Mali mesec u društvu velikih svetova

Pronalaženje erupcija na Enceladusu biće jedno od najznačajnijih otkrića u kompletnoj Kasini misiji. Ovim saznanjem Saturnov mesec uvrstili smo među malobrojne članove Sunčeve porodice kod kojih aktuelna geološka aktivnost dovodi do izbacivanja materije putem gejzira i vulkana. Za ulazak u ovo privilegovano društvo grčevito se bore Venera i Evropa dok Mars potajno vreba iz senke. Ganimed je odavno posustao, a veliki favorit postaje Titan.

Goleme erupcije na južnom polu Enceladusa vide se na levoj slici. U sredini je južna polarna oblast velikog Neptunovog meseca Triton gde tamne linije predstavljaju sveže izbačeni materijal iz unutrašnjosti. Na slici desno je Io a na njegovoj ivici moćni vulkan Loki. Gomilaju se dokazi o vulkanizmu na Titanu, ali do ovog trenutka vidljive potvrde nema. Isto važi i za Veneru, mada je zaista teško shvatiti kako to da na tako paklenom svetu vulkana nema. Bezuspešna je bila i potraga Galileo orbitera u pronalaženju gejzira na Evropi, iako postoje modeli koji ukazuju da voda iz unutrašnjosti ovog satelita mora na nekim mestima da izbije na površinu.

Kako je moguće da jedno malo telo kakvo je Enceladus, sa prečnikom od svega 505 kilometara, ispod ledene kore ima rezervoare tečne vode? Kakvi procesi dovode do zagrevanja u unutrašnjosti satelita? Sa desne strane vidite prave razmere Enceladusa. Bez problema bi mogao da se ugnjezdi između Velike Britanije i Skandinavije. Dakle, u klubu sa trenutno burnom geološkom aktivnošću nalaze se Zemlja, Io, Triton i Enceladus. Tritonovi gejziri iznenadili su kompletnu naučnu javnost.  Uslikao ih je Vojadžer II 1989. godine a erupcije izbacuju materijal 8 kilometara u vis koji se vraća na površinu u vidu kilometarskih tamnih linija.

Tritonova površina: trag materije izbaèene erupcijom u dužini od nekoliko desetina kilometara. Slika Vojadžera 2.

Za Io mnogi sa pravom kažu da je najizmučenije telo u Sunčevom sistemu. Stotine aktivnih vulkana svakodnevno prevrću utrobu ovog Jupiterovog satelita. Vulkani crpe energiju iz plimskih sila koje razvlaču Io na sve strane. Glavni krivac je svakako Jupiter, ali uticaj imaju i Evropa i Ganimed. Sumpor i sumpor dioksid kroz vulkane izbijaju na površinu dajući žućkasti izgled satelitu.

Vulkani na Iou u akciji. Slike Galilea, Vojadžera i Galilea. Erupcije su toliko snažne da materijal izbacuju i do 150 kilometara u vis stvarajuæi vrlo prašnjavi torus na Iovoj orbiti.

Sledeća prilika da se uslikaju erupcije na Enceladusu biće već 25 decembra ove godine. Kamere će biti usmerene ka južnom polu, odnosno ka identičnom mestu iz kojeg su izbijale erupcije u novembru. Hoćemo li ih opet videti? Da li će biti jače ili slabije? Odgovore dobijamo uskoro.