Planeta u megagradu

Kretanje stanovništva prema gradovima u novom veku je toliko intenzivirano da, prema procenama Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovakav trend naseljavanja, do 2025. godine u njima će živeti pet milijardi stanovnika, što znači samo 16,5 odsto manje ljudi nego što danas ima cela planeta.

Migracije stanovništva prema gradovima kao ekonomskim, kulturnim i duhovnim centrima oduvek su postojale, jer su oni kroz istoriju u svojim zidinama pružali izvesnu sigurnost ljudima. Ideal o kvalitetnijem i sigurnijem gradskom životu posle niza vekova i danas motiviše ljude da napuštaju svoje domove, svoja imanja i krenu u potragu za „zlatnim runom”.

Održivi razvoj

U svojoj knjizi „Gradovi, juče, danas, sutra i održivi razvoj” profesor dr Jelena Mijić–Vučković, koja stiže sa londonskog univerziteta, otvara niz pitanja o problemima višemilionskih gradova, naročito onih sa više od 10 miliona stanovnika, takozvanih megagradova.

Prema njenim rečima, već sada se u gradove godišnje preseli više od 60 miliona ljudi, gotovo kao jedna cela Velika Britanija ili Francuska. Statistički gledano, gradova sa više od milion stanovnika već sada ima više od 300 sa tendencijom porasta u narednih 10 godina na 358. Petomilionskih gradova ima više od 50, a megapolisa, tih novih fenomena, kojih u svetu ima 20, do 2015. godine biće – 27.

– Pošto su gradovi kao najveća tekovina naše civilizacije sa koncentracijom kapitala, znanja i kulture veoma zahtevni, oni su postali i najveći uzročnici degradacije ovog jedinog sveta koji imamo i najveća pretnja daljem ljudskom opstanku. Takvi gradovi postali su stecište velikih socijalnih razlika, kriminala, droge, alkoholizma, raznih bolesti, naročito side, velikih zagađenja i najveći eksploatatori prirodnih resursa, i to bez kontrole – kaže profesor Jelena Mijić–Vučković.

Iz tih razloga UN upozorava sve državnike, naročito iz zemalja siromašnog trećeg sveta, da obuzdaju trku za profitom i krenu u primenu novog stila života, pod nazivom – održivi razvoj.

– Održivi razvoj podrazumeva kompromis između ekonomskog razvoja i ekološke stabilnosti. To je jedini put da se spreči potrošački mentalitet i da svaki pojedinac može da nađe svoj interes za opstanak bez straha da li će imati čistu vodu za piće, da li će država biti opustošena za neki neophodan elemenat za dalji razvoj – smatra naša sagovornica.