reč o načinu na koji su pitanja depolitizovana i vremenom uzeta iz ruku svih političara zajedno. Što je još važnije, ni RS ni funkcioneri Federacije nisu se nikad odrekli svoje žarke želje da Brčko bude uključeno u njihovu teritoriju.

Dva povezana pitanja onemogućavaju izvodljivost nečeg takvog. Pre svega, sporni su stvarni status i nadležnosti. Kancelarija visokog predstavnika zauzima, izgleda, poziciju da može da donosi unilateralne odluke o zakonu i propisima za Bosnu u celini, koje bi se, takođe, primenjivale i na Brčko. Odluka međunarodne arbitraže o Brčkom podrazumeva da je Brčko samostalno i da nije predmet bilo kakve unilateralne akcije ni entiteta ni Kancelarije visokog predstavnika. U odluci se kaže da se Brčko može složiti da se dobrovoljno odrekne svojih ovlašćenja i vlasti u okviru bilo kog programa (kao što je policija) u korist bosanske vlade, ali da Brčko ne može biti primorano da to uradi bez svog pristanka. To je apsolutno presudno pitanje, jer ako se ukoreni praksa da visoki predstavnik može unilateralno da nametne promene u Brčkom, to onda znači da će entiteti i centralna vlada doći u iskušenje da urade slično kad visoki predstavnik ode jednom sa scene.

Drugo je pitanje trajanje mandata Supervizora distrikta. Da bi se postigla maksimalna kohezivnost, supervizor disktrikta uvek je bio određen kao zamenik visokog predstavnika. Međutim, supervizor je, takođe, potpuno nezavisan funkcioner u okviru Arbitražnih odluka kojim je uspostavljen vrhovni nadzornik distrikta. Pitanje je, dakle, da li vrhovni nadzornik distrikta treba da ode kad i visoki predstavnik, i može li tajming da bude različit. Problem je čak i komplikovaniji, jer supervizor distrikta dobija sredstva od Kancelarije visokog predstavnika, a ta sredstva se redovno smanjuju.

Ta pitanja mogu da deluju ezoterično, ali su u stvari tempirana bomba koja otkucava. Brčko je sada uspešno zbog prisustva međunarodnog supervizora, koga podržava potpun autoritet međunarodne zajednice. Praktično, svi strahovi, sumnje i mržnje koje su hranile konflikt u Bosni, na prvom mestu tinjaju ispod površine u Brčkom. U odsustvu međunarodnog supervizora sa jasnim ovlašćenjima, nema nikakve sumnje da bi ponovo izbili na površinu. U stvari, u brojnim pitanjima tokom godina, te vrste etničkih probelma i kontroverze javljali su se često, samo ih je međunarodni supervizor rešavao brzo i u tišini. Iako su političke partije u Brčkom bile relativno po strani od mejnstrima, postoji sve veći pritisak sa nacionalnog nivoa na ove partije da zauzmu agresivnije stavove. Štaviše, ako etničke grupe počnu da veruju da je status Brčkog na slobodnom raspolaganju, to može biti katalizator da se ponovo otvore brojne stare rane.

Sve to pada na pament kako napreduje proces okončanja mandata visokog predstavnika i kako je sve više razgovara o potrebi da se revidira Ustav Bosne i Mirovni sporazum iz Dejtona na kojem počiva. Mnogi u međunarodnim institucijama u Sarajevu izgleda veruju da je neophodno da se status Brčkog reguliše pre odlaska visokog predstavnika. Iako su ljudi u Brčkom zadovoljni što su komparativno u boljem položaju od svojih sunarodnika bilo gde drugde u Bosni, oni su vrlo zabrinuti zbog onoga što bi budućnost mogla da donese. To je zauzvrat nagnalo strane investitore da odustanu od planova za investiranje u Brčko dok se situacija ne razjasni. To neće biti lako ostvarljivo, pošto vodeći politički lideri iz svih etničkih grupa u Brčkom sa žaljenjem ali otvoreno potvrđuju da ima malo šansi da se održi isti duh saradnje ako sve bude prepušteno njima u odsustvu međunarodnog supervizora.

Najbolji kurs bio bi solidna reafirmacija prvenstva Međunarodne arbitrarne odluke i odvojen, definisan status distrikta Brčko. U isto vreme, međunarodni supervizor treba da ostane u kancelariji sve dok se sve strane i međunarodna zajednica ne budu osećale ugodno zbog njegovog odlaska. Sve to deluje relativno prosto, imajući u vidu ostale glavne probleme sa kojima se Bosna suočava. Nažalost, postoje oni koji osećaju drukčije i ozbiljno rade da okončaju čitav projekt. U tom procesu mogli bi da stvore katalizator za obnovljenu nestabilnost u Bosni, a time i u regionu.