Na današnji dan, 14. decembar

Rođeni Nostradamus, umrli Vašington, Saharov, Kvantna teorija, Amundsen na Južnom polu, žene na izborima u Velikoj Britaniji, osnovan UNHCR, Pariski mirovni sporazum, poginuo Sebald

1503. Rođen francuski astrolog Mišel de Notr Dam, poznat kao Nostradamus. Najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva", bio je lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.

1799. Umro Džordž Vašington, prvi predsednik SAD. U ratu za nezavisnost od Engleske komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio Amerikacima Oproštajnu besedu.

1822. U Veroni završen Kongres Svete alijanse. Odlučeno o intervenciji protiv građanske revolucije u Španiji, ali pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije izglasana.

1900. Nemački fizičar Maks Plank objavio Kvantnu teoriju, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911. Norveški istraživač Rual Amundsen prvi stigao na Južni pol. Amundsen pretekao engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1916. Danci glasali da Danska Zapadna Indija bude prodata SAD za 25 miliona dolara.

1918. U Velikoj Britaniji na izborima prvi put glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za Parlament. Prva izabrana žena bila grofica Markiević, irska nacionalistkinja, ali nije mogla da zauzme mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927. Velika Britanija priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.

1935. Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik podneo ostavku, za šefa države četiri dana kasnije izabran dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937. Japan uspostavio marionetsku vladu Kine.

1939. Liga naroda isključila SSSR zbog agresije na Finsku.

1959. Arhiepiskop Makarios III postao prvi predsednik Kipra.

1960. Potpisana Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Konvencija stupila na snagu u septembru 1961.

1962. Kenet Kaunda u Severnoj Rodeziji formirao prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1981. Izrael anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

1989. Umro ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975.

1989. Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabran šef države, socijalista Salvador Aljende, ubijen u vojnom puču 1973, a na vlast došao general Augusto Pinoče.

1994. Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera tražio posredovanje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.

1995. U Parizu, u Jelisejskoj palati, potpisan mirovni sporazum o okončanju rata u BiH, a prethodno postignut 21. novembra u Dejtonu, u SAD. Potpise na sporazum stavili predsednici Hrvatskem BiH i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. BiH sporazumom podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno NATO-u.

1998. U oružanom napadu maskiranih osoba na kafić u centru Peći na Kosovu ubijeno šest mladića srpske nacionalnosti.

1998. U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca blizu Prizrena poginulo 36 Albanaca, šest ranjeno.

2000. Komesarijat UN za izbeglice obeležio 50 godina postojanja. Osnovan 1950. s 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih, s godišnjim budžetom od oko milijardu dolara.

2001. Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. Pandurević optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.

2001. Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg Maks Sebald, poginuo u saobraćajnoj nesreći. Poznat po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima.