Diploma magistra služi samo za slikanje

"Uči školu da bi imao posao" postalo je izanđala fraza. Iako u džepu imaju diplomu fakulteta, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Beogradu 12.977 ljudi sa završenim fakultetom traži posao. Bez stalnog posla je i 364 magistra i 23 doktora nauka.

- Posao najlakše nalaze ekonomisti, a najviše se traže ovlašćene računovođe, kao i građevinski inženjeri sa licencom. Za diplomirane pravnike stalno ima posla, a lako se zapošljavaju i profesori engleskog, francuskog i nemačkog jezika. Dosta se traže diplomirani matematičari i informatičari, dok veoma malo posla ima za arheologe, etnologe, sociologe, filozofe i druge društvene struke - kaže Branislava Poznanović, stručni saradnik u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Mali broj studenata odmah "upada" na već obezbeđeno mesto jer su tokom studiranja bili stipendisti firmi koje ih kasnije zapošljavaju. Tako kompanija "Hemofarm" svake godine daje studentima dve vrste stipendija.

- Prve su obavezujuće i studenti koji ih dobiju moraju raditi kod nas kada završe fakultet. Dajemo ih, najčešće, studentima završnih godina koji imaju prosek viši od 8,5 i studiraju farmaceutski ili neki od tehnoloških fakulteta. Broj ovih stipendija zavisi od naših kadrovskih potreba. Ako su nam hitno potrebni radnici, pozivamo ljude koji se nalaze u našoj kadrovskoj bazi podataka u koju nam studenti stalno šalju svoje biografije. Drugu vrstu stipendija daje Fondacija "Hemofarm" koja je ove godine podelila 20 stipendija studentima sa svih fakulteta koji imaju prosek iznad 8,5 i slabijeg su materijalnog stanja - objašnjava Isidora Ušendić, psiholog u centru za ljudske resurse "Hemofarma".

Nekim studentima obavezna praksa je odskočna daska za dobijanje posla. Iako na našim fakultetima ima malo prakse, studenti uspevaju da preko fakulteta stupe u kontakt sa firmama. Prof. dr Dragoman Rabrenović, prodekan za nastavu na Rudarsko-geološkom fakultetu, kaže da za njihove studente ima posla.

- Na naš fakultet se upiše malo studenata, ali su oni veoma uspešni. Rudnici, instituti i firme koje se bave istraživačkim i geološkim radovima zapošljavaju veliki broj naših studenata. Jedan broj akademaca odlazi u inostranstvo, gde je naš fakultet priznat i tamo su veoma uspešni. Kad država bude ulagala više u privredu, biće i mnogo više posla za naše studente - tvrdi prof. dr Rabrenović.

Većina naših diplomaca su, ipak, slobodni strelci u traženju posla. Pošto je praksa na fakultetima loše organizovana, sami moraju da pronalaze posao, a veliki broj njih donose svoje biografije na sajmove zapošljavanja i direktno stupaju u kontakt sa preduzećima. Arhitektonski fakultet u Beogradu, koji je jedan od najskupljih i najtraženijih fakulteta kod nas, nema puno kontakta sa preduzećima u kojima bi se zaposlili studenti.

- Naši studenti imaju obaveznu praksu od mesec dana posle četvrte godine, ali nemamo podataka da li je neko od studenata posle prakse dobio posao. Imamo kontakte sa nekim firmama gde studenti odlaze na praksu, ali to nema nekih efekata na zapošljavanje. U naredne dve godine radićemo intezivno na organizovanju prakse za studente koja će postati obavezni deo nastave. Napravićemo sistem povezanih firmi koje su zainteresovane za zapošljavanje naših studenata - najavljuje prof. dr Marko Savić, prodekan za nastavu.

Poslednjih godina fakultetska diploma nije dovoljna za posao, već se sve više traže dodatne veštine, poput znanja jezika i rada na kompjuteru, a u zemljama Evropske unije traži se sposobnost za timski rad, komunikativnost...