Zašto neka deca žive u izolaciji

Ona srećnija žive u primarnim porodicama, ali su mnoga odbačena i smeštena po domovima. Iako imaju različite oblike poremećaja, svima im je zajedničko da žive u skoro potpunoj izolaciji. Dejana Miljašić gotovo od rođenja živi u Domu za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju u Sremčici. Iako ima već devet godina, danas je, u pratnji defektologa Nade Irić, prvi put bila na pijaci.

Kao da izolacija od društva nije dovoljna, pa tu decu najčešće odbacuju i njihove porodice. Nada Irić navodi da ima i slučajeva da roditelji posete svoje dete samo jednom godišnje, a neki i ređe.

Problem nastaje i kada osobe ometene u razvoju treba da napuste dom jer nemaju ni posao ni krov nad glavom ni nekoga da im pomogne. Milena Bogdanović iz organizacije Mali veliki ljudi kaže da su zato uvedeni programi zaštićenog samostalnog stanovanja koji tim osobama omogućavaju da žive relativno samostalno, uz stalan nadzor i pomoć stručnog osoblja.

U članu 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima piše: "Svi ljudi rođeni su slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima".

Nov nameštaj i plastenik

Vlasti Beograda izdvojiće 4,9 miliona dinara kako bi osnovne škole za decu s posebnim potrebama "Boško Buha", "Anton Skala" i "Dušan Dugalić" dobile nov nameštaj, a poljoprivredna škola PKB plastenik. Učenici će dobiti ormane, table, kompjuterske stolove, klupe i kuhinjski nameštaj, a procenjena vrednost javnih nabavki je po 1,5 miliona dinara za svaku školu.

Poljoprivredna škola s Domom učenika PKB nabaviće plastenik od 400 kvadratnih metara, s folijom i sistemom za navodnjavanje i orošavanje površina. Grad je za tu namenu izdvojio oko 450.000 dinara, javlja Beta.