Nezavisnost Kosova cepa pogranična sela

Kameni stubovi koji obelezavaju granicu između Srbije i Kosova dele i mnoge obrađene njive i kućna dvorišta u selu Mura, najjužnijem selu u Srbiji. Sedamdesetih godina, Dragutin Ćirković, danas šezdesetogodišnji penzioner u ovom selu, sam je isklesao mnoge kamene stubove koji su izdržali test vremena, i dobrog i lošeg.

Ali, oni ne dele samo Kosovo od Srbije prateći administrativnu granicu, već dele i mnoga privatna imanja u samom selu.

Ako kosovski Albanci dobiju državnost koju traže, Srbima iz Mure moglo bi se dogoditi da im se imanja, pa čak i kuće, nađu u dve različite države.

Albanski seljaci koji žive na Kosovu u blizini granice sa Makedonijom suočavaju se sa sličnim problemom – novom međunarodnom granicom koja će podeliti njihovu imovinu i svakodnevni život. 

"Zaista me zabrinjava mogućnost da Kosovo dobije nezavisnost", kaze Ćirković.

Ljudi u Beogradu i ostatku Srbije zapravo ne razumeju naše lokalne probleme, nastavlja on.

"Naše selo nema asfaltirani put, a prijem TV programa je toliko loš da jedva može da se gleda", dodaje on. "Država je ovde premalo investirala. Čini se da sve sto upute u ove krajeve završi u Preševu, gde živi albanska manjina."

Kosovom upravljaju Ujedinjene nacije jos od NATO intervencije 1999. godine, kojom je okončan sukob između srpskih i albanskih snaga, ali ono i dalje zvanično predstavlja deo Srbije.  

Administrativni granični prelaz je uspostavljen 1999. godine i nalazi se pod kontrolom lokalne policije i carinika. Status Kosova ostaje nerešen pred dolazeće pregovore između Beograda i Prištine, što je izvor mnogih briga za ljude koji zive u pograničnim selima kao sto je Mura. 

Mnogi su primorani da svakodnevno prelaze granicu i strahuju da će im rešenje sa dve države dodatno iskomplikovati živote.

Dragan, koji je oko 20 godina mlađi od Dragutina Ćirkovića, kaže da deo sume koju poseduje leži sa kosovske strane granice. Da bi dobio dozovolu za seču drva mora da putuje oko 20 kilometara u Leposavić, pretežno srpsko selo na severu Kosova. Sve druge administrativne poslove obavlja u Srbiji.   

Stoka se, s druge strane, može izvoditi na pasu bez ikakvih ograničenja, mada su se mnogi zabrinuli kada su međunarodne mirovne snage tek stigle u ovu oblast, koja je tada bila proglašena za tampon zonu bez vojske i policije.   

Srpski vojnici i policajci sada redovno patroliraju kroz selo Mura i Dragan kaže da to deluje umirujuće na lokalno stanovništvo. Ali neizvesnost u vezi sa nepoznatim budućim statusom Kosova, što on opisuje kao "psihološki pritisak", i dalje im zadaje mnogo teškoća.     

"Nezavisnost za Kosovo izazvala bi egzodus (kosovskih) Srba, a ako se to dogodi, tampon zona će... nestati", izjavio je on. "Ostali bismo ovde prepušteni na milost i nemilost."

Mura nije jedino selo čiji stanovnici svakodnevno putuju na Kosovo. Veliki deo južnog regiona Srbije poznatog kao Raška, koji uključuje sela Mura i Rudnica i sam grad Rašku, upućen je na Kosovo u pogledu poslovanja, obrazovanja i trgovine. 

Raška već ima 5.000 nezaposlenih, lokalna privreda je kolabirala, a mnogi ljudi se snalaze tako sto švercuju robu između Kosova i Srbije.

Marko, privatni preduzetnik koji pravi ćebad u Raškoj i prodaje ih sa druge strane granice u Leposaviću, svakodnevno mora da prolazi kroz carinsku kontrolu da bi dopremio svoju robu na Kosovo, mada je to formalno jedna ista zemlja. 

"Postupak je isti kao da izvozim robu u inostranstvo", kaze on. 

Policija sa obe strane administrativne granice kod Rudnice proverava robu, što znači da prelazak može da potraje i satima.

Marko već posmatra Kosovo kao zasebnu državu, ali dodaje da će nastaviti svoje poslove bez obzira na krajnji ishod ove situacije.

"Za mene nema razlike, bilo da Kosovo dobije nezavisnost ili da sve ostane ovako kako je sada, posto se moja roba već tretira kao izvoz", izjavio je za Balkan Insajt.

Prema tvrdnjama naših izvora, oko 100 kamiona robe svakodnevno prelazi kod Rudnice iz Srbije na Kosovo. Ali za robu koja putuje u suprotnom smeru, sa Kosova u Srbiju, nije dozvoljeno korišćenje prelaza Rudnica. Ona se upućuju na drugi prelaz, kod Preševa.

Ova zabrana je loša za grad, jer bi dodatni promet pomogao osiromašenom gradu da ostvari prihode od uvoza, tranzita i povezanih poslova.  

U tom slučaju bi se otvorilo još najmanje 50 radnih mesta samo u tranzitnim poslovima, što bi otvorilo prostor za nove male poslove, kao što su benzinske pumpe, kafici, moteli, kompanije za transport i osiguranje.  

Za ljude i vozila koja svakodnevno prelaze granicu na prelazu Rudnica postoje posebne procedure.

Ana Karanović, sedamnaestogodišnja studentkinja iz Rudnice, jedna je od mnogih studenata koji svakodnevno odlaze na časove u Lesak na severu Kosova. Većina učenika može da prelazi granicu bez ikakvih ličnih dokumenata, ali oni koji su stariji od 18 godina dužni su da ih imaju uz sebe. 

"Postupak kontrole može potrajati do pola sata sa svake strane granice", kaže ona. "Policija ponekad pretrese čitav autobus, a ponekad ne rade ništa ako nisu raspoloženi."

U blizini granice, Slaviša Premović, poljoprivrednik, radi na svojoj njivi. Mnogi stariji ljudi iz ovog kraja već su pretvorili njive u pašnjake, kaze on. Ne mogu više da obrađuju zemlju, jer su se mnogi mladi spakovali i otišli.   

I pored mnogih znakova propadanja i raseljavanja, Premović smatra da još ima nade za Srbe na južnoj granici, dokle god srpski pregovarački tim za Kosovo ostaje čvrst u svom stavu.

"Nadam se da neće popustiti u ključnom trenutku", kaze on, "mada će na kraju sve ipak zavisiti od međunarodne zajednice i NATO-a."

"Kosovo je uvek bilo deo Srbije i tako treba i da ostane," zaključuje on.

Prvoslav Karanović je dopisnik beogradskog dnevnika Blic i redovni saradnik Balkan Insajta.